Креативна Европа је програм Европске комисије за подршку култури и медијима са расположивим буџетом од 1,46 милијарди евра и већи је за девет одсто него раније.
Први пут су на једном местуокупљени експерти из осам области културе (аудиовизуелно стваралаштво, визуелне уметности, извођачке уметности, музика, наука и теорија културе и уметности, књижевност, креативне индустрије, културна баштина), самостални, као и они који делују у оквиру јавних, приватних и цивилних организација. Експерти ће у оквиру радних столова израђивати стратешке анализе и дати препоруке за развој међународне културне сарадње у засебним областима.
Форум је отворио министар културе и информисања Иван Тасовац који је истакао да је Креативна Европа отворена платформа за развој културе, језика, демократије и сарадње свих представника јавних и приватних сектора, где треба да се покрену нека од суштинских питања културног развоја.
Он је истакао да Европска унија (ЕУ ) Деск Креативна Европа у Србији наводи као пример добре праксе, а то су учинили и неки европски универзитети. Тако су издавачи из Србије заузели теће место у Европи по броју одобрених пројеката. Тасовац је истакао да су приоритет Министарства конкурси за доделу средстава, који су као нови подстицајни инструмент доживели велики успех.
Министарство културе и информисања позвало је посленике из сектора културе да се што је могуће више укључе и користе могућности финансирања које нуди програм Креативна Европа. Значај овог програма за развој домаће културе и међународне културне размене, министар Тасовац упоредио је са значајем који је својевремено имао Народни универзитет Илије Милосављевића Коларца, у чијем се здању форум и одржава.
Без финансијске подршке са једне и демократске са друге стране нема развоја културе и зато је у оквиру форума приказана и статистичка изложба, на којој се види да је буџет за културу значајно повећан, казао је министар и позвао све учеснике форума да конкуришу за разне пројекте.
Поред потпрограма Култура, ове године на форуму је присутан и потпрограм Медија којем се Србија прикључила у децембру. Руководилац Деска Медиа Невена Негојевић је објаснила да се тај програм односи на развој аудио визуелног сектора. Он омогућава филмским ствараоцима међународну сарадњу у оквиру пројеката на европском нивоу. Према њеним речима, тај програм је прецизнији од Културе, предвиђено је 14 конкурса, углавном за филмске професионалце, али у пројекте могу да се укључе и млади, јер су предвиђени програми усавршавања широм Европе.
До сада је на четири конкурса стигло 20-ак пријава из Србије, за филмске фестивале, развој публике и видео игре. Она је истакла да се на те конкурсе треба стално јављати.
Руководилац Деска Кретивна Европа Србија Димитрије Тадић је рекао да су форум припремале радне групе за сваку област- аудио визуелно стваралаштво, извођачке уметности, музика, наука и теорија културе и уметности, књижевност, креативне иднустрије и културна баштина. Експерти су урадили стратешке анализе и дали препоруке за развој међународне културне сарадње у разним областима.
После конференције ће сви предлози бити спојени у један документ који ће служити за израду Стратегије развоја културе у Србији.
На данашњим радионицама представљени су примери добре праксе међународне сарадње, часопис Интеркултуралност, европска награда за културно наслеђе Европа Ностра ,,каменом селу" Гостуша код Пирота, ЕУ инфо центар, књижевни преводи, пројекти мобилности, програм донација и слично. Међу овогодишњим добитницима Европске награде за културну баштину, коју додељује Европска комисија и мрежа Европа Ностра, је и студија заштите села Гостуша код Пирота карактеристичног по кућама грађеним од камена и дрвета без малтера. Пројекат конзервације и ревитализације овог ,,каменог села", који је урадио тим архитеката-конзерватора Завода за заштиту споменика културе из Ниша награђен је овим европским признањем у категорији истраживања.
За данас су предвиђене консултације о пројектима, представљање програма Косме, Еразмус и Хоризонт 2020, рачуноводствено и правно саветовање, састављање буџета, разматрање могућности међународне сарадње у области музике, визуелне и извођачке уметости.
Биће одржана и радионица о Стратешком позиционирању културе, јавне расправе о сарадњи у области књижевности, издаваштва, аудио визелне делатности, науке и теорије културе, културног наслеђа и креативне индустрије.
Резултати рада биће представљени и јавно дебатовани у оквиру данашњег - другог дана Форума, публиковани у публакацији Деска, али најважније – биће коришћени у будућем управљању међународном културном сарадњом у Србији.
Тема међународне сарадње и културе политике проширена је садржајем других програма Форума (Стати(сти)ке културне политике“, изложба статистичких података о међународној сарадњи у Србији, презентација међународне и регионалне сарадње Асоцијације НКСС, Културна политика: перспектива будућих професионалаца – радионица културне политике за младе, видео-конференција са организацијама-партнерима Коларца на пројекту Коларац Take over).
Циљ Форума је и пружање информација о Програму Креативна Европа и домаћим међународним програмима и конкурсима којима се подржавају пројекти у култури. Зато ће бити представљени: успешни пројекти подржани програмом Креативна Европа у 2015. години (књижевни преводи: Хеликс, Клио, Лагуна, Завет, Дерета; пројекти европске сарадње: Музиколошки институт САНУ, Универзитет уметности у Београду, Археолошки институт у Београду и Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица, Куда.орг, Magnetic field B, No Borders Оrchestra, Дарквуд; европске платформе: Друштво архитеката Београда и многи други пројекти.
Извор: Кућа добрих вести