Кућа Добрих Вести

Login

Сеул и фасцинација

Оцените овај чланак
(2 гласова)

tekvondoБЕОГРАД - Сеул, главни град Јужне или Републике Кореје, фасцинира и пре него што слетите у њега. Град са преко 10 милиона становника ми је још 1988, приликом прве посете изгледао непрегледан.

 

 

Чинило се да га вечно надлећемо док смо се припремали за приземљење на аеродром Гимпо који је био на ободу велеграда.


Гимпо сада служи превасходно за домаћи саобраћај. Многоструко увећани путници из иностранства слећу на модерни међународни аеродром Инчон (IIA), 50-так километара од центра. На IIA се приземљује између мноштва малих острва уз обалу Јужног мора. Насипањем земље и спајањем два острва саграђен је аеродром који је међу најбољим и најспешнијим у свету.


Данас је Сеул са Инчоном који га окружује и провинцијом Гјеонги, по величини 16. велеград на свету. У том подручју живи преко половине од 51 милиона становника Јужне Кореје. На листи највећих економских ентитета у свету – држава, градова и компанија – Сеул је у 2014. био 28. највећа привреда са укупним домаћим производом (ГДП) од 804 милијарде долара, или близу осам пута више него Србија.


Сеул је смештен на обалама реке Хан која је преко један километар широка, Историја града сеже у период од пре више од 2.000 година. Савремене знаментости укључују сликовиту Сеулску Кулу, златом обложену Грађевину 63, неофутуристичку Донгдемун Дизајн Трг који су пројектовали чувена архитектица Заха Хадид и мултинационална компанија САМОО, Лоти Свет, други по величини покривени тематски парк у свету, “Фонтану дугиних боја на месечини” на мосту Бампо, најдужу на свету, те плутајућа острва Севит.
Сматра се да је данас Сеул водећа светска престоница у успону, што је резултат јужнокорејског економског процвата названог “Чудо на реци Хан”. Током шест деценија вртоглавог развоја Сеул је преображен у четврто на свету метрополитанско подручје по економској развијености, после Токија, Њујорка и Лос Анђелеса. У једњом избору 2015, проглашен је најбољим градом за живот у Азији, а глобално био је на другом месту по квалитету живота.


Сеул, место где је пре две деценије покренут тзв. К-Талас, са К-попом, драмским и филмским ТВ серијама и другом културном продукцијом, примио је преко 10 милиона туриста у 2014. По томе је био девети најпосећенији град у свету и четврти по приходу од туризма. Судећи по статистикама за прво полугође, у 2016. ће такво достигнуће изгледа бити премашено.

                                                         seul2

 

У Сеулу препоручују следеће главне атракције


Донгдемун град куповине: Највећа тржница у Азији и суштина великих шопинг центара. У комплексу отвореном 1970. ћете наћи све што вам је потребно.


Мјонгдонг: једна је од главних куповних и туристичких улица у Сеулу, место које страни гости воле да посећују. Та шопинг мека са многобројним модним и козметичким брендовима је протеклих година била међу 10 најскупљих улица за куповину у свету.


Гјонгбокгунг палата: најсјајнија од свих изграђених у Сеулу током династије Ђосеон (1392-1897). Простире се на 40 хектара у срцу пренасељеног Сеула и има око 500 грађевина.


Н Сеулска кула: комуникациони и обсерваторијски торањ на брду Намсан. Са 236 метара представља највишу тачку у Сеулу сда које се са усхићењем може посматрати призор велеграда и уживати у чистом ваздуху са Намсана, најпомињанијег од четири брда у Сеулу.
Зидине тврђаве Сеула (Хуњанг Досеонг): Остаци некада најдужег утврђења на свету, првобитно изграђеног 1396. за династије Ђосеон ради одбране и означавања граница града. Зид од камена, дрвета и других материјала је дугачак 18,6 километара и протеже се дуж ланца четири брда унутар Сеула, Бегаксан, Наксан, Намсан и Инвангсан.

                                            seul1

 

Донгдемун Дизајн Плазу (ДДП): Културни комплекс познат по својим лепршавим и природно обликованим екстеријерима, ДДП представља значајно место урбаног развоја у Сеулу. Пројектовали су га Заха Хадид и САМОО из Сеула, са упечатљивим неофутуристичким дизајном који карактеришу “снажни, заобљени облици издужених структура”. То је централно јужнокорејско модно чвориште и популарна туристичка дестинација, карактеристично по парку за шетњу на крововима, великим просторима за изложбе, модерним малопродајним радњама и обновљеним деловима сеулске тврђаве.


Хонгде: Популарно место за младе и слободне, где не престају концерти дела из независне музичке продукције и уметнички фестивали. Познат је по својој урбаној уметности, клубовима и забавама.


Ченонгђечон: Шеталиште и кеј, дуги 10,9 км су модерно јавно место за рекреацију дуж центра Сеула, рај за запослене грађане. Прво је био поток са уџерицама, затим у време брзог економског развоја од 1960-тих вечито крцата саобраћајница, да би последњу деценију постао вешачки водоток са мноштвом прилика за забаву и културна догађања. Популаран међу житељима и туристима.
Пијаца Намдемун: Највећа традиционална тржница у Јужној Кореји са више од 10.000 радњи. Налази се поред Намдемуна, “Велике Јужне капије”, која је у стара времена била главни улаз у тај део града.

                                              Seul5
Сеул има и друга привлачна места


Током ове посете Сеулу био сам у прилици да посетим и SM Town Coexatrium назван по Ли Су ману (64), оснивачу једне од највећих јужнокорејских компанија забаве. Вишенаменски простор културе на шест пространих спратова нуди низ садржаја и изложби везаних за производе забаве, укључујући холографске представе, музичке продавнице и ресторане. То је место које обавезно посећују фанови К-попа из целог света да би одали почаст својој омиљеној звезди. Постоје пакети понуде са правим К-поп певачем, сликањем, снимањем песама и лепим искуством у студију.


На месту споменика Корејском рату је некада било седиште корејске пешадије. Овај споменик је највећи такве врсте у свету. Експонати унутар зграде приказују опрему коришћену током Корејског рата (1950-1953). Такође је изложено оружје и опрема коју су различите државе користиле током Другог светског (1939-1945) и Вијетнамског рата (1955-1975).

 

 

                                      seul7

 

Често се каже да је Корејска демилитаризована зона(ДМЗ) једно од најопаснијих места на земљи. Уколико сте у Сеулу, то представља најјединственију туристичку дестинацију на корејском полуострву.


У саставу ДМЗ је и тзв. Трећи тунел, један од четири позната поџемна пролаза на граници Северне и Јужне Кореје, које су формално још у ратном стању. Овај подземни тунел који је изградила Северна Кореја, откривен је 1978. Дуг је 1,6 километара, а висина и ширина су му по два метра. Наводно, њиме у року од једног часа може да прође 30.000 људи.


Кукивон је као Светско седиште теквондоа основано 1972. Теквондо је престао да буде само спорт или борилачка вештина и преобразио се у културну индустрију. Кукивон заједно са корејском владом ради на ревитализацији теквондоа и његовом промовисању као културног и туристичког богатства. Кукивон демонстрациони тим представља теквондо вештине посетиоцима из света.


Шармантна улица Инсадонг-гил је крцата традиционалним продавницама сувенира и ресторанима са укусном храном. Повезана је великим бројем уличица које воде дубље у четврт, са модерним галеријама и продавницама чаја. Једно време то је била највећа пијаца антиквитета и уметничких дела у Јужној Кореји.

                              Seul4
Сеул је рај за сладокусце


Корејска кухиња се углавном базира на пиринчу, макаронама, тофуу, поврћу, риби и месу. Та кухиња обично подразумева јаке зачине са сусамовим уљем, доњангом, врстом укуване смеше од соје, соја соса, соли, белог лука, ђумбира и гоћђанга, љуте смеше од бибера.


Традиционални корејски оброци су познати по прилозима, банчанима, који иду уз пиринач кратког зрна куваном на пари. Уз сваки оброк иде низ банчанија. Кимчи, кувано, обично зачињено јело од поврћа се служи најчешће приликом сваког обеда. То је једно је од најпознатијих корејских јела.

   selu6

 

Друга позната јела су булгоги, грилована маринирана говедина, гимбап и Теокбоки, мезе које се састоји од пиринчаних погачица зачињених гоћђангом или чили смешом. Супе су такође уобичајен део корејских оброка и служе се као део главног јела на почетку или на крају оброка.


Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 09 децембар 2016 10:56
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија