Десет година касније и уочи трећег по реду годишњег самита премијера НР Кине и 16 земаља Централне и источне Европе (ЦИЕ) у Београду 16. и 17. децембра, Клаусово питање би требало да је превазиђено. Сарадња између географски удаљених партнера постаје све организованија, разноврснија и интензивнија. У НР Кини је 2014. проглашена за годину промовисања инвестиција и трговине између НР Кине и ЦИЕ. ЦИЕ се међусобно надмећу која ће, у некој од области сарадње, постати још једна “улазна врата” за НР Кину у Европу.
Од првог самита у Варшави 2012, механизам сарадње НР Кине и ЗЦИЕ је, према оцени пекиншке штампе, бивао све динамичнији И бележи све значајнија остварења. У 2013. је трговина НР Кине са тих 16 земаља достигла 55,1 милијарду долара, пораст од 5,9 одсто у односу на претходну годину. Очекује се да обим трговине у 2014. достигне 60 милијарди долара.
Узајамна улагања су су, такође, убрзана. Кинески предузетници су инвестирали у индустрије хемије, машина, кућних апарата, телекомуникација, аутомобила и нових енергија.
Први заменик премијера у влади НР Кине Џанг Гаоли је оценио да ЗЦИЕ као мост који повезује Азију и Европу, поседују изванредне географске предности. Он је позвао на стварање „најбоље транспортне платформе“ између НР Кине и Европе за редовне возове и изградњу ексклузивних тарифних зона и логистичких дистрибутивних центара дуж пруге, ради успостављања логистичке артерије између Азије и Европе.„Две стране би могле да користе луке у Медитерану и копнену транспортну мрежу у ЗЦИЕ за отварање нових путева удруженог транспорта путем железнице и мора између Азије и Европе,“ додао је заменик премијера НР Кине.
Џанг је крајем августа на пословном форуму у Прагу изјавио је да је изградња инфраструктурних објеката у ЗЦИЕ обећавајуће поље сарадње, нарочито железнице, аутопутеви, луке и сектор енергетике. "Те земље су привржене привредном реструктурирању. У њима је велика потражња за улагањима у инфраструктурне објекте И оне се веома надају да ће више извозити И бити интересантне за улагања. Кина, пак, има велике могућности на домаћем тржишту, а све је заинтересованија да инвестира у иностранству,” коментарисао је Џанг.
Сви заинтересовани за кинеске инвестиције
Према медијима у НР Кини, ЗЦИЕ су атрактива одредишта зато што, између осталог, нуде погодне услове за улагања. Као као пример наводе снагу дуговечне привреде Чешке Републике која је привукла неке компаније из НР Кине да изграде фабрике. Међу њима су произвођач беле технике ”Sichuan Changhong Electric Co Ltd“, конзервиране хране „„Shanghai Maling Aquarius Co Ltd.“ и штампарских машина „Yuncheng Plate-making Co Ltd.“
У суседној Пољској је председник Агенције за информације и стане инвестиције Славомир Мајман изјавио како „постоји велики простор за сарадњу између две државе у експлоатацији угља, енергетици, телекомуникацијама, инфраструктури, пољопривредним производима и обради хране“. Сачињени су заједнички пројекти између више од 30 градова у НР Кини и Пољској. Обе државе сарађују на програму „Идите у Кину“ ради унапређења културне сарадње.
У Пољској се промовише изградња централноевропске железничке конекције Економског појаса Пута свиле, који је инаугурисао председник НР Кине Си Ђинпинг. УПољској виде Пут свиле као шансу или средство за стварну примену“стратешког партнерства”са НР Кином. У Варшави сматрају да Нови Пут свиле може постати начин повећања међусобне трговине, нарочито пораста пољског извоза у НР Кину и привлачења инвестиција из те земље.
Економски појас Пут свиле се види и као начин унапређења инфраструктуре у Пољској. Нове логистичке линије могу бити шанса за отварање кинеских дистрибутивних центара за слање робе у домовину. Пољска је веома заинтересована И за стварање транспортних и комуникационих средишта која би омогућила повољнији претовар и бржи транспорт до других “унутрашњих” дестинација, Чешке републике, Словачке, Украјине, итд.
Мађарска је током последњих година у оквиру политике „Отварање према истоку“, такође, повећала билетералние економске односе са НР Кином. Тамаш Надаши, председавајући Мађарско–кинеског одсека у оквиру Мађарске коморе за трговину и индустрију је казао како у тој земљи.„ не само велике компаније, већ такође и амбициозне мање, настоје да сарађују са Кином. Мађарска жели да буде капија за економску експанзију Кине у региону“, изјавио је Надаши.
Словенија, која се налази у процесу приватизације инфраструктуре, трага за деоничарима за луке, аеродроме и друге објекте у земљи, саопштио је Марјан Хрибар, директор одсека за интернализацију у Министарству привреде Словеније. Хрибар је изјавио да је „Цхина Соутхерн Аирлинес“показала интересовање за куповину 75 одсто удела на аеродрому у Љубљани, док су компаније за НР Кине такође заинтересоване за куповину 60 одсто удела луке у Копру."Очекујемо већа кинеска улагања у електранеи телекомуникације," казао је он.
Заменица министра привреде и енергетике Бугарске Ирена Младенова је рекла да у њеној земљи полажу велику пажњу проширењу трговине и веза у индустрији са НР Кином, па ће подржати све иницијативе за продубљивање билатералне сарадње. Медији у НР Кини наводе примере успешне билатералне сарадње каква је између „Great Wall Motors” и Литекскомерца у изградњи аутомобила, пољопривредни подухват компаније агробизнис групе државних фирми из провинције Тјенђин, у централно-јужном делу Бугарске и пројекат цементаре у Варни коју гради кинеска компанија Синома.
Миле Јанакиески, министар транспорта и комуникација Македоније је рекао да је та земља прва међу ЗЦИЕ која је искористила зајам за специјалне пројекте од НР Кине и да је имала доста користи од подршке коју ужива од партнера из Азије. Прошле године је Sinohidro Co био успешан на тендеру за изградњу два аутопута у Македонији, са трошковима од укупно 870 милиона долара (540 милиона евра). Кинеска Експорт-Импорт банка је обезбедила 90 одсто финансија, а Македонија остатак.
„Веома смо задовољни са два аутопута које компанија гради,“ изјавио је Јанакиески.„Још два ће бити изграђена ове године, и инвеститори у Макаоу су већ показали интересовање.“
Званичници НР Кине и Македоније такође преговарају о изградњи хидро електране у балканској држави.„У Македонији су кинеске инвестиције веома добродошле,“закључио је министар Јанакиевски.
Још увек релативно мала привредна сарадња ЦИЕ са НР Кином
Па опет, трговина између тог дела Европе И НР Кине чини тек десетину оне коју ова земља има са ЕУ и то упркос значајном учешћу ЗЦИЕ у становништву и копненој маси европског континента. У 2013. је трговина НР Кине и ЕУ изнела 559,06 милијарди долара.
Међу ЗЦИЕ, 11 су чланице ЕУ, док преосталих пет тежи чланству у Унији. Оне се простиру на површини од 1,3 милиона квадратних километара и њих настањује 123 милиона људи, но њихова укупна трговина са НР Кином је од прилике равна оној коју поменута држава има са Италијом. Укупна улагања НР Кине у 16 земаља региона су мања него у Шведску. Или, Аустрија инвестира више у НР Кину него све ЗЦИЕ заједно. То по премијеру Лију, између осталог,омогућава "велики простор за сарадњу" 16+1.
ЗЦИЕ, такође, имају велики дефицит у робној размени са НР Кином. На пример, Пољска која је највећи спољнотрговини партнер НР Кине у региону, током 2013. је из те земље увезла робе у вредности од 12,6 милијарди долара, а извезла за само 2,2 милијарде. Према подацима царине НР Кине, са том земљом суфицит у робној размени имају само Словачка и Македонија.
Званичници и стручњаци у НР Кини указују да ЗЦИЕ треба да разгранају свој извоз у ту земљу с обзиром на тешкоће које последњих година имају тржишта у ЕУ на која су оне традиционално оријентисане. "Током низа деценија, ЗЦИЕ су увелико зависиле од тржишта ЕУ за свој извоз," указао је Ма Шуђунг, (Ма Схузхонг), професор на Одсеку за међународну привреду на универзитету Ђжеђијанг (Зхејианг), из истоимене провинције у НР Кини.
Жеља НР Кине за блискију сарадњу са ЗЦИЕ
Од самита у Варшави из НР Кине су слате у земље ИЦИЕ трговинске инвестиционе промотивне мисије, успостављен је здружени саветодавни комитет експерата за изградњу транспортне мреже. Из Пекинга је обећано 5.000 стипендија и створени су туристичка алијанса и истраживачки фонд.
Инвестиције се сада шире на област пољопривреде, финансија, науке и технологије. Њихов допринос домаћем економском расту и запослености је значајан, а заједнички инфраструктурни грађевински пројекти такође су показали добре резултате.
Према писању медија из НР Кине, жеља је у тој земљи да се ради блискије са ЗЦИЕ на многим пољима.Будући да земље ЗЦИЕ генерално имају радну снагу високог квалитета, трошкови инвестиција су мањи у доносу на друге области. Закони и регулативе су релативно добри.
Инфратруктура коју граде кинеске компаније укључује: мост на Дунаву у Београду, који ће бити отворен током самита; електрана на угаљ у Станарима у Босни И Херцеговини, која ће бити завршена следеће године; и два аутопута укупне дужине 100 километара у Македонији, на којима рад почиње ове године.
НР Кина је послала више од 30 промотивних делегација у регион током протеклих годину дана.Кинеске радне групе су посетиле Мађарску, Румунију, Словачку и Словенију у потрази за потенцијалним пројектима изградње железница и лука.
Растуће кинеске инвестиције у изградњу инфраструктуре у ЗЦИЕ је у складу са планом који је 2009. формулисао Су Шанд, бивши директор Државне пореске администрације, ради решавања слабијег извоза из земље.Суштина плана је трансфер вишка кинеског капацитета у изградњу инфраструктуре у земље којима недостају искусни извођачи и фондови.
Са друге стране, у Нр Кини се оцењује да су ЗЦИЕ добре у секторима као што су пољопривреда, машинска производња, енергија и прерада хране. Имају сопствене специјализоване јаке тачке и технолошке производе, који нуде добар потенцијал производима из региона да уђу на кинеско тржиште и чине експанзију извоза у НР Кину вероватнијом.
Пекинг охрабрује увоз прехрамбених производа из ЗЦИЕ
Гао Хученг, министар трговине у влади НР Кине, изјавио је да ће из Пекина бити охрабривано пословање ради увоза пољопривредних и животињских производа, посебно прехрамбених, из земаља ЗЦИЕ. Биће помагано промовисање тих брендова у НР Кини, додао је министер Гао у Нингбоу, у провинцији Џеђианг, на министарској конференција Кине и ЗЦИЕ посвећеној промоцији трговинске и економске сарадње.
Министар Гао је казао да су многи од ових производа у великој потражњи у НР Кини и да је постоји воља да се и даље помаже како би квалификовани производи ушли на тржиште најмногољудије земље на свету.„Има доста одличних производа из ових земаља са којима кинески потрошачи нису упознати“, казао је он.
Гао је даље рекао да је, поред раста увоза из ЗЦИЕ, сагледавајући ствари из шире перспективе, још важније за НР Кину да охрабри домаћа предузећа да инвестирају у Европу како би био постигнут трговински баланс.„Кинеске компаније не треба само да раде на инфраструктурним пројектима у земљама ЦЕЕ, већ и да учествују сектору производње тако да могу да праве производе у овим земљама и да их потом продају назад у Кини и, такође, у другим земљама.“
Од почетка ове године увоз у НР Кину из ЗЦИЕ је почео да расте. У првом кварталу 2014, билатерална размена порасла је за 10,5 одсто у односу на претходну годину. Извоз из ЗЦИЕ увећан је за 38,9 одсто док је укупан увоз у НР Кину у том периоду порастао само 1,6 одсто.
Историјат сарадње
После пада Берлинског зида и следствених година обостране незаинтересованости, економски односи НР Кине и ЗЦИЕ су одпочетка 2000-тих брзо развијани. У периоду 2001.-2011. је обим трговине између Кине и ЗЦИЕ растао за више од 27 одсто у просеку годишње.
У 2001.је узајамна трговина вредела само 4,3 милијарде долара. Ту бројку је 2011, премашила већ трговина НР Кине само са Румунијом. Те године је трговина НР Кине са 16 ЗЦИЕ достигла готово 53 милијарде долара.
Према медијима у НР Кини, раст билатералне трговине између НР Кине и ЗЦИЕ је убрзан нарочито од избијања глобалне финансијске кризе 2009. Од тада је увоз у НР Кину из ЗЦИЕ растао по годишњој просечној стопи од 30 одсто.
Платформа 16+1
Оно што се данас зове Платформа 16+1, почело је Првим економским и трговинским форумом НР Кине и ЗЦИЕ у јуну 2011. у Будимпешти. У мађарском главном граду је ондашњи премијер НР Кине Вен Ђиаобао колегама изнео предлог у пет тачака који је подразумевао повећану билатералну трговину; унапређење двосмерних инвестиција; јачање сарадње И изградњи инфраструктуре; продубљивање фискалних И финансијских веза; проширивање контаката међу грађанима 17 држава; и размену у култури.
Нова платформа сарадње за кооперацију између НРКине и ЗЦИЕ, такође позната и као „сарадња 16 плус 1“, инаугурисана је у пролеће 2012. када је премијер Вен на самиту у Варшави обелоданио “иницијативу у 12 тачака”. Међу њима су били и стварање Секретаријата за сарадњу НР Кине и ЗЦИЕ који би преузео послове комуникације и координације, кредит НР Кине од 10 милијарди долара за подршку кооперативним пројектима са ЗЦИЕ и 500 милиона долара вредан Фонд инвестиционе сарадње.
У новебру 2013. су нови премијер НР Кине Ли Кећијанг (Ли Кеqианг)и лидери ЗЦИЕ на састанку у главном граду Румуније утврдили тзв. Букурештанске водиље, циљеве и кључне области за продубљивање сарадње. Две стране су се сложиле да успоставе шест регионалних центара у Централној И Источној Еуропи за размену у области културе, привреде, финансија, нуклеарне енергије, туризма и трговине. Потписници су навели да ће у наредних пет година удвостручити узајамну трговину и разговарали о плановима за изградњу нове железничке линије која би повезивала земље у региону.
Туристима занимљиве земље источне и централне Европе
Током 2013, је број туриста из НР Кине који су изабрали ЗЦИЕ као њихово прво одредиште порастао за 11 одсто на годишњем нивоу. Прошле године је број туриста из НР Кине у свету достигао 59 милиона, од тога је Европу посетило неких 7,5 милиона, а ЗЦИЕ 2,5 милиона.
Пролетос је у Будимпешти инаугурисан Координациони центар за туризам НР Кине и ЗЦИЕ током првог заједничког туристичког самита који су организовале две стране. У 2013. су, само у Мађарској, туристи из НР Кине имали 140.000 ноћења, пораст од девет одсто у односу на 2012.
Званичници у Пекингу истичу како је културна размена била важан покретач билатералних односа. Кина и ЗЦИЕ имају 37 парова сестринских провинција и држава, и 58 парова сестринских градова.У ЗЦИЕ све више људи учи кинески језик –у регион је број Конфучијанских института и учионица премашио 58.
Извор: Кућа добрих вести