Кућа Добрих Вести

Login

Савет између помоћи и критике - умемо ли да га дамо и да га примимо

Оцените овај чланак
(3 гласова)

verandaДруштвене мреже су чудо - захваљујући њима можете много тога сазнати, научити, зарадити или изгубити, видети, добити савет и свакојаке видове помоћи, али исто тако и бити критиковани, исмејани, изврнути руглу... па се онда тај точак окрене и онај ко исмева и друге изврће руглу врло брзо може добити по носу тако да му никада више не падне на памет да изиграва свезналицу богомдану да другима соли памет, па још јавно, налазећи ману ономе што су рекли, написали, коментарисали, умесили, својим рукама направили.

 

Свеједно је да ли имате намеру да помогнете (а неки од таквих критизера тврде да је то њихов једини разлог) или сте заиста решили да некога искритикујете (јер вас, учећи вас употреби тастатуре, нису едуковали и о основним правилима пристојности на нету, а ви сте само своје понашање пренели из стварног живота и на друштвене мреже), када то чините морате бити спремни на - бумеранг. И то најчешће не од особе или особа које сте извргли критици и подсмеху, него од оних који имају времена и воље не само да одбране онога ко је критикован или саветован (што му, судећи по речнику и наступу врлих саветодаваца дође на исто), него и да самог критизера науче реду... бар када је нет у питању.

 

Сузана Гигић је једна од оних особа која је, сматрам, врло компетентна за ову тему, будући да је по струци и образовању дефектолог оптометриста, а по хобију који јој је скоро па такође професија - сликар. Уметничка душа, дакле, остварена на оба поља, која и са становишта струке и из свестраног искуства може да нам разјасни задату тему: умемо ли савет и да примимо и да дамо и када је он само пука критика или чак и критизерство, а када истинска помоћ која нас води ка томе да то што радимо учинимо још бољим, да будемо успешнији па и сами задовољнији.

 

“ Лично се водим оном народном да о укусима и не би требало причати, јер онај ко познаје материју у било којој области, не само у креативној, углавном зна ста су квалитет и таленат па ако је добро васпитан неће около ићи и говорити да је неком нешто лоше”, каже Сузана.

 

“А онај ко неће да ради на себи, сваку примедбу доживеће као удар не на свој рад, него на своју личност, мада је чињеница да, макар био и маестро, увек има простора за боље. И ко то не види, џаба му је прицати - тамо где је цовек "шупаљ" ако га бас ту боцнеш, углавном ће да се брани, бар када је о већини реч.И оно сто му је мана или фалинка има да "покрива" оним што ваља, а само ретки искрено поприцају са самим собом па то сто је шупље не скривају, него теже томе да поправе”.

 

                                                   ulaaydfdfdfdf

Сузана је особа која има прилицно стажа у уметничком свету па и разних фаза испољавања у њему. За себе каже да је заправо на некој танкој линији између креативца и уметника. Није школовани уметник, али је довољно дуго на тој "сцени" па јој и ова одредница заиста не представља проблем.

 

“Чудна ствар са критиком је да, сто си више на почетку, то ти теже падне свака "тешка" реч – објашњава. Јер, нико на критику, на негативно мишљење других није имун па макар био и сам Микеланђело. Притом, креативци су посебна група људи, хиперсензибилни, неки више, неки мање. И ретки су они који на било какво, тражено или нетражено мишљење, неће реаговати. Неки у себи у кутку свог дома, неки у себи у кутку свог срца, а неки ће јавно и сујетно бранити себе и своје дело ставом "ођеби" (да узвинете на речнику).

 

Посебна врста људи су они, сматра моја саговорница, који пљују све туђе. И никад им ниста није добро, а притом нису у стању да кажу било шта у лице... али они сада нису тема.

 

“Недавно ми се пружила прилика да будем део Међународног фестивала акварела, одржан је у италијанском граду Урбино, на којем су били присутни уметници из целог света, са свих меридијана. Бити део те атмосфере и таквог набоја креативности је потпуно посебан осећај, али је још посебније то што раме уз раме ствараш са оствареним људима из те бранше. Вецина је у томе дуго година и, замислите: без трунке сујете, без икаквог осећаја висе вредности и без надмености, добар део тих људи несебично дели своја искуства са другима. Дају своје гледиште, саветују како да побољшаш свој рад, а притом у томе нема понижења. И немаш осецај да им нешто узимаш. Шта само тада схватила: суштина критике је у човеку, у томе колико се остварио као особа и као уметник. Ако га изједа завист или љубомора или ко зна која мука, оплеће по теби и по твојим слабим тачкама, што остварен човек неће учинити. Остварен човек нема потребу за тим јер, засто би? Сви се ми напајамо из истог извора и сваком је дат дар да га користи.То што сам ја савладала нешто а ти ниси, не значи да ти нећеш, за коју годину. А кључ твог стила и твоје идеје је у теби. И ако га ниси још открио, твоје је да га тразис и даље. И ко мозе и жели да ти у томе помогне и прузи ти руку, прихвати је. Ако се и деси да рука коју си прихватио има зубе и бодље, буди срећан што то није твоја рука. Јер ожиљци зарасту, а иза њих се увек крије посебност пута сваког од нас”.

                                                 devojcica

И када је реч о имању мере када се оцењује нечији рад, Сузана нас подсећа на изреку: "ако ниси у стању да кажеш несто лепо, онда је боље да ћутиш ". Јер, кад му причаш лепо, чак и цвеће расте и развија се, а како не би тек - човек . Стога и наглашава да све може да се каже на леп начин. Ако си пре свега Човек .

 

Али, и то треба умети...

 

И свакако, то не зависи само од умешности.

 

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 23 април 2021 23:40
Негослава Станојевић

Негослава Станојевић, дипломирани економиста, новинарством се бави од 1983. године. Најдужи део радног века провела је пратећи бурна дешавања у нишкој и српској привреди, нажалост више везана за њено уништавање, радничке штрајкове и, коначно, њено свођење на ово што имамо данас.
Доживела је, тако, да јој се предмет рада готово укине. И решење за сврабеж прстију навиклих на свакодневно писање нашла је у вођењу два своја блога.

Онда је открила ,,Кућу добрих вести", медиј чију мисију види као онај зрачак из тунела који новинарству може да врати пољуљани углед, а читаоцима изгубљени оптимизам. Највише воли да пише приче о неким успешним, вредним, паметним и предузимљивим људима, који нас уверавају да није све тако црно и да има наде...

Аутор је збирке приповедака на заплањском дијалекту- "Јоште чекам тај реч да ми рекне".

 

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија