Кућа Добрих Вести

Login

Ево из Бг и из Ниш, дабоме, данас - нови песнички дубл!

Оцените овај чланак
(8 гласова)

spajalicamilanЗа ове песнике би се могло рећи да полазе од Почетка и да у свему траже Светлост и Смисао! Милан Дабовић и Јована Бајагић!

 

 

МИЛАН ДАБОВИЋ


Рођен је 08.08.1992. у Ивањици.
Завршио Филолошку гимназију
* Залазак (2013),
* На раскршћу (2014)
* Мимоход (2019).
Тренутно је запослен као учитељ у Београду.

 

 

                         Milandfdfdfdf

 

                                     

 МОЈА ПОЕЗИЈА И ЈА СМО ЛИСТОПАДНИ

 

1. Kако би гласило твоје из презимена име па из имена презиме? Kако ти звучи?

 

Дабан Милановић. Умало нисам постао сопствени табан. Дакле, добро је прошло...
Призива и стихове из једне од блискијих ми песама: Ти дани рањених лица, та лица као
Дабани...

 

2. О чему ти певаш, зашто и коме?

 

Песник у мени пева о ономе о чему човек не говори ни речи. У последње време заиста
пишем само онда када не могу то да спречим. Величанствен је то процес када из
згуснуте таме у нама настаје нешто светло и врело. Надам се да ће некоме унутар мрака
пружити светло у тренуцима када не налази сопствено...

 

3. Kад си написао/ла прву а кад последњу песму?

 

Прву песму чини ми се у првој години гимназије. Тада сам пронашао везу између
оловке и срца. Последњу у децембру 2021. Заправо се не сећам дужег периода без
писања.

 

4. Од чега најчешће настаје твоја поезија, од каквог креча, цемента, песка и камена?

 

Од љуске смрвљених очекивања, од прашине расутог сна, од гатке пуштене у ноћ и
лабуда пуштеног у рано јутро. Од човечења међу нечовечним, често од муке, а ретко од
радости, а волео бих...

 

5. Пливаш ли? А страх уочи полетања?

 

Пливам, не баш као наш нобеловац, али ипак смо сви бачени у океан... Осећај при
полетању је један од лепших тако да једино имам страх од престанка летења...

 

6. Присети се једног свог и једног нечијег стиха... Или сна...

 

Један мој стих: Уводим је у песму као у санаторијум Да су могла два било би то из исте
песме, која ми је иначе забрањена: веровао сам јој као бодежу у срце усмереном да ће
помирити гравитацију са крвотоком...
Нечији стих могао би бити из „Ламента над Београдом“ Црњаског:    
У Теби један орач пева, и у зимско доба,
(преливши крв, као вино, у нови мех.)
Да је могла строфа била би то друга строфа из твоје Вучје стазе. Не излази ми из главе
већ данима...

 

7. Kоја још уметност осим песничке и због чега управо та?

 

Ликовна уметност, то је креација која ме одувек одушевљава. Реалистичност ренесансе,
почев од вајарства... Невероватан сензибилитет, труд и наравно таленат су потребни за
таква дела.

 

8. Је ли ово време читању противник?

 

Ово време би могло бити противник проналажењу квалитетног штива међу новијим
ауторима, будући да у свему, чак и у поезији која је маргинализована, влада
хиперпродукција. Ипак, ти си жив пример тога да особине које малочас наденух
ренесансним ствараоцима могу помоћи аутору да нађе свој пут. Хајде онда и да се
надамо ренесанси поезије.

 

9. Твој крај, крајолик, парче земље, обрис неба...

 

Управо га посматрам. Важан део овог крајолика су и људи, топли и непосредни, асфалт
коме знам сваки набор као на телу вољене жене, благи обронци брда које се диже над
мојом Ивањицом, а све то уоквирено небом. Изгледа као обећање на које смо
заборавили.

 

10. На шта Те асоцирају ове три речи: брод, белина, сврж?

 

У недомици сам да ли све заједно или свака за себе... На пут, светлост и грање, на
летњу шуму од које је направљен брод, на бео ковчег и смрт.

 

11. Има ли сунца у твојој поезији више или мање?

 

Рекао бих да је моја поезија настала у недостатку светлости, али је ја видим као
светлост. Да, мада може деловати као тамна, мислим да у себи има приличну количину
сунца, само смо и она и ја листопадни...

 

12. Није ли свако воће рајско, а свако жртвовање паганско?

 

Ух, скоро сам погрешно протумачио ово и направио воћну салату са много лимуна...
Уживати треба чистог срца.

 

13. Три слова и три броја?

 

О, С, Л...
2, 7, 8

 

14. Деси ли ти се кадгод да бациш или оставиш недовршену песму?

 

Волео бих да могу одговорити другачије, али дешавало ми се да песме остану
недовршене. Некада стихови дођу непозвани, а потом се тај талас не може поново
ухватити... Истина је да још увек чекам да довршим песму коју сматрам последњом.
Тражи се строфа коју је однела прва смена.

 

15. Питање за питаоца!

 

Да ли би се сложио са тим да је управо велика „неозбиљност“ твоје игре речима
довела до стварања тако озбиљне поезије?
Не бих се несложио, свакако.

 

 

                                                         9 РЕЧИ

                                                         СВЕТЛОСТ
                                                         КЊИГА
                                                         ЖАР
                                                         СУНЦЕ
                                                         КРИЛА
                                                         НЕБО
                                                         ЧАСТ
                                                         МАЈКА
                                                         ЧОВЕК

       

 

 

slamaucinista

                                                         

 

 

 

 

 

ГУБИЛИШТЕ

 

Међу сенкама флуидна расте

док полива морем врхове планина

 

тек бујица светла пред пустињом ноћи
нечујна над светом процвала тишина
немог подозрења

 

Ко да вечно треба тај ковитлац боје
као спазам неба под крилима ласте

 

пало надахнуће предато на завет
дахће попут ветра туробних даљина
боју мртвог лишћа за вратом ко трулеж
палих неистина

 

Пронађена утва уткана у процеп
као бивство страха напуклога штита
ко давно клонуће оних што још стоје

 

Превасходно беше празнина аманет
али реч се зачу сламајући ништа
празнином се расу

 

рађајући сунце у вриску тишина
златокрилим небом нашег губилишта

 

ЈАГЊЕЋА БАЛАДА

 

Обећала си
да на крају сваке светлости
постоји тунел
и да је у мраку понекад лакше
... отрпети.

 

Опрости, ал ми смо детиње прости
и у наше кости урастају врата
неких трајнијих преврата који су прошли
преко нашег врата.

 

Меке ти вуне
и златно руно
вучице-срно
блеја и мекет
бодежа звекет
гости на пиру
тресети црне
светост ти трне
невиност куне
блеја и мекет

из те тресети
сагласјем-класјем
извиру безгласни
ћуте громасти
незнани незвани
крвљу излокани
а недоклани
недоказани
од твога ножца
незнабошца
тражећи репете
блеје и мекете
чујеш ли? Псујеш ли?
Ашикујеш ли?
Очијукаш ли?
Очекујеш ли?

 

Тама нас гута,
тражисмо пута,
светлости хтели
Аску у воску
испрели-спрели
да би те срели
пламу је дали

али...


Очњаци нас бели обасјали!

 

Обећала си
и свет су биле мошти
али кад људскост одвојиш од крста
од Бога ни нокта ни прста!

 

Немушта немости
на – једи!
Не вреди! Не пости!
За мекет наше вуне
ноћи су сувише црне!
У топло руно
радо бих пљуно
где грубе зубе
звери не губе
у нашем блеју
страхове сеју!
Ваљда смо тако саткани
да лакше будемо заклани!
Опрости
баладу покисле јагњади
ту смо да вук се заслади

и треба да смо захвални!

 

КАПИЈА

 

Мој је живот и пустиња моја сва,
један бисер, ко глас што ме зва,
мој је ћивот
као покров сна
један лептир
и мрак што ме тка.

 

Мој је немир и капља и море,
лист у гори – капија до зоре,
мој је свемир испуцале коре,
реч на длану пустињске одоре.

 

Ту предњаче колорити неми,
и пејзажи голети, камени,
где стрмином попадаше трени,
у тај живот – капут изношени.

 

 

ЈОВАНА БАЈАГИЋ


Рођена је 14. маја 1986. у Нишу.
Награђивана на такмичењима у беседништву.
Дечје приче и поезију објављивала у књижевним часописима.
Оснивач је вокалне групе Нишке девојке.
* Деца за приче (2016.)
Волим море, птице и вести које се не читају на телевизији.

 

                                      Jovanadfdfdfd

                                         

 

 ПЕВАМ О ЧЕЖЊИ И СМРТИ

 

1. Kако би гласило твоје из презимена име па из имена презиме? Kако ти звучи?

 

Нека буде да би звучало исто онако како је Паји Јовановићу одвањало његово име у
глави када би га ословио неко ко је прехлађен.

 

2. О чему ти певаш, зашто и коме?

 

Најчешће певам о чежњи и смрти. Или бар мислим да о томе певам. Зашто, још увек не
знам. Једноставно, пишем. И певам. Морам. То сам. Kада то не радим не осећам се као
да постојим. И пишем и певам онима који се уз те песме и стихове осећају као да
постоје.

 

3. Kад си написао/ла прву а кад последњу песму?

 

Прву песму, сећам се, написала сам на жутом папиру и очевој куцаћој машини, у првом
разреду основне школе. То је требало да буде обичан домаћи рад, али је завршио на
школском паноу. Мени је једино било важно да ми, када песму скину са паноа, врате
жути папир, јер сам га сматрала луксузом. Последњу песму нисам написала још увек.

 

4. Од чега најчешће настаје твоја поезија, од каквог креча, цемента, песка и камена?

 

Од муља наталоженог на дну вештачког језера. Од несигурности. Од падова и пораза.
Туђих и мојих. Од свега онога што ван поезије не би могло да послужи као грађа нечег
челичног.

 

5. Пливаш ли? А страх уочи полетања?

 

Пливам, додуше, кроз жабокречину која се некада накупи око мене нешто спорије. Тада
себе тешим тиме да се најбољи пливачи често лако удаве и да треба да журим полако.
Исто је и са полетањем. Једини страх који спакујем када крећем на пут је да не смем да
полетим превише.

 

6. Присети се једног свог и једног нечијег стиха... Или сна...

 

“Једнога дана сазнаћеш
Kако је узбудљиво
Стајати
Насупрот гомиле.”

 

(Звонко Kарановић, Мокар је пут у брдима).

 

7. Kоја још уметност осим песничке и због чега управо та?

 

Kњижевност за децу и музика. Зато што ме воде, прате, држе за руку и вуку назад себи
ако кренем било којим другим путем. Зато што ме чувају.

 

8. Је ли ово време читању противник?

 

Ово време и људи у њему, противе се ономе што тражи посвећеност. Стрпљивост и
постепеност. Одбија нас све што није инстант садржај и то не само у књижевности. Све

што изискује прокопавање нових стаза у нама самима стављамо у запећак, јер нас је
страх од ствари које бисмо тамо могли пронаћи. Не примећујемо како нам, сада већ
лако, јер се не опиремо, заузети инстант садржајем, одузимају и ашове и мотике и
лопате и како за нама остају урасле њиве и ливаде и ћошкови пуни влаге. Што је штета,
знате ли колико је друштво у коме велики проценат становништва чита, опасно? Јако
опасно. Јер, такво друштво мисли. И њиме се не може манипулисати.

 

9. Твој крај, крајолик, парче земље, обрис неба...

 

Васпитавана сам тако да свако парче земље и свако небо изнад главе волим и чувам као
да је моје. Још увек чекам да се две Јоване у мени договоре који ћемо кутак планете
одабрати. Ипак, обема је заједничко пар ствари: планина, вода, коњи, грамофон, дрвена
љуљашка и велика библиотека.

 

10. На шта Те асоцирају ове три речи: брод, белина, сврж?

 

На моћ воде. На исланд.. И на поезију Драгана Марковића.

 

11. Има ли сунца у твојој поезији више или мање?

 

Више више него мање, а можда и обрнуто.

 

12. Није ли свако воће рајско, а свако жртвовање паганско?

 

Зависи кога је воће, а кога је и жртва.

 

13. Три слова и три броја?

 

П - као Поезија, јер ме одржава у животу.
С - као Слобода, јер је нешто највредније што имам.
Т - као Тата, јер захваљујући њему заспим чисте савести, образа и срца.

Ако играте ЛОТО, бројеве 14, 17, 36 заобиђите, кажем из искуства.

 

14. Деси ли ти се кадгод да бациш или оставиш недовршену песму?

 

Имам више недовршених него довршених песама и на то сам поносна. То значи да сам
дубоко у процесу стварања и да тај процес никада не престаје. Свака песничка слика,
сваки стих је једна недовршена песма. И не, није сваки стих добар. Нити свака песма.
Бар не моја. Постоје стихови који треба да буду смештени у Поправни дом за лоше
стихове, постоје они које би требало да осудим на доживотну робију, постоје они који
се буне, оснивају синдикате у мојој глави, чине све да заврше у песми и они који су још
увек мали и морају да порасту. Трудим се да према својим песмама будем правична и
одговорна. То дугујем, пре свега поезији, а затим и онима који одаберу да је читају.

 

15. Питање за питаоца!

 

Шта је последње што кажеш себи пре него што заспиш?
Извини, Данасе, фала ти, али лепше је Сутро.

 

 

                                                       9 РЕЧИ

                                                       ТАТА
                                                       СЛОБОДА
                                                       СПОКОЈ
                                                       МУЗИКА
                                                       ПОЕЗИЈА
                                                       ПТИЦЕ
                                                       МОРЕ
                                                       ШЉОКИЦЕ
                                                       ЗАГРЉАЈ

 

 

gladni

 

 

 

 

 

 

Заборавићеш сутра

 

Заборавићеш сутра
у кафани међу срчом
док те гомила напушта без поздрава.

 

Твој ум изуједан питањима.
Ишибана мазга.

 

И где ћеш сутра?
И ко си сутра?
И шта ћеш сутра?

 

Опет ћеш пасти на степениште
испред улазних врата.

 

Гледаћеш у планину
чији врх делује близу
док ка њему не кренеш пешке.

 

Гледаћеш у планину
што расте.
Гледаћеш у планину
што ће се можда сутра
обрушити на тебе.

 

Kелнер у Пролазу дивова

 

На добротворној вечери
поздравни говор подсећа на посмртне речи.
За овалним столовима
кроје црне мараме за нове Садако.

 

Звецкају виљушкама као оружјем
растерују ждралове из Музеја мира.
Од мене траже да пренесем кувару
ролат од јастога са босиљком је изврстан.
Замишљам како певачици отимам микрофон
и питам колико птица коштају
територије и заседања?

 

Можда бих тако спасио
будуће Садако
преусмерио кормило Гироне
спречио несташицу шећера у Венецуели.

 

Насукан на страх
враћам се у кухињу
хвалим главног кувара
стајем пред сопствени гроб
на ком пише:

 

Смрти моја од хиљаду ждралова
мислиш ли да ће мртве лепше газити у читанкама?

 

Писмо из мртвачнице

 

Данас је телефон звонио три пута.
Јавио сам се једном
Рекао сам да више не живим ту.

 

Небо посматрам из постеље.
На плафону има 89 линија.
7 од њих нису паралелне.

 

Био сам у искушењу да мокрим у кревету.
Мислио ако довољно дуго будем непомичан
нешто ће се покренути.

 

Веш се нагомилао
Тигањ напале муве.
Алгор мортис у крупном кадру.

 

На светским позорницама људи
и даље губе главу
због разлика између вегана и вегетаријанаца

 

као да гладнима није свеједно.

 

Дакле, шта рећи, осим да читате и у себи прожимате све ове мудре мисли од мудрих глава, као да су им сећања стара, а тела млада. Узорите и посадите у души ова лепоказивања која можете прочитати: ОВДЕ, ОВДЕ, ОВДЕ, ОВДЕ, ОВДЕ, ОВДЕ и ОВДЕ. Нека и за Вас драги читаоци ово буде инспирација да своје прибелешке и размишљања пошаљете НАМА. Хвала!

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 27 јануар 2023 23:18

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија