Кућа Добрих Вести

Login

Највеселија и најуспешнија Зимска олимпијада

Оцените овај чланак
(2 гласова)

medaljekejeКада је Јужна Кореја 1988. била по први пут домаћин Летњим Олимпијским играма (ОИ), то је био историјски и емотиван тренутак за нацију. Олимпијада у Сеулу је представљала велику прилику да човечанству буде представљан успешан развој јужнокорејске економије и тек зачете демократије. Игре су отвориле према свету Сеул и Републику Кореју (РоК), до тада тврдокорну војну диктатуру која је уследила после хаоса Корејског рата (1950-1953).

 

Олимпијада 1988. је научила Корејце вредностима олимпијског покрета и духу јединства и мира. У том процесу су Игре постале форум за међународне односе, превазилажући политичке поделе и изграђујући економске односе РоК са великим бројем земаља. Нарочито се то односило на тадашње социјалистичке државе Централне и источне Европе, међу којима су предњачиле Југославија и Мађарска.

 

Привреда се окористила од Олимпијада

 

 

Игре су постале снажан подстрекач међународне трговине Јужне Кореје. Годишња трговинска размена земље је 1988. први пут премашила 100 милијарди долара чиме је РоК постала десета највећа трговинска сила у свету.

 

Унутрашња економија РоК је такође профитирала. Само у инфраструктуру информатичко-комуникационих технологија (ИКТ) је уложено 439,2 милијарди корејских вона (КРW, преко 410 милиона долара). Од 1982. до 1988, пројекти везани за Олимпијаду вредели су око 1,84 милијарди долара – или 0,4 посто БДП.

 

ОИ у Сеулу подстакле су значајне подухвате урбане обнове и укључиле су изградњу нових стамбених објеката, саобраћајних веза и нових дигиталних мрежа. Инвестиције су довеле до низа других позитивних исхода, укључујући стварање 20,744 нових радних места.

 

РоК је после Олимпијаде у Сеулу зацементирала своју позицију једног од лидера дигиталне и електронске технологије. Овај спој настављен је до данас, јер су јужнокорејске компаније из области технологија међу најуспешнијим и најпрепознатљивијим у свету.

 

                          ahaslsjobg

Јужна Кореја, привлачна спортска дестинација

 

Успех ОИ је у великој мери доказао привлачност РоК и као спортске дестинације. Ово је утрло пут организацији других, сличних догађаја – међу којима су Азијске игре у Пусану 2002, ФИФА Светско првенство 2002, ИААФ Светско Атлетско првентво у Дегуу 2011, Азијске игре у Инчону 2014. и сада ЗОИ у Пјонгћангу 2018. Јужна Кореја је пркосећи свим неизвесностима и изазовима, постала носилац “Гренд слема”, тек једна од пет нација у свету – заједно са Немачком, Италијом, Француском И Јапаном - која је организовала четири највеће светске спортске манифестације – Летње и Зимске олимпијаде, те  Светска првенства у фудбалу и атлетици.

 

Игре из 1988. такође су довеле до успостављања организованог спорта у Републици Кореји, захваљујући оснивању нових министарстава и федерација. После Игара је зарађених 300 милиона долара искоришћено за оснивање Фондације за промоцију корејског спорта (КСПФ).

 

Од оснивања је КСПФ инвестирала око осам милијарди долара у развој спорта. Заузврат, ова инвестиција се исплатила развојем корејске спортске културе. Пре 1988. су спортисти из ове земље освојили укупно 37 медаља на Зимским и Летњим Играма. Од тада је, укључујући и Сеулске игре, Рублика Кореја освојила (267)284 олимпијских медаља на Олимпијадама, закључно са ЗОИ у Пјонгћангу.

 

ОИ из 1988. су, такође, успоставиле културу волонтирања, која је у Јужној Кореји постала стожер за успех организовања наредних „мега“ спортских догађаја. На Сеулској Олимпијади су око половине укупног оперативног особља представљали волонтери и њихово делање је исказивало национални понос.

 

Та култура настављена је до данас. Спортистима и посетиоцима Пјонгћанга током Игара помаже 20,400 волонтера одабраних међу 91000 кандидата.

                                  bakljdaddsa

Велики туристички планови за Пјонгћанг…

 

Земље домаћини великих спортских догађаја често заврше са празним, пропалим стадионима. У Јужној Кореји планирају да њена источна обала где се одржавају Игре, постане попут Орланда, града на Флориди, једног од најпосећенијих туристичких одредишта у свету.

 

Ретко настањен планинско-приморски крај у провинцији Гангвон треба да отвори нова транспортна инфраструктура. Супер брза железничка пруга и аутопут са четири траке пуштени су у саобраћај пред почетак ЗОИ. Две саобраћајнице повезују Сеул на западу Јужне Кореје, са обалом Источног или Јапанског мора и према неким мишљењима пример су како правилно изводити пројекте који су наслеђе Олимпијада.

 

Ове транспортне везе омогућују да раздаљину до Гангвона становништво ширег Сеула лако и брзо преброди. Област Инчон-Сеул-Сувон, са низом градова „спаваоница“, има око 25 милиона људи, друга највећа конгломерација у свету после Токија или половина становника Јужне Кореје.

 

Нови аутопут, са 31 тунелом, представља руту кроз брда и планине. Скраћује пут за 40 минута у односу на време раније потребно за вожњу преко полуострва.

 

Још је импресивнија супер брза железничка пруга. дужине 113,7 км изграђена за возове до 300 км на час. Замењујући стару, кружну железничку пругу којом је за путовање било потребно пет сати и 50 минута. КТX, или Корејски Експрес, налик ајкули, промиче кроз 34 тунела и преко 53 моста, за само два сата и један минут.

 

КТX, могу да превезу више од 20.000 путника од Сеула до Пјонгћанга и Гангнунга сваки дан, омогућујући људима да путују од Међународног Аеродрома Инчеон (ИИА) до Пјонгчанга за 146 минута. Не само да ће ова линија побољшати превоз у региону, чинећи га атрактивнијим за домаће и стране туристе, већ ће помоћи у снижавању трошкова загађења, и створити модел за одрживији развој.

 

Нове превозне линије ће убрзати транспорт пољопривредних производа са источне обале до Сеула. Помоћи ће и развој планинских одмаралишта и комерцијалних активности. 

 

                              sindameie

Велики инфраструктурни пројекти су подигли Јужну Кореју

 

Историјски, Јужна Кореја се у великој мери окористила од великих инфраструктурних пројеката. Зато су нови путни, железнички и ваздушни капацитети у Јужној Кореји пред ЗОИ обећавајући.

 

„Економско чудо“ Јужне Кореје је почело 1960-тих аутопутем између Сеула и Бусана. Саобраћајница дуга 416 километара, а саграђена за само две и по године, подигла је домаћу индустрију бетона и грађевинарство. Петрохемијска индустрија, индустрија челика и ауто индустрија су покренуте како би направиле возила којима би се кретало ауто путем.

 

Почетком 1990-тих, државно „чудо високе технологије“ лансирано је владиним улагањима у интернет широког распона на националном нивоу и усвојена је веома напредна ЦДМА мрежа мобилне телекомуникације. Компаније попут Самсунга и Лаки Голдстара (ЛГ) правиле су направе за кретање по овим мрежама; компаније попут СК и КТ управљају услугама. 

 

Зимска олимпијада треба да уздигне провинцију и државу

 

За рурални Гангвон, познат по лепом времену и пејзажу, ЗОИ у Пјонгћангу су обезбедиле ретке финансијске могућности. Нада је и да ће пост-олимпијска перспектива провинције бити сјајна како се Кореанци буду окупљали да са њених плажа посматрају долазак зоре на азијски континент.

 

Држава је инвестирала око 13 милијарди долара у Пјонгћанг 2018. У стадионе и спортске објекте је уложено 2,8 милијарди долара, а 10,2 милијарди у инфраструктуру. Аутопут и железница су били одавно планирани, али је њихово остварење убрзало могуће добијање организације Игара, Наиме, Пјонгчанг се кандидовао за организацију Игара 2010. и 2014, пре него што је коначно победио за ЗОИ 2018.

 

У Јужној Кореји очекују да ће Игре у Пјонгћангу подстаћи развој какв је доживео регион ширег Сеула. У Пјонгћангу и Гангнунгу су изграђена 1.522 нова апартмана.

 

„Задатак је направити додатне културне програме“, рекао је гувернер провинције Гангвон, Чои Мун-сун. „Зими имамо снег; лети имамо плаже. Потребно нам је више фестивала“.

                                         

 

 samsungspid

 

Шта је Гангвон

 

Сада је провинцији лако приступити из Сеула. Како би се у потпуности учврстиле везе и привукао већи број посетилаца, потребан је нов садржај и пороналажење нових атракција, независно од климе и географије.

 

Гангвон је усред главног и најспектакуларнијег планинског венца Тебек на Корејском полуострву. Град Тебек на надморској висини између 650 и 700 метара је највиши у Јужној Кореји. Плаже које запљускује прастаро Источно море, су, кажу, без дилеме најлепше у земљи.

 

Најважније јужнокорејске реке Хан и Накдонг, која је и најдужа, потичу са Тебек планина. Храм Мангјонгса, на 1,460 метара подигао је свештеник у време корејске династије Сила (57 пре нове ере – 935 нове ере) да очува статуу будног бића (бодисатва) мудрости у школи будизма. “Змајев извор” на улазу у храм је на највишем месту у Јужној Кореји.

 

Но, Гангвон је и једина подељена провинција на Корејском полуострву. Демилитаризована зона (ДМЗ) полови Гангвон, у коме су се одвијале жестоке борбе током Корејског рата од 1950. до 1953, једног од најсуровијих после Друге светске војне.

 

Потом је због близине непријатељске Северне Кореје, у Гангвон деценијама слабо инвестирано. Већина јужнокорејске тешке индустрије је под строгим надзором ауторитарног градитеља земље Парк Чунг-хиа (1961-1979), подигнута на југоистоку.

 

Отуда је туризам водећа индустрија у Гангвону. Прошле године провинцију је посетило 100 милиона туриста, двоструко више од становништва Јужне Кореје од 51,5 милиона.

 

Најистакнутије, као део иницијативе на чијем је челу Кореја за промоцију зимских спортова у Азији и у земљама без хладне климе, Пјонгчанг је организовао „Програм снова“ (The Dream program) сваке године од 2004. Пружајући младим учесницима могућност да доживе зимске спортове, до данас, преко 1700 младих људи из 80 земаља учествовало је у програму, од којих се њих 179 са поносом такмичило на међународним зимским спортским играма.

 

Заинтересованост предузетника

 

Предузетници већ показују интерес за пост-олимпијски период. Поред тога што је Гангвон још terra incognito, подстицај су и ценe. У Сеулу су станарине веома високе. У главном граду провинције Гангнунгу су знатно повољније.

 

Инвеститори очекују да ће КТX имати сличан утицај у Гангнунгу као и у Пусану, другом по величини у земљи. Отварање прве корејске КТX линије 2004, од Сеула на северозападу до Бусанa на југоистоку, у потоњем је подстакло туристички сектор.

 

Користи од нових превозних линија прошириће се ван туризма, надају се званичници. Гангвон је кроз историју био слабо насељен. Становништво провинције броји мање од 1,5 милиона људи, што је равно неком од јужнокорејских градова средње величине.

 

„Очекујемо пораст популације, пошто пензонери желе овде да дођу – имамо чист ваздух и леп пејзаж,“ рекао је један локални званичник. „У приобалним градовима Гангнунгу и Сокчоу, већ су повећане цене некретнина“.

 

Пред Олимпијаду 2018. су унапређене и друге, сем копнених превозних веза. Водећа јужнокорејска ваздушна лука, Међународни аеродром Инчон (ИИА), отворен 2001, годину дана пре Светског првенства у фудбалу у Јапану и Кореји 2002, добио је уочи ЗОИ други терминал.

 

Нови терминал има осматрачку терасу, бине за културна дешавања, сунчеве панеле, чак и роботе који спроводе путнике до њихових излаза. Очекује се да ће објекат чија је изградња коштала 2,5 милијарди долара опслуживати 18 милиона путника годишње. Укупан капацитет ИИА ће бити проширен на 72 милиона путника годишње.

 

Успех домаћина Олимпијаде

 

Данас је Јужна Кореја један од међународних економских лидера, а Корејска култура – укључујући музику, филмове, кухињу – је препозната и уважена у света. Пасош РоК један од најцењенијих путних докумената на свету.

 

ЗОИ Пјонгћанг 2018. треба да зацементирају ова достигнућа. Током две олимпијске недеље и више у Пјонћангу изронила је једна самосвеснија, способнија и привлачнија земља.

 

Једина значајнија замерка у вези ових Игара је да је било хладно. Хладније него икад. Но, остаће снажније сећање на беспрекорну организацију домаћина.

 

Зимске олимпијске игре у Пјонгћангу су представљале прворазредан међународни догађај. Било је пуно људи али није било гужви, цереминије додељивања медаља у Олимпијској плази су биле свечане, а згуснутост догађаја прецизно испланирана до десетинке секунде. 

 

Биле су ово највеселије и најуспешније Игре, сушта супротност од организационог хаоса на неким недавним... Технолошки и роботички џин, Јужна Кореја је на прагу да редефинише аутоматизацију и ефикасност савременог живота. За таквом ефикасношћу Међународни Олимпијски Комитет очајнички жуди.        

   

Трошкови Јужне Кореје као домаћина Игара су значајни али рачуноводство није није све у животу. Светско представлјанје землје је од непроценљиве вредности. Хладно јесамо у временској прогнози.

 

Извор: Кућа добрих вести

 


Последњи пут измењено понедељак, 26 фебруар 2018 21:09
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија