БЕОГРАД - Шездесет младих са територије Београда имаће прилику да учествује у обуци у узгоју органске хране.

БЕОГРАД - Пољопривреда Србије је у 2014. години оставарила извоз већи за девет посто у односу на исти период у 2013. години. 

БЕОГРАД - Стална конференција градова и општина (СКГО) у сарадњи са Министарством пољопривреде и заштите животне средине, организовала је данас конференцију на тему "Улога локалне самоуправе у руралном развоју".

БЕОГРАД - Министарство привреде и Привредна комора Србије, у сарадњи са ресорним министарствима, организују од 26. септембра до 8. октобра дијалог привреде, државе и струке у појединачним секторима привређивања ради унапређења привредног амбијента.

БЕОГРАД - Мала и средња предузећа из области информационих технологија из Србије и читаве Европе, од 30. новембра 2014. до 28. фебруара 2015, моћи ће да конкуришу за средства Европске уније за развој иновативних решења која ће се користити у пољопривреди.

ВЛАСИНА – На Власинском језеру, на главном путу према Црној Трави, данас ће бити отворена сезонска пијаца, као саставни део пројекта Уједињених нација „Промоција екотуризма и заштита животне средине Власинског језера“.

ДОБОЈ - У Добоју у Босни и Херцеговини (БиХ) је полагањем темеља за фабрику за прераду воћа, поврћа, и других пољопривредних производа, почела реализација “Пројекта поверења”, који се реализује уз подршку Владе Азербејџана и Уједињених Нација (UN).

ОВЧА - Ко жели да живи боље наћи ће начин, а ко то неће – смишљаће изговоре! Руководећи се овом максимом, Сандра Вендлер и Милутин Стојановић из Овче започели су производњу невена, у намери да побољшају животни стандард и буду „своји на своме“.

Иако су тек закорачили у овај бизнис, сигурни су да ће за неколико година моћи да се посвете искључиво узгоју лековитог биља, јер ће им оно доносити добре приходе.

У посао су ушли захваљујући Удружењу „Линцура“ и професорки Љубици Стојановић; а Сандрина и Милутинова прцена била је да ће им савети врсног стручњака бити од велике вредности. И, како кажу у разговору за „Кућу добрих вести“, нису погрешили.

- Имамо 75 ари под невеном, каже Милутин. – Кад су људи чули коју површину земљишта смо узели за невен, само што нису пали у несвест! Међутим, знамо да нисмо направили погрешну процену. Јер, тек што смо посејали невен, већ смо добили понуде за откуп. Разговарали смо са људима из Института за лековито биље „Јосиф Панчић“, и они су веома заинтересовани да сарађују са нама.

Од парлога до цветњака

Земљиште на коме су посејали невен није обрађивано 17 година. Прошле јесени припремили су њиву, крајем зиме су довршили припреме и купили семе; све то коштало их је нешто више од 300 евра – 210 за припрему земљишта и 105 евра за семе ове лековите биљке. Приликом сетве, строго су се држали савета професорке Стојановић – размак између два семена морао је да буде 40 центиметара, са довољним простором од реда до реда, пошто је невену потребна ширина да би могао да расте.

- У јуну ћемо већ са ове њиве имати расад невена који ћемо продавати, објашњава Милутин. – И у нашој кући у Панчеву имамо 400 саксија са по два корена невена. Узгајамо га у дневној соби, јер немамо услова да подигнемо пластеник. Планирамо да идуће године узмемо у закуп и земљиште према Јабуци, опет за сетву и садњу невена.

Цела биљка лековита

Како за „Кућу добрих вести“ објашњава професорка Љубица Стојановић, невен је биљка која се може користити за справљање мелема и масти - од корена до цвета.

-Невен садржи етерична уља која су лековита и имају широку примену у фармацији за справљање масти за различите болести. Као и свака друга биљка, и невен може да лечи више болести, наводи професорка Стојановић. За мелем може да се користи цела биљка, али травари најчешће праве мелеме од цвета, тако што шаку цвета невена спусте у килограм масти, упрже, скину са ватре и оставе да преноћи, па сутрадан загреју таман толико да се маст растопи. Потом је процеде и маст користе за лечење кожних проблема и проблема са венама.

Тајне траварског заната

Осим невена, Сандра и Милутин узгајају још и кантарион, ехинацеу, гоџи бобице, стевију, матичњак и очајницу. Милутин је у Банату познат као човек који справља различите мелеме, етерична уља и чајеве за оболеле од псоријазе и других кожних болести. Каже да има успеха у лечењу, да то могу да потврде људи којима је помогао.

- Супруга и ја желимо да се посветимо гајењу лековитог биља, јер сматрамо да од тог посла можемо добро да живимо и да оставимо деци посао којим ће моћи да се баве с љубављу, да наставе традицију. Истина је да овај посао захтева преданост и вредан рад, али финансијска улагања нису велика, а то је у овом тренутку важно многима који немају посао, закључује Милутин.

Извор: Кућа добрих вести

БЕОГРАД – Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде позвало је младе и удружења пољопривредника да доставе своје пословне идеје за препород и опстанак села.

ЦЕРЕМОШЊА - У атару засеока Плавчево, у Браничевском округу, крај пећина Церемошње и Равништарке, седмочлана породица Милошевић живи сан већине пољопривредника са простора бивше Југославије. На мањем делу свог имања које има чак 50 хектара, узгајају органску храну: паприку, парадајз, боранију, пасуљ, лук, краставце... У биљурно чистој, нетакнутој природи нови засади поврћа, народски речено, „бујају као из воде“ и већ на први поглед „пуцају од здравља“.