Популарна трибина Института за физику у оквиру инцијативе "Наука кроз приче" – на којој се окупља на стотине посетилаца како би у Великој сали СКЦ слушали домаће научнике о темама које их се заиста тичу – сада је, у предновогодишњем издању, посвећена епохи човека, антропоцену.

Овогодишњи Фестивал науке у Београду, највећи у овом делу Европе, током четири дана привукао је више од 30.000 посетилаца који су се упустили у најхрабрију научну авантуру до сада.

Фестивал науке, највећа манифестација у области промоције науке и образовања, почиње данас и трајаће до 8. децембра на Београдском сајму. На фестивалу ће учествовати више од 60 научих и образовних институција из Србије и из иностранства.

Трибина Института за физику о нерешеним питањима у савременој науци под називом "Колико не знамо?" биће одржана вечерас у 19 часова у Великој сали Студентског културног центра.

У духу овогодишње теме „Разоткривање“, Фестивал науке упустиће се од 5. до 8. децембра на Београдском сајму у јединствени обрачун са бројним популарним митовима, заблудама и сујеверјима.

Студентски парламент Машинског факултета oрганизује вечерас у 19 часова на Машинском факултету у Београду у свечаној сали 211 да упознате наше звездобројце, највеће умове 20. Века: Михајла И. Пупина, Николу Теслу и Милутина Миланковића.

Већ смо знали да наше мисли и емоције обликују начин на који доживљавамо свет око нас. Оно што нам можда није очигледно на први поглед је то да и наше емоције обликују нашу физичку стварност.

Последњи септембарски дани протећи ће у знаку десете Европске ноћи истраживача, највеће до сада.

Живот у океану, ма колико био чудесан за посматраче, становницима доноси многа ограничења. С обзиром на то да се светлост другачије понаша у овој оптички густој средини, водене животиње на пример, не могу тако добро да виде као ми на копну.

„Могућност да спознамо свет око нас, или прецизније да га научно спознамо, сигурно представља најлепше, готово чудесно својство Универзума. ‘Чудесно’, казаћете, ‘то уопште није научна реч, већ нешто што мирише на религију!’“, пише академик Алексеј Старобински, овогодишњи добитник престижне Диракове медаље и један од водећих руских космолога данашњице.