„У последњих 25 година дошло је до шестоструког раста номиналног укупног домаћег производа (БДП), а пољски извоз је удвадесетостручен. У време светске економске кризе Пољска је ојачала позицију у региону Централне и Источне Европе и на читавом континенту. Током 2015. је раст БДП изнео 3,6 одсто. Према подацима Светске банке, БДП ће ове године изнети 3,7, а 3,9 у 2017,“ изнела је отправница послова која је и вишегодишњи шеф политичко-економског оделења амбасаде у Београду.

Далевска-Грењ, иначе универзитетска професорка јужнословенскихјезика, је навела да се привредни опоравак одражава и на побољшан квалитет живота Пољака. У децембру 2015. стопа незапослености износила је 9,8 одсто, најбољи резултат од 2008. Прогнозира се даљи пад незапослености до нивоа испод девет одсто. Просечна плата у предузетничком сектору у јануару ове године износила је око 934 евра.

Како објашњавате тај успех?

Успешна транзиција не би ипак била могућа без одрицања и труда пољских грађана и владиног доследног спровођења програма реформи. Захваљујући томе сада имамо стабилну привреду и поносни смо због чињенице да је пољска привреда једна од најконкурентнијих привреда у Европи, која се динамично развија.

Стабилна привреда, доступност високо квалификованих и продуктивних радника, повољно пословно окружење и транспарентан порески и правни систем, разлог су зашто је Пољска и даље једна од најатрактивнијих локација за стране инвеститоре нових пројеката у Централној и Источној Европи.

Несумњиво су улазак у ЕУ и успешно коришћење фондова Уније ојачали позицију наше привреде и утицали да је Пољска још привлачнија земља за инострани капитал. Можемо да пренесемо Србији своја искуства која се тичу коришћења претприступних фондова.

У каквом расположењу су Пољаци обележили овогодишњи Дан уставности?

Прогресивни привредни опоравак се одражава и на побољшан квалитет живота Пољака, укључујући и тенденцију раста броја радних места и сталну потребе за новим радницима. У децембру 2015. стопа незапослености износила је 9,8 одсто; тако добар резултат нисмо имали од 2008. Прогнозира се даљи пад незапослености до нивоа испод девет одсто.

Највећи раст током протеклих година забележила је и минимална зарада. Од 1. јануара ове године, висина минималне месечне зараде радника запосленог на пуно радно време не може бити нижа од 1.850 злота бруто, око 421 евра (између 1308,69 и 1355,69 злота нето, од 298 до 309 евра). То представља раст од 5,7 одсто у односу на најнижу државну прописану зараду у 2015. (1750 злота, или око 409 евра).

Према најновијим подацима пољског Завода за статистику просечна бруто зарада у предузетничком сектору је у јануару 2016. достигла 4.101,36 злоза, или око 934 Евра. У поређењу са јануаром прошле године просечна бруто зарада у предузетничком сектору порасла је за четири одсто.

Шта Србија може да научи из тога?

У Србији је најпознатији успех нашег пољопривредно-прехрамбеног сектора, а нарочито ефикасно коришћење европских фондова. Ми радо делимо та своја искуства. Протеклих година су пољски експерти из области ветерине, заједничке пољопривредне политике и агенција за плаћање, које је делегирало Министарство пољопривреде и руралног развоја, учествовали на више семинара организованих у сарадњи са Министарством пољопривреде и заштите животне средине и Привредном комором Србије.

Прехрамбени сектор у Пољској  представља једну од бранши која се најбрже опоравила после кризе узроковане променом система и постао важан стимуланс привредног раста. Захваљујући константном техничком, технолошком и организационом развоју тог сектора, као и коришћењу европских фондова, Пољска је ушла у сам врх модерних и иновативних европских произвођача хране.

Ефекат тога је, између осталог, и изванредан успех пољских фирми у извозу. Прошле године је вредност пољског извоза прехрамбених производа износила 23,56 милијарди евра и у односу на 2014. забележила раст од 7,7 одсто. Удео пољопривредно-прехрамбеног извоза у пољском извозу износио је у 2015.  13,2, а удео увоза 9,1 одсто. Ка извозу је усмерено око 40 одсто пољске пољопривредно-прехрамбене производње.

Пољска нова влада

Пољска има протеклих пола године нову владу. Који су главни правци њеног деловања

Пољска је у протеклих 25 година, од почетка политичке и привредне транзиције, постигла невероватан цивилизацијски и привредни успех. Свесни смо, ипак, да се наши досадашњи адути с временом могу потрошити.

Зато је премијерка Пољске, госпођа Беата Шидло, у свом експозеу рекла: „Програм наше владе могу да сажмем у једној реченици. Као прво - развој, као друго - развој, као треће - развој. Морамо да се извучемо из замке средње развијености, што значи да морамо убрзати темпо раста“.

Отуда су све делатности нове владе у области привреде усмерене, пре свега, на развој. Влада је усвојила План за одговоран развој који препознаје пет стубова привредног развоја Пољске. То су: реиндустријализација, иновације, повећање штедње, подршка извозу и друштвени развој који би требало да осигура да овај комплексни развојни програм буде одржив.

Влада жели да подржи оне области и секторе наше привреде које имају највеће развојне шансе, барем на нивоу нашег региона. Ради се о енергетској, хемијској индустрији и наоружању с једне, и сектору информатичких технологија који се одлично развија, те креативним индустријама, као, на пример, креирање компјутерских игара са друге стране.

Већ сада можемо говорити о успеху Пољске која постаје све значајнији центар информатичких услуга. Наш несумњиво најдрагоценији ресурс су људи који су у стању да обезбеде квалитет пружених услуга и њихова креативност, у коју се могу уверити и становници Србије захваљујући присуству фирме Ассецо СЕЕ на овдашњем тржишту, а која је део пољске Групе Аsseco.

Влада, такође, придаје велики значај породичној и пронаталној политици, чији је циљ заустављање пада наталитета и борба са сиромаштвом које – упркос привредном успеху Пољске – погађа породице с великим бројем деце. Резултат таквог приступа је увођење дечјег додатка, познатог као „500+“ ( то јест 500 злота – око 115-120 евра месечно за друго и свако наредно дете) и измене и допуне закона о породици и старатељству које имају за циљ да буду спречени случајеви одузимање деце услед лоше материјалне ситуације родитеља. Ту је и програм бесплатних лекова за лица старија од 75 година и пројекте повећања минималне зараде и повећањање пореске основице.

Пољска на челу Вишеградске групе

Пољска ће од 1. јула бити на челу Вишеградске групе. Да ли су познати планови Пољске у тој групацији до лета 2017?

Вишеградска група је за 25 година постојања постигла огроман успех и допринела убрзању процеса интеграције наше „четворке” – Пољске, Чешке, Словачке и Мађарске - у НАТО и ЕУ. Чланство у ЕУ нам је доказало да треба и убудуће да наступамо заједнички. Одржавамо сарадњу земаља В4 као платформу за усаглашавање нашег деловања и реализацију заједничких регионалних интереса. Група В4 је постала синоним за Средњу Европу и тежиште целог, ширег  региона.

Програм пољског председавања биће доступан након састанка премијера земаља В4 у Прагу почетком јуна.

Сматрамо да су од круцијалног значаја за земље В4 актуелне теме, финансијска питања у ЕУ, нарочито буџет за 2017, преглед Вишегодишњег финансијског оквира 2014-2020, Енергетска унија и мигрантска криза.

Рачунамо на даље заједничко деловање групе В4 у домену енергетске сигурности. Верујемо да ће примена планова земаља В4 који се тичу изградње Гасног коридора Север-Југ обезбедити боље снабдевање региона енергентима. Поред тога, наш приоритет остаје развој саобраћајне инфраструктуре преко коридора Виа Карпатиа.

Неће бити могуће повезати Европу без путних, железничких и телекомуникационих коридора и трансграничних енергетских веза.

Шта можемо очекивати од сарадње В-4 са Србијом и другим земљама Западног Балкана?

Ми ћемо и убудуће подржавати евроинтеграције Западног Балкана, самим тим и Србије. Сматрамо да је, пре свега захваљујући групи В4, тема проширења ЕУ остала високопозиционирана на европској агенди. Проширење ЕУ на земље Западног Балкана је у нашем интересу. То је пут ка стабилизацији региона и побољшању економске ситуације и животног стандарда грађана.

Сматрамо такође и да свака појединачна земља В4 представља добар модел за Србију у процесу модернизације државе у складу са европским стандардима. Група В4 у целини је користан модел сарадње за земље Западног Балкана.

Какав је став Пољске према садашњој избегличкој кризи у Европи?

Нисмо себични и незахвални. Пољаци иза себе имају тешку историју и више пута су били у ситуацији избеглица. Други народи су им тада пружали помоћ и они су им до данас захвални због тога.

Пољска активно учествује у пружању финансијске и логистичке помоћи лицима која су директно погођена кризом на Блиском истоку.

У 2015. години смо удвостручили помоћ избеглицама из Сирије; увећали смо и буџет Високог комесара УН за избеглице за један милион евра. Пољска је 2016.  са износом од укупно преко 4 милиона евра приступила фондовима ЕУ за Сирију и Африку.

Помажемо оне земље и друштва која прихватају највећи број избеглица и расељених лица (посебно Јордан и Либан). Пољска Гранична полиција учествује у акцијама везаним за мигрантску кризу...

Као што је рекао председник Пољске Анџеј Дуда – „Пољска никога није одбила за помоћ. Уколико неко тражи уточиште од рата и опасности, или добар живот, Пољска за те људе нипошто не затвара границе.“

Вероватно мали број људи зна да је Пољска примила стотине хиљада, неке процене говоре и о близу милион, економских миграната из Украјине који су се савршено уклопили у пољске реалности и постали важан елемент нашег друштвеног и привредног пејзажа. Сада је тешко замислити неке сфере живота у нашој земљи без Украјинаца и Украјинки. Без њих би Пољаци имали проблем са бригом о деци и старима, будући да у том сектору доминирају Украјинке, док мушкарци углавном раде у грађевинско-занатском и пољопривредном сектору.

Односи Србије и Пољске

Како бисте оценили садашње стање билатералних односа Пољске и Србије?

Билатерална сарадња Пољске и Србије се одлично развија. Радују нас честе билатералне посете. Надамо се да ће висока динамика политичких консултација бити настављена и после формирања нове српске владе.

Схватамо значај Србије за стабилизацију Западног Балкана и вашу земљу сматрамо важним партнером Пољске у овом делу Европе. Уверени смо да за Србију Пољска може бити добар модел модернизације државе и пример цивилизацијског успеха. Нама су храбре одлуке гарантовале сигурност и омогућиле развој и модернизацију земље, што је резултирало привредним успехом. И Србији желимо сличан успех.

Делимо своја искуства из претприступног периода и из периода чланства у ЕУ – само у 2015. смо организовали неколико стручних семинара посвећених коришћењу европских средстава, подршци развоју пољопривреде и руралних подручја, систему безбедности прехрамбених производа у нашој земљи. У Пољској смо организовали семинаре у оквиру експертске мреже В4-Западни Балкан из области владавине права и основних права, као и циклус обуке за државне службенике земаља Западног Балкана у оквиру пројекта „Академија проширења“.

Развијамо сарадњу између различитих ресора, укључујући и војни, као и сарадњу локалних самоуправа и културних институција. Веома смо поносни на успешну промоцију пољске културе у овој земљи, сарађујемо са најважнијим културним институцијама и другим партнерима у читавој Србији, као и са водећим медијима. Драго ми је да је део наших промотивних догађаја ушао у стални културни репертоар главног града – као, на пример, фестивал „Пољска филмска јесен“.

Како се одвија привредна сарадња?

У последњих неколико година вредност трговинске размене између наших земаља је удвостручена и у 2014. је достигла 836,2 милиона евра (поређења ради, 2012. износила је 469,2 мил. евра). Забележен је, додуше, незнатан пад пољског извоза у 2015, за 5,9 одсто, али је порасло интересовање пољских увозника за српске производе. Вредност српског извоза увећана је за чак 16,2 одсто у односу на 2014.

Наравно, пољске фирме су присутне у Србији. Поменула сам Asseco, а поред ње су већ годинамана овдашњем тржишту присутне и фирме Рафако, Теле-фоника (власник Фабрике каблова у Зајечару), Копеџ, Пол-Мот.

Пољске фирме виде потенцијал и ван утабаних пословних стаза. Ове године је пољска фирма ОТЦФ – власник марке 4Ф – потписала уговор са Олимпијским комитетом Србије, захваљујући чему ће спортисти из Србије током Летњих олимпијских игара у Рио де Жанеиру и током Зимских олимпијских игара у Пјонгчангу 2018. носити спортску униформу дизајнирану у Вјелички код Кракова.

Наши привредни односи су веома добри, што не значи да не могу бити још бољи!

Напори српске владе и целог друштва за пријем у ЕУ сигурно ће допринети да ваше тржиште буде још привлачније и послаће позитиван сигнал пољским предузетницима. Српско тржиште је било и биће привлачно пољским предузетницима и због географске близине, али и због традиционалних симпатија које повезују наша два народа.

Пољаци у Србији

Остојићево крај Чоке је једино место у Србији у коме компактно живе Пољаци. Како оцењујете њихов положај у овој земљи?

Становништво пољског порекла у Остојићеву потиче од емиграната који су у 19. веку дошли из околине града Висле на југу Пољске. Неколико десетина породица (око 150 људи) пољског порекла у Остојићеву чине трећу најбројнију етничку групу после Срба и Мађара. У Србији живи око 740 Пољака. У оквиру два пољска удружења у Остојићеву постоје дечји фолклорни ансамбли, а брине се и о очувању пољских обичаја и традиције.

Основан је  Организациони савет пољске националне мањине, који у договору са другим удружењима пољске дијаспоре улаже напоре да Пољацима у Србији буде признато право за оснивање тзв. националног савета. Оснивање таквог савета би представљало формалну потврду постојања пољске мањине у Србији.

Пољска заједница у Остојићеву одлично сарађује у оквиру мултиетничког локалног становништва и локалне власти општине Чока су им наклоњене. Пољаци из Остојићева и локална самоуправа општине Чока сарађују са општином Висла у Пољској.

Музички надарена пољска, српска, мађарска и ромска деца из мултиетничке школе у Остојићеву, била су атракција на важним догађајима које је Амбасада организовала: на прослави Светског дан пољске дијаспоре у Београду 2014. и на промоцији пољске хране на Тргу Републике у Београду у оквиру Пољско-српског бизнис форума прошле године.

Каква је Ваша порука пословним људима из Србије?

У периоду преласка из комунизма у капитализам, код Пољака је био приметан веома снажан предузетнички и креативни дух. Важно је одржавати и подстицати тај дух, и то не само у привреди.

Требало би још сада испитивати могућности које се српским пословним људима отварају у процесу пријема у ЕУ када је реч о развоју предузетништва. Пољски пољопривредници су од великих евроскептика и групе која се нарочито плашила уласка у ЕУ постали велики евроентузијасти. Наравно, било је потребно променити приступ и убедити пољопривреднике у неопходност модернизације пољопривредних газдинстава у циљу раста конкурентности пољских прехрамбених производа. Пољски пољопривредници су искористили 107 одсто претприступних фондова ЕУ. Тај предузетнички дух је користан и у другим сферама, не само у привреди.

Важна је и вера у успех. Ми, Пољаци, обично смо веома самокритични и волимо да се жалимо. Но, успех који смо постигли у протеклих 25 година довео је до тога да чак и ми признамо да смо успели. Уколико смо ми успели, успећете и ви.

Пољаци су недавно обележили један од два своја национална празника, Дан уставности, 3. мај. Прослава је била тим значајнија јер се навршило 225 година од доношења најстаријег основног правног аката те врсте у Европи и једног од најважнијих догађаја у историји Пољске.

Извор: Кућа добрих вести