Кућа Добрих Вести

Login

Наступ групе „Рудра Вина" – концерт класичне индијске музике

Оцените овај чланак
(4 гласова)

koncertБЕОГРАД - Индијски трочлани музички састав „Рудра Вина”, који предводи Др. Џајанта Кумар Дас (Jayanta Kumar Das), наступиће у уторак, 21. априла, у Коларчевој задужбини у Београду са репертоаром класичне музике из те простране и многољуде земље на Југу Азије.


Концерт, први ове врсте у нашој земљи, организовали су амбасада Индије у Србији и Индијски савет за културну сарадњу (ICCR) из Њу Делхија.


Рудра вина (Rudraveena) се сматра мајком свих жичаних музичких инструмената. То је велики инструмент сличан ситару који се користи у индијској класичној музици. На овом старом инструменту се у данашње време ретко свира, јер рудна вина захтева велико умеће какво поседује веома мали број извођача.


Како је Рудра назив за хиндуистичког бога Шиву, рудра вина дословно значи „вина која је Шиви драга”. Порекло води од древних времена када су мислиоци стварали музику како би изразили своје унутрашње доживљаје. Стога рудра вину сматрају инструментом са најмедитативнијим својствима.


Рудра вина се користи за извођење музике у друпад (Dhrupad) стилу. То је једна од најстаријих вокалних форми индијске класичне музике, из које су се временом развиле остале музичке форме.

indo

Музички стил друпад је настао из певања светих химни. Друпад се пева или свира у стилу спорог и раздвојеног извођења тонова, како би посебност сваког од њих била сачувана. Пренет на поље инструменталне музике, овај стил карактерише спор импровизациони увод, за којим следи неколико контрастирајућих одсека.


Рудра вина се састоји од дугог цевастог хватника (на којем су затегнуте жице) и два велика резонатна тела сачињена од шупљих тикви. Као инструмент који се пре носи него држи, рудра вина је усправљена попречно уз тело уметника. Једно резонатно тело је смештено иза главе свирача, док друго лежи у његовом крилу, прислоњено уз извођачево срце. Дубоке звонке тонове оба резонатна тела треба да усклађује извођачево тело, контролисаним дисањем. Због такве природе инструмента, рудра вину користе врхунски свети мислиоци називани Над Јогис (Naad Yogis) који верују да ова врста музике може да подигне ум до трансценденталног нивоа.


Др Дас, музиколог и музичар који више од 20 година ради за државни Свеиндијски радио, је мајстор на ситару, сурбахару и рудра вини. Постдипломске студије је завршио на универзитету Рабинда Барати (Rabinda Bharati) у Калкути који га је наградио Златном медаљом. Докторирао је на Универзитету у Бангалору на тему упоредних стилова северноиндијских и јужноиндијских школа музике.


Концерти др Даса су много пута преношени широм Индије. Уметник се удруживао са водећим именима јужноиндијске класичне музике за стварање северно-јужно класичних дуета и фјужн ансамбала. Годину дана је провео између источне и западне обале Сједињених Америчких Држава, пут који је окончао предавањем уз извођење на Универзитету Калифорније.


Др. Дас се веома залаже и за превазилажење јаза између различитих музичких форми. Учествовао је у фјужн музичком програму западне класичне гитаре и ситара у Дакинију у Калифорнији, као и на концерту за џез виолину и ситар у Кући џеза у Калифорнији. Наступио је и у дуету ситара и јапанске флауте који је организовало Индијско-јапанско удружење, као и на Јужноиндијском концерту дуета рудра вине и ситара.


Улаз на концерт који почиње у 20 часова је бесплатан, а из амбасаде Индије позивају све заинтересоване да присуствују.


Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 19 април 2015 21:52
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија