A+ A A-

Индијски Дан Републике усред борбе против Ковид-19

Оцените овај чланак
(2 гласова)

radost1Индија је у прославила 72. Дан Републике широм седме најпространије земље на свету, додуше на пригушен начин због пандемије Ковид-19. Но, и скраћене прославе једног од највећих празника у Индији којим се обележава усвајања Устава Индије 26. јануара 1950, пошто је земља-подконтинент поново стекла независност од британске владавине 1947. године, представиле су мноштво лица глобално друге најмногољудије земље.

 

Традиционална параде, главна атракција тродневне прославе Дана Републике ове године је обележена после тешке 2020, у којој је Индија имала преко 10,6 милиона оболелих од Ковид-19, други највећи број у свету, а са више од 153.000 умрлих је на тужном трећем месту. И мада биланс оболелих и умрлих у Индији ових дана нагло пада, полиција главног града, 14-томилионског Делхија саветовала је људе да код куће гледају пренос параде.

 

На паради је број гледалаца био ограничен на 25.000, пет пута мање од уобичајеног. Особама преко 60 година из ризичних група и млађима од 15 година није било дозвољено присуство, вероватно први пут у историји колоритне манифестације. Позвани који су присуствовали паради у Рајпату морали су да се придржавају савета у борби против КОВИД-19, провере температуре, употребе санитарних средстава, ношења маске и држања прописаног физичког растојања.

 

                                                               radost2

Више је него преполовљена маршрута параде једним од најважнијих путева у Индији, Рађпатом, са 8,2 километра на само 3,3 км. Британски премијер Борис Џонсон, позван као традиционални почасни високи гост из иностранства, одложио је посету јер се Уједињено Краљевство бори против раста заразе Ковидом-19 пошто је откривен нови мутантни вирус.

 

Међу осталим ограничењима прослави, смањен је број марширајућих паравојних и оружаних снага, чији су припадници били у карантину уочи догађаја у Делхију. Мањи је био и број културних програма укључујући врхунац параде, дефиле живописних великих макета са представницима из разних од укупно 28 савезних државе Индије и појединих међу осам територија Уније. Но, као и сваке године, земља је славила своје богато наслеђе, географску и богату културну разноликост и војну моћ земље.

 

Тема Ковид-19, је ипак била заступљена на паради. Вакцине произведене у Индији против пандемије биле су представљене на макети Одељења за биотехнологију Министарства науке и технологије Владе Индије.

 

Почетак до сада глобално највеће акције вакцинације против Ковид-19

 

                                                          radost3

 

Ведрију страну празничних дана представља почетак до сада глобално највеће акције вакцинације против Ковид-19, коју је 16. јануара покренуо индијски премијер Нарендра Моди. Очекује да ће до августа бити цепљено око 300 милиона, четвртина од преко 1,3 милијарде Индуса.

 

У Индији до сада најсвеобухватнији програм вакцинације одвија од опасних врлети Хималаја до густих џунгли на јужним обалама крај Индијског океана. Вакцинација се одвија у фазама, при чему серум прво прима 10 милиона здравствених радника у владином и приватном сектору, а затим 20 милиона лица са прве линије, као што су полиција, војска, поштари… Фаза два ће обухватити 270 милиона људи старијих од 50 година, заједно са онима који имају дијабетес, високи крвни притисак и кардиоваскуларне болести.

 

У болницама и центрима за вакцинацију у великим градовима - од Мумбаија до Њу Делхија - десетине хиљада кључних радника на фронту против заразе стајало је у реду, неки су примили вакцине, други су их давали. У болници у Мумбаију, здравствени радници, док су премештали бочице из хладњаче на места вакцинације, скандирали су име хиндуистичког бога Ганеше за кога се верује да благосиља нове почетке. Пошто су примили вакцине „пацијенти“ су истицали знаке победе.

 

                                            radost4

 

"Ово је први пут у историји да се одвија акција вакцинације овог обима", премијер Моди је поручио нацији. "У свету постоји више од 100 земаља чије је становништво мања од 30 милиона“, подсетио је Моди. Указао је и да „постоје само три државе на свету са популацијом изнад 300 милиона: Индија, Кина и Сједињене Америчке Државе. Због тога је огроман напор Индије.“

 

Премијер је оценио да је је Индија била добро припремљена да вакцинише своје становништво уз помоћ апликације која ће помоћи влади да прати ток цепљења и осигура да нико не буде изостављен. Више од 600.000 људи је обучено за ову кампању.

 

Две вакцине су одобрене за употребу

 

radost5

 

                                                                                                   

Индијски регулатор за лекове је почетком јануара одобрио за употребу две вакцине. Једну су развили научници универзитета Оксфорд у Великој Британији са Астра Зенека, британско-шведском мултинационалном компанијом, а коју у Индији под називом Ковишилд производи Институт за серум (СИИ) са седиштем у граду Пуна. Друга вакцина и прво аутохтоно индијско Ковид -19 цепиво под називом Ковакин, дело је стручњака компаније Барат Биотек из Хајдерабада са државним Саветом за медицинска истраживања.

 

Ковишилд и Ковакин су вакцине од две дозе, предвиђене за примену у размаку од 28 дана. Имунитет би почео да наступа након прве дозе, али свој пуни ефекат достиже 14 дана након друге, подстицајне дозе. Вакцине се морају чувати, транспортовати и дистрибуирати на температури између два и осам степени Целзијусових (Ц) у оквиру тзв “хладног ланца”. То је изузетно ваззно у земљи у којој летње температуре достиззу и 50 степени Ц.

                                              

 

                                                       radost6

 

Индијске вакцине су направљене с обзиром на локалне услове и довешће до "одлучујуће победе" у борби земље против пандемије, рекао је премијер. Наиме, вакцинација се сматра пресудним кораком ка сузбијању ширења вируса у Индији, која је по броју оболелих на свету, само иза САД, а по смртности, иза САД и Бразила.

 

Премијер Моди је објавио да је влада до сада од СИИ купила 11 милиона доза Ковишилда по цени од 200 рупија (2,73 долара), без пореза. Такође је набавила 5,5 милиона доза Коваксина од Барат Биотека, који је направио "посебан гест" да не наплати 1,65 милиона доза. Преосталих 3,85 милиона доза коштале су по 295 рупија.

 

Моди је казао да су вакцине индијске производње изузетно исплативе у поређењу са оним направљеним другде. „Неке вакцине у иностранству коштају 5.000 рупија по дози и захтевају температуру складиштења од минус 70 Ц.“

 

Индија у В5, ексклузивном клубу сила произвођача вакцине против Ковид-19

 

                                                     radost7

Амбиција премијера Модија је реална. Производњом Ковишилда и Ковакина Индија улази у В5, светски ексклузивни клуб пет сила које производе вакцине против Ковид-19 – Русија, Народна Република Кина, Сједињене Америчке Државе, Велика Британија и Индија. То доприноси расту меке моћи Индије. „Имати домаћу вакцину је главни приоритет“, рекао је др Рену Сваруп, секретар индијског Одељења за биотехнологију.

 

Став је федералне владе да примаоци вакцина неће моћи да се опредељују за једно или друго цепиво, мада то дозвољавају неке од савезних држава. То и издавање одобрења за Ковакин је изазвало критике неких стручњака и опозиционих лидера јер компанија Барат Биотек још увек није објавила податке о ефикасности тог серума.

 

Министар здравља Харш Вардан је објаснио да се одобрење за поменуто цепиво разликује од оног за Ковишилд, јер Цовакин остаје у пробном режиму „клиничког испитивања“. Поручио је да ће сви примаоци Цовакина бити праћени и надгледани као приликом уобичајеног тестирања.

 

Премијер Моди је пак позвао људе да не верују никаквој „пропаганди и гласинама о безбедности вакцина“. „Одобрење за ове вакцине дато је тек пошто што су научници и стручњаци били задовољни њиховом сигурношћу“, истакао је Моди.

 

Досадашњи ток вакцинације

                                                        radost8

Закључно са уторком, 26. јануаром увече, близу 2.030.000 здравствених радника је било вакцинисано на 36.572 сесија, навело је Министарство здравља. Иначе, за сваку сесију се бира и позива по 100 особа.

 

Неки делови земље пријавили су скок стопе вакцинације, укључујући Делхи, где су центри за вакцинацију забележили преко 86 одсто оствареног циља. "Број људи који се вакцинишу постепено се повећава. То је углавном последица тога што здравствени радници виде своје претпостављене и колеге како примају ињекције без икаквих неповољних догађаја. Полако, оклевање пада", рекао је доктор из једне од централних владиних болница у Делхију.

 

Они који сада стоје у реду за вакцинацију су одрасле особе — и значајан део њих је медицински далеко писменији од просечног Индијца. Сматра се да ће њихово искуство прожимати и утицати на прихватање вакцина међу широм популацијом.

 

Универзитет у Оксфорду је, пак, саопштио да је Индија најбрже премашила ниво од милион вакцинација. У Индији је милион људи примило вакцину КОВИД-19 за шест дана, док је за тај ниво у Великој Британији требало 18, а у САД 10 дана.

Од почетка програма имунизације је пријављено шест смртних случајева међу здравственим радницима који су примили вакцину. Из министарства здравља је, саопштено да “ни један од тих смртних случајева није узрочно повезан са КОВИД вакцинацијом.”

 

                                                           radost9

 

(НАСТАВЉА СЕ)

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 28 јануар 2021 11:50
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Пријави се или Региструј се

Facebook корисник?

На сајт се можете пријавити и са вашим Facebook налогом.

Пријави се са Facebook налогом

ПРИЈАВИ СЕ

Региструј се

Регистрација корисника
или Одустани