Стотине званичника и гостију обучени у традиционалну одећу индонежанских етничких група окупили су се на травњаку у центру Нусантаре усред још недовршених владиних зграда и грађевинских дизалица.

Председник Јоко Видодо, познат и као Ђокови, са министрима његовог кабинета учествовао је у церемонији прославе Дана независности у новој председничкој палати, изграђеној у облику митске фигуре Гаруда, заштитника са крилима орла. Прослава у новој државној палати на истоку острва Борнео одржана је истовремено са свечаношћу у Палати Мердека у Џакарти.

Церемонију у Нусантари, 2.000 удаљеној од Џзакарте предводио је шеф државе Видодо у пратњи новоизабраног председника Републике Прабова Субианта, који ће на дужност ступити 20. октобра. У међувремену, церемонију у Џакарти предводио је актуелни потпредседник Маруф Амин, а поред њега је био његов наследник Јебран Ракабуминг Рака, најстарији син Видодоов.

Цела земља, која се простире на преко 5.000 километара дуж екватора, била је украшена црвено-белим националним заставама. У данима који су претходили прослави уприличена су различита догађања, од шарених парада и традиционалних представа, до друштвених окупљања, надметања младих у различитим вештинама, савремене приредбе …

Нусантара је пројекат председника Видодоа о коме је он причао од априла 2017. и у који треба уложити 31 милијарду долара. Нусантара је на северу од Џакарте у древним прашумама у покрајини Источни Калимантан на острву Борнео. Будући главни град ће се простирати на око 2.600 квадратних километара и једном бити дом за два милиона житеља. Џакарта ће, међутим, остати трговински и финансијски центар Индонезије.

У Џакарти, која има око 10 милиона становника унутар градских граница и три пута више у великој метрополи, поплаве се редовно дешавају, па је називају најбрже потонућим градом на свету. Џакарта се гуши у саобраћају, а њене улице су закрчене до мере да економија губи око 4,5 милијарди долара годишње.

Изградња нове престонице, почела је средином 2022. Званичници кажу да ће то бити футуристички зелени град са обиљем шума и парковима. Биће напајан обновљивим изворима енергије и користити интелигентно управљање отпадом.

Међутим, пројекат критикују еколози и аутохтоне заједнице тврдеће да погоршава животну средину, додатно смањује станиште угрожених животиња као што су орангутани и расељава локално становништво које користи земљиште као извор средстава за живот. Индонезија има трећу по величини прашуму на свету, дом је разних угрожених врсти као што су орангутани и џиновско цвеће.

Већина инвеститора у новом главном граду су индонежанске компаније. Влада издваја 20 одсто буџета, а остатак се у великој мери ослања на инвестиције приватног сектора. Да би привукао инвеститоре, Видодо је недавно понудио изузећа за нову престоницу, укључујући права на земљиште до 190 година и издашне пореске олакшице.

Председник Народне консултативне скупштине (НКС) Бамбанг Соесатјо изјавио је да Нусантара може симболизовати наду и заједничку посвећеност светлој будућности. “Нусантара је важна прекретница у историји Индонезије и празна страница која се може испунити националним поносом, достигнућима и дивљењем,” казао је челник дводоме скупштине.

Председник Видодо је почео да ради у новој председничкој палати у Нусантари крајем јула и тамо је одржао први састанак кабинета пет дана пред национални празник. Неколико дана раније Видодо је изјавио да постојеће председничке палате у Џакарти и Богору, и даље имају "колонијални мирис", јер су наслеђе Холандске Источне Индије.

Све постојеће председничке палате, осим комплекса палате Нусантара сада у изградњи и палате Тампаксиринг на Балију, изграђене су пре независности Индонезије 1945. "Наши председници заузимају ове палате већ 79 година. Није ничудо што свакодневно осећам ‘колонијални задах’ када сам тамо", додао је Видодо.

Стога, према Јоковију, новосаграђена Нусантара, одражава способност Индонезије да развије свој главни град и председничку палату од нуле, у складу са властитим тежњама и пројектима, иако ће овај процес трајати деценијама. Наступајући председник Прабово је у недавној изјави потврдио своју посвећеност наставку развоја главног града Нусантаре под његовим вођством.

Дан независности Индонезије је важан национални празник за државу која је највећи архипелаг на свету са преко 17.500 острва, хриди и стена. Земља се простире на 1,7 милипона квадратних километара, у дужини која је равна летом авиона од Лондона до Истанбула и натраг.

Празник када је земља са близу 280 милиона људи сва у црвено-белим бојама, јесте време гордости и славља. Сећања се враћају у време Индонежанске националне револуције, познате и као Индонежански рат за независност, оружани сукоб и дипломатску борбу између новопрокламоване Републике Индонезије и холандског колонијализма.

Прослава Дана независности почиње емитовањем “Прокламасија”, прогласа тек устоличеног председника Ахмеда Сукарна и потпредседника Мохамеда Хате од 17. августа 1945, у име индонежанског народа: „Ми смо прави индонежански народ, проглашавамо независност Индионезије. Питања у вези са преносом власти и друго решавају се пжљиво и у најкраћем могућем року.”

Потоње четворогодишње борбе укључивале су спорадичне, али крваве оружане сукобе, холандске снаге (и савезничке из Другог светског рата) су контролисале велике градове и индустрију у централним областима Републике на Јави и Суматри, али нису могле села. До 1949. су међународни притисак на Холандију због сурових метода обрачуна и делимични војни застој натерали колонизатора да после 350 година пренесе суверенитет на Републику Сједињене Државе Индонезије.

Рачуна се да је међу Индонежанима погинуло погинуло до 100.000 бораца за слободу и цивила. Међу колонијалистима и њиховим сарадницима губици се поцењују од 12.000 до 30.000 припадника.

Холандски краљ Виљем Алекандер извинио се током посете Индонезији 2020, због прекомерног насиља које је примењивано за колонијалне прошлости монархије. Претходно се 2011. влада у Хагу званично извинила за своје војне акције 1947. у селу Равагеди на Западно Јаву, када је 431 особа ликвидирана.

Данас Индонезија има и регионално и глобално значење. Индонезија је највећа економија југоисточне Азије. Истовремено је један од лидера Удружења земаља југоисточне Азије (АСЕАН). заједнице 10 брзо развијајућих земаља, које настоје да заузму уравнотежен став у светској политици и усредсреде се на властити економски развој.

Индонезија је најмногољудија муслиманска земља и један од лидера глобалног покрета несврстаних. Џакарта покушава да одржи добре односе са Вашингтоном, Москвом и Пекингом, центрима глобалне моћи.

(Наставља се)

Борислав КОРКОДЕЛОВИЋ