Кућа Добрих Вести

Login

Пријатељство из детињства подстиче посао

Оцените овај чланак
(2 гласова)

michel-et-augustin-7-benoit-decoutПАРИЗ - Управљање фирмом у двоје захтева исти напор као да се ради о брачном пару и представља доста сложену авантуру, посебно ако се ради о два пријатеља из детињства који данас заједно раде и творци су француске робне марке прехрамбених производа “Мишел и Августин” (Michel et Augustin).

Творци тог прехрамбеног бренда Мишел де Ровира (Michel de Rovira) и Августин Палиел-Мармон (Augustin Paluel-Marmont) открили су за француски лист “Еко” (Les Eshos) своје тајне, након седам година плодне сарадње.

Палиел-Мармон каже да њихова снага потиче из комплементарности њихових личности и талената.

“Мишел је рационалног, аналитичног и структуисаног духа, док сам ја креативац кога води интуиција”, истиче основне карактеристике њихових карактера Палиел-Мармон.

 

Компанија два Француза заснована на вредности дељења

 

“Никада нисам размишљао да сам оснивам фирму, имао сам жељу да створим компанију засновану на вредности дељења и узајамног међусобног обогаћивања, тако да сам покушао да пронађем партнера у кога ћу имати апсолутно поверење и кога ћу моћи интелектуално да следим”, додаје Палиел-Мармон .

equipe-michel-augustin-sept-2012

“Ја никада нисам намеравао да оснивам фирму, били смо пријатељи од детињства и радили смо неке послове за пекаре у Паризу. То је био студентски пројекат, без већег финансијског улога”, наставља заједничку причу Де Ровира. Тај пројекат нам је, међутим, објаснио је он, послужио да оценимо да ли можемо ефикасно да сарађуемо.

“Августин ми је потом предложио да покренемо робну марку и изазов ми се свидео, а рад у двоје нам омогућава да избегнемо изолацију шефа фирме и да с одређене дистанце имамо користи од послова којима се бавимо”.

 

Шта је ДНК једне фирме?

 

“Покушали смо да успоставимо једнакост у доношењу одлука, слушање других, али и самог себе, што је све део ДНК фирме”, додаје Де Ровира. 

“Ја сам више човек цифара, а Августин човек маркетинга и развоја робних марки. У свакодневном животу поделили смо задатке према жељама и компетентности, да би избегли губитак времена и расправе око 'микро-одлука'.  Ја руководим производњом и економским сегментом, а Августин одлукама везаним за марку, комуникацију и људске ресурсе”, предочава Де Ровира.

“Територије су прецизно одређене и свако одлучује везано за своју област, али имамо и тренутке размене мишљења, да би непрестано себи постављали питања”, каже Палиел-Мармон .

“Једном седмично разговарамо два до три сата о различитим пословним сегментима, ништа није 'зацементирано', други може да врши конструктивне 'упаде'”, додаје Палиел-Мармон .

 

Пример за друге: Посао сада подстиче пријатељство

 

“Често нам се дешавало да заменимо улоге, пре свега везано за комерцијални део, да би избегли сваку врсту једноличности”, каже он.
“Посао је сада оно што подстиче наше пријатељство, сада га реализујемо кроз фирму”, истиче Палиел-Мармон .
“Раније смо имали два веома различита начина живота, је већ дуго имам многобројну породицу, Мишел није био ожењен, али пре две године и он се оженио, добио децу, што нас је приближило”, прича Палиел-Мармон .

michel-et-augustin-6

“Степен блискости међу нама се свакако променио, али наше жене су се баш спријатељиле, то је у неку руку обновило наше пријатељство, дајући нам поново прилику да се виђамо викендима”, констатује са своје стране Де Ровира.
“Почињемо, међутим, да постављамо питање увођења нове особе у наш тандем, фирма мора да прође кроз нову фазу развоја, што захтева нов “удах”,
треба формирати нов однос”, најављује Де Ровира.

 

Запослени задовољни са своја два руководиоца

 

Запослени сматрају да су њихова два руководиоца успела добро да одвоје своје области пословне активности тако да никада један не “хода” по успесима другог.

Иако слушају савете један-другог, свако доноси коначну одлуку у свом пољу деловања. Њихови различити сензибилитети доносе веома комплементарне идеје. Та шема сарадње је веома инспиративна, укључујући целу екипу, али захтева да се добро одреде два профила да би се прилагодила комуникација саговорнику. Двојна управа чини и да се угодније расправља о негативним аспектима на неформалан начин с особом која није директни надређени.

Извор: Кућа добрих вести / Les Eshos


Последњи пут измењено среда, 27 март 2013 15:10
Вукица Сотировић

је професор језика из Београда, љубитељ речи какао писане, тако и усмене, али и музике и покрета. Воли природу и комуникацију са људима, због чега се и бави страним језицима да би могла да са што више људи разговара и размењује знања и искуства. 
Приступила пројекту ,,Куће добрих вести” јер сматра да живот може бити испуњен само када се чине лепе и хумане ствари, када се помаже другима, што је за њу највеће задовољство.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија