Кућа Добрих Вести

Login

Јужнокорејска привреда на тржишту Европе

Оцените овај чланак
(3 гласова)

koitralfina

Наставак првог дела

БЕОГРАД - Jужнокорејски привредници препознају Европу као једно од најзахтевнијих тржишта у свету, пробирљивије и конкурентније, чак од оног у Сједињеним Америчким Државама, каже саветник за комерцијалне послове у Корејској агенција за промоцију трговине и инвестиција (КОТРА) Милан Рајић.



Према његовим речима зато су у извозу на тржишта у Европи усредсређени на високе технологије, пре свега у електронској индустрији, медицини, фармацији...



„Веома често користе европско тржиште као параметар калибрације сопственог квалитета. Имају у виду да се и друге светске компаније снажно труде да узму део европског тржишта и да се на том тржишту у ствари води 'битка' глобалних компанија за потрошаче. Зато постоји разлика у корејском извозу у остатак света, у односу на онај у Европу. У Европу се увек излази са најбољим, најновијим, најиновативнијим решењима,“ указао је Рајић.



Отуда се у централи КОТРА једном годишње окупљају колеге из европских канцеларија и размењују искуства, дају примедбе или предлоге како унапредити систем Агенције и наступ корејских компанија на тржишту Европе. Једном годишње се, такоже, одржава тренинг семинар на коме запослени у локалним канцеларијама КОТРА размењују искуства и дају сугестије како да буду боље прилагођене стратегије изласка Агенције на тржишта, у складу са локалним менталитетом, обичајима пословања и економским условима.

Иначе се, по Рајићу, позиција корејских произвођача углавном заснива на квалитету понуђеном по што конкурентнијој цени. Масовност није одлика јужнокорејских компанија већ је то квалитет услуге. Њихов циљ је да заузму онај сегмент европског тржишта који одговара њиховом типу производње и робама које они праве, навео је званичник КОТРА.



Када је, пак, реч о инфраструктуним пројектима, Јужнокорејци се више фокусирају на сложеније инжењерске задатке. Њихове фирме се пријављују за градњу мостова, тунела, комплекснијих инжењерских решења, рачунајући на огромна искуства која поседују, објаснио је Рајић.

Деловање КОТРА

Рајић је изнео да је основна функција КОТРА помоћ МСП. „На то је везано 80 посто нашег посла. Но, кад нам се обрате велике корпорације ми и на њихов упит одговарамо,“ казао је он.

КОТРА има у Европи 23 канцеларије. У Централној и Источној Европи су то у Будимпешти, Загребу, Софији, Букурешту, Атини... На простору бивше Југославије су то Загреб, из кога канцеларија КОТРА, поред Хрватске покрива, такође, Словенију и Босну и Херцеговину, док се из Београда сарађује са привредама Србије и Црне Горе. Канцеларија у Софији је поред Бугарске задужена за Македонију.

Канцеларија КОТРА у Београду је „најмлађа“ и сматра се да је у развоју. „Нужно је време како би се прави резултати осетили. Многе српске компаније нису чуле за КОТРА и треба да се упознају са њеним радом и са користима пословања преко Агенције као што је на пример додатна правна сигурност, веома битна у међународном пословању,“ рекао је Рајић.

Рајић је приметио да је у пословању КОТРА у Источној Европи и у Западној Европи, разлика у куповној моћи становништва и квалитету производа који се пласирају. „Већа куповна моћ аутоматски значи А брендове из Кореје који су конкурентни на западноевропском тржишту. Скромнији брендови са такође добрим квалитетом, али који нису у тој мери афирмисани у смислу робне марке, конкурентни су на источноевропском тржишту,“ објаснио је Рајић.

Даље по Рајићу, корејске компаније у Западној Европи углавном раде на одржавању система, било да је у питању железница или неки грађевински пројекти. „Када погледате пројекте у Источној Европи, реч је углавном о изградњи инфраструкуре из почетка,“ закључио је званичник КОТРА.

 

anslovnakotra
                                                               
Пословни људи из Улсана

Компаније које су се представиле на пословним сусретима у Београду су успешни производачи аутоматских система за прање точкова (Entra), специјалних алата, бургија, цеви (GMT), иземњивача топлоте и резервоара за гасове и течности са и без притиска (DS Corporation). Реч је, такође, о лидерима у технологији ламинације природне и вештачке коже, олефин филма и различитих врста материјала предвиђених за унутрашњост аутомобила и аутомобилских седишта (S&B).

Улсан је индустријски динамо Јужне Кореје, 11. највеће привреде у свету када се укупан домаћи производ (БДП) мери паритетом куповне моћи (PPP, по тржишним ценама). Индустријско подручје Улсана је дом најмоћнијег домаћег произвођача аутомобила Хјонде Моторс компаније, највећег бродоградилишта у свету, у поседу Хјонде тешка индустрија, и друге највеће рафинерије нафте, чији је власник СК Енерџи. Још 2012. је подручје Улсана имало просечан БДП од 79.623 долара, највиши у Јужној Кореји. Од Улсана 50-так километара на север је једна од највећих челичана у свету, POSCO (компанија за челик Поханг).

Представници јужнокорејских фирми су у одвојеним разговорима за КДВ казали како им је познато да Србија има добру индустријску традицију из времена бивше Југославије. После немирних времена од пре четврт века, чини им се да се привредне активности обнављају и сматрају да је право време да нађу тржиште у Србији и евентуално уложе у овдашњу производњу, рекли су пословни људи из Улсана.
По представницима четири фирме, потенцијал српске привреде у будућности може само да буде већи. Уз то су Србију изабрали за посету и пословне разговоре јер представља капију према Источној Европи.

Јужнокорејски пословни људи истовремено сматрају да су производи из њихове земље по питању квалитета и конкурентности добри и зато настоје да их промовишу приликом посета страним државама. Тако је и циљ доласка у Србију био да пронађу купце који би без посредника куповали њихове и друге производе из Кореје. Неки су, пак, заинтересовани за могуће улагање у Србији, уколико буде добрих партнера за пословање.

Гости из Јужне Кореје су изнели да су њихове фирме, основане у главном пре 20-так година, релативно младе и да немају дуготрајно искуство у пословању са тржиштима Европе. Сматрају да је Западна Европа веома конзервативно тржиште. Но, настоје да на великим европским тржиштима, у земљама као што су Енглеска, Немачка, Француска и Италија, изграде своје мреже.

Неки од њих су били снабдевачи великих јужнокорејских корпорације чије су се главне муштерије налазиле у Европи. Други су радили у Пољској и Бугарској или већ имају мрежу у Чешкој Републици, те постепено шире њихово тржиште у Источној Европи.

Гости су истраживали је Србију као земљу и потенцијално тржиште преко КОТРА а такође путем медија, новина и интернета. Будући да немају довољно информација о Балкану, поједини од тих пословних људи су склонији пословању са свим земљама региона. Тако је бизнисмене из Улсана пут из Србије одвео у Румунију.

 

(Крај)

Извор: Кућа добрих вести

 


Последњи пут измењено петак, 24 март 2017 11:56
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија