Кућа Добрих Вести

Login

Национални дан Пакистана

Оцените овај чланак
(4 гласова)

pakistanПакистан, земља са близу 200 милиона становника, управо је прославио 76. Национални дан, обележавајући усвајање Пакистанске резолуције којом су 23. марта 1940. у време британске колонијалне власти на подконтиненту, муслимани Индије одлучили да створе своју државу.

 

Прва исламска република у свету је проглашена седам година касније. Тим поводом је амбасадор Пакистана у Србији Ариф Махмуд изјавио за Кућу Добрих Вести да две државе уживају пријатељске односе и говорио о друштвено-економском развоју своје земље.


Како оцењујете укупне билатералне односе између наше две државе?


Пакистан низ деценија има амбасаду у Београду. У прошлости је било размена посета на највишем државном нивоу између Београда И Исламабада, и мислимо да би их требало обновити.


Сматрамо да садашњи ниво узајамних веза и размена није у складу са пријатељством И срдачношћу који постоје између две државе. Са српским колегама настојимо да те односе подигнемо на виши ниво.


Шта учинити за унапређење економских односа између наших земаља?


Подстичемо пословне људе из Србије да истраже тржиште Пакистана које нуди робе по конкурентним ценама. Задовољан сам што је билатерална робна размена између наших земаља достигла 15 милиона долара, у односу на 10 милиона пре три године.


Србија нема сталну дипломатску мисију у Пакистану И влада у Београду озбиљно разматра да је ускоро отвори. Таква мисија у Исламабаду би повећала узајамне контакте пословних људи, као и размену у области културе и других сфера.


Каква је позиција Пакистана међу земљама Југа Азије?


Пакистан је земља неискоришћених могућности. На Југу Азије је то друга земља по броју становника И величини територије. Постоје велике могућности з стране улагаче, предузетнике и трговце.


Пакистан је члан Удружења за регионалну сарадњу Југа Азије (СААРЦ) И снажно подржава да то подручје постане регионално чвориште привредних активности. Пакистан је, такође, међу оснивачима Организације за економску сарадњу (ЕЦО), која окупља земље Западне и Централне Азије у једно економско удружење. Тако Пакистан наступа као место спајања Јужне, Западне И Централне Азије.


Како се одвија сарадња Пакистана и НР Кине у оквиру пројекта Новог Пута свиле?


Сарађујемо узајамно на многим пољима. Владе Пакистана И Кине су заједнички радиле на изградњи аутопута Каракорумкоји повезује Северни Пакистан са југозападном Кином код Кунђераб превоја на 4.700 метара надморске висине. Та 1.300 километара дуга саобраћајница је саграђена на деловима старог Пута свила који је хилхадама година коришћен за трговину између Истока и Запада.


Сада су се две земље, подижући антички Пут свиле на виши ниво, сагласиле да изграде Кинеско-пакистански економски коридор (ЦПЕЦ) који ће повезивати западне делове Кине са Арабијским морем код новосаграђене пакистанске дубокоморске луке Гвадар. ЦПЕЦ је сложена мрежа средстава комуницирања која ће бити изграђена дуж Пакистана. Пројекат је вреда 46 милијарди долара И донеће непроцењиве користи обема државама. Побољшање инфраструцтуре у Пакистану ће омогућити да кинеске робе брзо И безбедно стижу на Блиски исток И даље. Опет, у Пакистану ће бити повећана запосленост И привредна активност.


Лука Гвадар, повезана са Коридором ће бити од користи, такође, земљама Централне Азије које немају излаз на море, пошто ће добити ефикасан И економичан спој са светом.


Пакистан под владом премијера Наваза Шарифа постиже значајне привредне резултате?


Садашња влада је привржена развоју свих сектора привреде. Влада планира и остварује реформе у привреди. Озбиљно се бави енергетском кризом И предузет је низ мера за јефтино И ефикасно снабдевање фабрика И пословних постројења енергентима.
Пореска основица је проширена и свако мора да учествује у тој националној обавези. Садашња влада је позната као посвећена пословању и подстиче улогу приватног сектора у генерисању привредних активности, запошљавању и приходима. Директне стране инвестиције у Пакистану су повећане захваљујући побољшаној пословној клими којој је наклоњен премијер Наваз Шариф.


Убрзо по премијеровом ступању на дужност 2013, Европска Унија (ЕУ) је наградила Пакистан преференцијалним статусом за испоруке (ГСП Плус) што ће охрабрити наш извоз у ЕУ и омогућити већи привредни напредак. Влада је, такође, кренула у реализацију Кинеско-пакистанског економског коридора вредног 46 милијарди долара који ће увелико променити позицију Пакистана и целог региона. Покренут је низ пројеката ради побољшања друштвеног економског положаја људи, пре свега запошљавања, нарочито младих.


Која је Ваша порука српским пословним људима?


Производи које српски пословни људи могу да увозе из Пакистана по конкурентним ценама укључују предмете од памука и текстила, робе од коже, спортску опрему за крикет и фудбал, аутомобилске делове, машински алат, есцајг и хируршке инструменте, драго и полудраго камење, накит, тепихе и простирке, предмете од мермера и оникса, намештај високог квалитета, фармацеутске производе, лекове на бази биља и зачине, рукотворине, хималајску со, басмати пиринач, урме, морске плодове, слатки манго, лимунасто воће итд.


Било би веома корисно да пословни људи из Србије посете Пакистан и успоставе контакте са партнерима из наше земље. Особље амбасаде Пакистана је увек доступно и радо ће им помоћи у погледу информација о пословању и пословним визама.


Амбасадор Ариф Махмуд


Амбасадор Махмуд (60) по образовању је правник, магистар социјалних послова и спољне политике, а три десеније каријерни дипломата. Поред рада у Министарству у Исламабаду, служио је у дипломатским мисијама своје земље у Саудијској Арабији, Бангладешу, Сирији, био генерални конзул у Бирмингему у Великој Британији. Пре Београда био је амбасадор у Северној Кореји.


У Београду обележен 76. Дан Резолуције Пакистана


Национални празник Пакистана обележена је свечаним пријемом у београдском хотелу “Хајат”, у четвртак 24. марта.


Амбасадор Ариф Махмуд је на пријему у хотелу „Хајат“ подсетио да је 23. марта 1940. у Лахореу, усвојена “историјска Резолуција Пакистана којом су муслимани тадашње Индије одлучили да створе домовину у Јужној Азији, према визијама својих великих вођа Алама Игбала и Мухамед Али Ђине.” “У складу са тежњама народа и сном Очева оснивача, разне иницијативе су предузете од стране наше Владе за социјално економско уздизање народа и за јачање демократских институција у земљи,” амбасадор је навео, поред осталог, у говору.


Амбасадор Пакистана је за односе са Србијом казао да су две земље одувек уживале добре и пријатељске односе. “Користим ову прилику да потврдим нашим српским пријатељима и руководству да Пакистан има трајни интерес за даље јачање и надоградњу постојећих веза са Србијом на свим пољима заједничких интереса,” додао је Махмуд.


Махмуд је истакао да је потребно у континуитету оснажавати узајамне напоре на свим нивоима. “Акценат је да се и даље гради заједништво на постојећим интересима, и да се истраже нови видици за међусобну корист, базирани на заједничкој визији и конвергентним циљевима,” рекао је он. Главни фокус је, оак, “на продубљивању економских и трговинских односа и коришћење пуног потенцијала.”


Према амбасадору, народи и лидери у Пакистану прате дешавања у Србији са великим интересовањем. ”Ми у потпуности ценимо стабилност и зрелост политичког система, поверење народа у државне институције и усредсређивање на економски развој и регионалну интеграцију,” казао је Махмуд.


Пријем је био прилика, такође, да гости окушају традиционалне специјалитете пакистанске и блискоисточне кухиње и виде са модерно дизајнирану одећу коју су носиле супруге дипломата и службеника.

 

Коаутор текста: Марко Јелић


Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено среда, 30 март 2016 11:29
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија