Врелина сунца тих дана у Београду је доприносила веродостојности мароканског амбијента.

На простору од око 400 квадратних метара, Министарство туризма Краљевине Мароко и "La Мaison de l' Artisan", преко амбасаде те државе у Србији и уз помоћ Градске скупштине Београда, организовали су од 15. до 24. септембра “Дане мароканске домаће радиности”. Гости Србије су били и Мухамед Саид, министар туризма, ваздушног саобраћаја, занатства и социјалне економије Марока, те градоначелник престонице Рабата Мохамед Садики.

Тих дана су посетиоци уживали у богатству културе и традиције државе настале крајем осмог века. Десетак шатора, од којих неки прављени од камиље длаке какви могу да се нађу код номада на песку највеће светске пустиње Сахаре, били су дом различитим занатлијама из појединих делова Марока, позорница традиционалним музичарима и фолклорним извођачима, кулинарским шефовима.

Кроз културна и уметничка догађања је било могуће упознавати марокански начин живота и дуготрајно наслеђе краљевине. Ови су, пак, према амбасадору Краљевине Мохамеду Амине Бенхажу “саткани од арапско-исламске, берберске и сахарско-хасани компоненте, гајених и обогаћених афричким,андалузијким, јеврејским и медитеранским утицајем.”

Сличне манифестације су приређене у Варшави 2009, Загребу, Кијеву и Дохи 2013. теи Софији 2014. Њихов циљ је да прикажу најбоље из традиције старих краљевских градова Феса, Рабата, Маракеша и других у Мароку.

Марокански начин живота

Било је ту краснописаца (калиграфа који су гушчјим пером исписивали арапским писмом имена заинтересованих или њима драгих), кожара (осим што прави торбе и каишеве, у његовој радионици настају и пуфови - мароканска верзија табуреа који има свака кућа), мајстора израде бабуша (мароканска папуча), кујунџија, тесара, ткача (нарочито су били привлачни теписи од вуне бојени травама, па су природни, а творци их разликују по броју чворова), ковача, уметница тетовирања каном…

Музика је била андалушка, арапска, чији се различити стилови чују широм Магреба, а потиче од звукова Ал-Андалус (мулиманске Иберије) насталих између 9. и 15. века. Фолклорне игре Гнау проистекле из афричких братстава су изводили стасити момци са великим бубњевима, зурлама и гвозеним кастањетама и успут упражњавали акробатске скокове.

У поподневним сатима сваког дана је у традиционалном амбијенту шаторског насеља служена богата и различита мароканска храна.

Најчешће је то био тажин, старо берберско јело, у ствари гулаш справљан од меса и поврћа који се готови у глиненој посуди по којој је и добио назив. Тажин је најчешће са рибом, маслинама и лимуном; са говедином и сувим шљивама; или Тажин из Есауире са морским плодовима и кавијаром од плавог патлиџана (намаз од патлиџана, сардела, белог лука, влашца, капра, бибера, лимуна, маслиновог уља и декорисан першуном). Пробани су, такође, ћуфтице и марокански палачинци и кускус, зрнаста, тврда, дурум пшеница кувана на пари и преливена различитим гулашима и поврћем, стандардна храна народа у Магребу.

Музичка ревија као врхунац манифестације

Врхунац је ипак била ревија колекције кафтана мароканске високе моде на тему „Султанија Андалузије“ креаторке Салме Дебах, приређена у Свечаној сали Скупштине града. По амбасадору Белхаџу, кафтан је "драгуљ мароканске одеће" и сведочи о уметности људи чији су се животи мењали, а они, поносни на своју традицију, елегантно се оријентисали ка уметничким правцима на Западу.”
Креаторка, родом из Феза је инспирисана високом модом и традиционалним различитостима. Креације су јој рађене од свиле и памука, увезених из Индије, Италије и Француске, а украшене кристалима „Сваровски”.

Гледаоцима су представљен низ лепо сложених кафтана који су истицали различите моделе најпознатије мароканске одеће настале из мешавине ношњи Бербера, Јевреја, Африканаца, Арапа и Мавара. Сваки је рађен неколико недеља, ручно, повезујући старе традиције и модеран изглед. У интервалима је сала претварана у концертну дворану наступом традиционалних музичара из групе Гнау.

Споразуми за унапређење сарадње Србије и Марока

Краљевина Мароко и Србија ове године обележавају шест деценија од успостављања дипломатских односа и непрекидне сарадње између Рабата и Београда. То је и био повод за манифестацију на којој су богата култура и традиција Марока представљени грађанима Србије.

Иако је сарадња Србије и Марока дуготрајна, њихове добре политичке односе нису увек пратили економски. Зато би ова манифестација требало да буде корак ближе јачању економске и културне сарадње.

„Током посете потписали смо неколико споразума. Посебно бих истакао споразум о ваздушном саобраћају, који би требало да омогући нашим авио-компанијама да припреме све потребно за успостављење директне авионске линија између Марока и Србије“, објаснио је министар Саид.

Градоначелници Садики и Синиша Мали су потписали Споразум о партнерству и сарадњи између Рабата и Београда. Такође и Меморандум о разумевању између два града.

“Желимо да допринесемо даљем јачању привредних веза. За даљу сарадњу Србије и Марока постоји огроман потенцијал, који превасходно видимо у области туризма, због чега смо договорили наступе на сајмовима, Београда у Рабату и Рабата у Београду,” рекао је Мали, који је за 2018. најавио „Дане Београда у Рабату”.

Садики је оценио да је 60 година дипломатских односа, “јако пуно времена и због тога би требало уградити више динамике у нашу сарадњу”. Градоначелник сматра да се међу темама по важности истичу заштита животне средине, обновљиви извори енергије, као и заштита споменика културе.

“Прошетао сам градом и приметио да постоји доста сличности између Београда и Рабата. Београђани су веома срдачни и то је нешто што ћете такође пронаћи код нас,” закључио је Садики.

Поводом јубилеја дипломатских односа између две државе у галерији Војног музеја на Калемегдану, је 2.октобра отворена изложба фотографија под називом ,,Мароко-Србија 60 година пријатељских односа“, кустоса Наташе Томић. Изложба ће бити отворена за посетиоце до 2. децембра ове године.

Извор: Кућа добрих вести