Кућа Добрих Вести

Login

Европска ноћ истраживача у Србији

Оцените овај чланак
(3 гласова)

EvropskanocistrazivacaaaaЕвропска ноћ истраживача одржаће се у нашој земљи по јубиларни, десети пут, а тог 27. септембра све од 15 часова до поноћи овој научној авантури придружиће се највећи број градова до сада – чак 29.

 

Сви садржаји су, као и претходних година бесплатни, док ће се дружење у појединим градовима наставити и у суботу, 28. септембра од 16 до 20 часова.

 

Највећа научна забава у Европи одржаће се истовремено у више од 370 градова, а очекује се да ће бити премашен и прошлогодишњи број од невероватних милион и по посетилаца. У циљу промоције науке и приближавања научно-истраживачког рада посетиоцима свих узраста, Европској ноћи истраживача и ове године придружиће се наша земља, славећи посебан јубилеј – десету годину одржавања ове научне манифестације код нас, саопштено је на конференцији за новинаре одржаној данас у ЕУ Инфо центру у Београду.

 

Настављајући да помера границе, уз помоћ науке и ентузијазма, Европска ноћ истраживача одржаће се овог септембра у највећем броју градова до сада и то у Новом Саду, Суботици, Зрењанину, Кикинди, Шапцу, Бечеју, Инђији, Београду, Нишу, Крагујевцу, Убу, Ужицу, Чачку, Малом Зворнику, Крушевцу, Трстенику, Зајечару, Горњем Милановцу, Неготину, Књажевцу, Смедереву, Рановцу, Свилајнцу, Деспотовцу, Јагодини, Ћуприји, Панчеву, Новом Пазару и Лесковцу.

                                                

 

 crnkinjaaaaa          

 

„Све је почело далеке 2009. године у Новом Саду када су два млада истраживача са Факултета техничких наука, Универзитета у Новом Саду, Жељко Текић и Владимир Тодоровић, чули за Ресеарцхер’с Нигхт! Та Ноћ истраживача одржава се у Европи од 2005. године, окупљајући научнике који те ноћи са свима деле своје знање и љубав према науци. Жељко и Владимир, и сами заљубљеници у науку, пожелели су да ову велику научну журку организују и у Србији“, присећа се редовна професорка на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду др Тијана Продановић, програмска координаторка пројекта РеЦонНеЦт који покрива територију Војводине „Ова жеља им се и остварила и прва Ноћ истраживача у Србији одржана је 2010. године у Новом Саду, када се окупило више од сто истраживача да деци и заинтересованим суграђанима омогуће да доживе и искусе науку.“

 

Већ наредне године ово научно дружење организовано је и у другим градовима, а из године у годину растао је како број посетилаца, тако и број учесника – научника и научних институција које желе да дају свој допринос.

 

Др Александра Павловић, координаторка пројекта ReFocuS 2.0 и редовна професорка Природно-математичког факултета у Нишу, наводи како је за ових десет година септембар постао важан месец у научном календару наше земље: „Европска ноћ истраживача је кроз незаобилазно научно дружење успела да скрене пажњу друштвене јавности на занимљивости и изазове које наука пружа, да промени начин гледања на истраживаче и научнике, да пружи прилику како деци, тако и одраслима, да добију одговоре на многа питања, али и да их подстакне на истраживање света који их окружује. Посебно радује чињеница да је сваке године све већи број радозналлих посетилаца који желе да се на тренутак нађу у улози научника. Европска ноћ истраживача подиже свест, шири видике и отвара врата на путу ка новим сазнањима.“

 

                                 EIDECA

Виша научна сарадница Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду др Александра Дивац Ранков, координаторка пројекта СЦИМФОНИЦОМ 2018-19, објаснила је због чега је ова манифестација важна како за веће градове, тако и за мања места у Србији: „Европску ноћ истраживача је за ових десет година посетило скоро пола милиона људи, од чега највише школараца. Ноћ је током протекле деценије стигла до педесетак градова у Србији и у многима представља једину прилику да млади сазнају какав је то посао бавити се науком, да упознају научнике и схвате како су они људи попут других, само са мало другачијим послом. У сваком граду дочекани смо са радосним ишчекивањем, а испраћени са позивом да их обавезно поново посетимо. Ноћ истраживача је постала лепа традиција, коју је значајно наставити да бисмо што већем броју људи приближили не само наш посао, већ и његове резултате, оно како наука утиче и побољшава њихова свакодневни живот.“

 

Београд ће током Европске ноћи истраживача упознати ближе посетиоце широм града са тиме како је све човек одговоран за садашње стање наше планете, као и како њену будућност може да учини што зеленијом. Заљубљеници у технологију моћи ће да се упознају са радом несвакидашње роботске руке или пак испитају ближе снопове светлости захваљујући којима ради права ласерска харфа. Најмлађи посетиоци упустиће се у лов на научно благо, а нешто старији радозналци биће изазвани да победе научнике у разним спортским изазовима! Посетиоце Новог Сада 27. септембра очекује јединствена прилика – у Европској ноћи истраживача моћи ће да гласају за назив једне вансоларне планете коју је Међународна астрономска унија доделила Србији да је именује! Уз то ће са историчарима разговарати о развоју писма, моћи ће да учествују у радионици о 5Г интернет мрежи као и о „Интернету ствари“, док ће за љубитеље медицинских прича бити отворен кутак посвећен неуронаукама. Ниш је за ово дружење припремио путовање кроз прошлост уз раскошан историјски накит, Минецрафт или старе позоришне плакате, док ће за оне наклоњене новим тенденцијама бити отворена врата паметне метеоролошке станице или библиотеке будућности. Поштоваоци лика и дела генијалног Николе Тесле уз помоћ савремених технологија моћи ће да завире у његову њујоршку лабораторији, а говориће се и о бројним заблудама и митовима везаним за биљне и животињске врсте, алтернативну медицину... Ћуприја, Свилајнац и Јагодина припремају ново издање Велике научне авантуре, коју ће ове године пратити и АстроЛаб, док ће у Крагујевцу на једно вече прорадити Шаховски времеплов, а старе зграде уз помоћ малишана добиће сасвим нове боје.

                            kartapama

Европска ноћ истраживача у Србији финансирана је из програма „ХОРИЗОН 2020“ који представља највећи програм Европске уније за истраживање и иновационе делатности, а у оквиру потпрограма Марија Склодовска-Кири. Сва научна дешавања реализују се кроз три пројекта.

 

Пројекат ReConNeCt води Факултет техничких наука у Новом Саду, а партнери на пројекту су Природно математички факултет Нови Сад, Центар за промоцију науке (ЦПН), Креативно едукативни центар, Удружење научних комуникатора – Науком, Висока техничка школа струковних студија Зрењанин И Висока техничка школа струковних студија Суботица.

 

Пројекат ReFocuS 2.0 (The Road to Friday of Science), чији је координатор Природно-математички факултет Ниш, организује Ноћ истраживача у сарадњи са Институтом за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Центром за промоцију науке и Заводом за заштиту споменика културе Крагујевац.

 

Пројекат SCIMFONICOM 2018-19 ((Scince in Motion for Friday Night Commotion) координише Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду у сарадњи са Факултетом за физичку хемију.

                                   noccccc

 

Све информације о садржајима, локацијама и сатници овогодишње Ноћи истраживача могуће је проверити на сајту www.nocistrazivaca.rs.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено среда, 04 септембар 2019 22:22

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија