Кућа Добрих Вести

Login

Индија на пољопривредном сајму у Новом Саду

Оцените овај чланак
(2 гласова)

miranadНОВИ САД - Истакнуте индијске компаније су, као и ранијих година, учествовале на Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду.

 

На 83. по реду најзначајнијој регионалној манифестацији у области пољопривреде представили су се произвођачи трактора “Махиндра и Махиндре” (М&М коју заступа Агропанонка), “Соналике” (коју заступа ФПМ Агромеханика) и “ТАФЕ” (коју заступа Amalgamations Group), док је произвођач опреме за наводњавање “Џаин Иригејшн” (Jain Irrigation) изложио своје производе преко локалног партнера компаније Агрогас.


Како је саопштила амбасада Индије у Србији, пољопривреда и прерада хране, као и производња пољопривредних машина, представљају индустријске гране од пресудног значаја у привредним односима између две државе. Оцењено је да су добре могућности за трговину и пораст инвестиција.


Индијски произвођачи пољопривредних машина уживају добар углед у Србији и на Балкану. Компаније “Махиндра” и “Соналика” склапају тракторе у Србији преко својих партнера у овој земљи.

 

draferet

Мултинационална компанија М&М са седиштем у Мумбаију је један од највећих произвођача аутомобила у Индији, а производи и највише трактора у свету од којих годишње прода преко 200.000 јединица. М&М је део конгломерата Махиндра Група и важи за 10. најцењенији бренд у Индији, домаћи или страни. Од оснивања је ова компанија продала 2.1 милиона трактора.


Произвођач опреме за наводњавање, фирма „Ђаин Иригејшн“, је у саставу истоимене мултинатионалне организације из полумилионског града Ђалгаона у савезној држави Махараштра. Има преко 10.000 запослених у 28 индустријских погона у којима израђује различите иригационе системе, соларне системе за грејање воде итд. У финансијској 2014-2015 (1. април-31. март) приход је изнео 920 милиона долара.


Соналика („Sone ki Lakeerein“ или Златне нити) је један од три водећа произвођача трактора у Индији, а из његових фабрика излазе и вишенаменска возила, мотори, пољопривредна механизација, дизел генератори, аутоделови… Соналика Група са седиштем у Хошијарпуру у северној савезној држави Пенџаб, има преко 5.000 запослених у 62 земље света, годишњи промет од приближно 650 милиона долара и просечну годишњу стопу раста од 30 одсто. Извози тракторе у Србију од 2010. године.

strava

 

Произвођач трактора и пољопривредне опреме (TAFE), из Ченаија (некадашњи Мадрас) је компанија која делује у оквиру Amalgamations групација, једне од највећих из сфере машинства у Индија. TAFE је у финансијској 2013-2014. имао промет од 1,5 билиона долара. TAFE је у свету други највећи произвођач трактора јачине до 100 коњских снага (HP) и други у Индији уопште, са 25 одсто удела у домаћoj индустрији и 170.000 возила продатих код куће и у иностранству годишње.


TAFE је основан 1961. у сарадњи са британском компанијом Massey Ferguson. Ова групација производи, поред осталог, низ прикључних машина, хидрауличних пумпи и сличне робе.


 

Индија је пољопривредна сила


Индија је друга земља у свету по пољопривредној производњи, испред ње је само Народна Република Кина. Пољопривреда је у Индији и даље доминантан сектор економије, а заједно са рибарством и шумарством увелико доприноси укупном домаћем производу (БДП). Током убрзане индустријализације у Индији, удео пољопривреде у БДП је пао са 30 одсто у 1990, на 18 одсто после 2011. Са друге стране, у протеклој деценији је порасла профитабилност пољопривреде захваљујући рекордним повећањима минималних загарантованих цена за производњу свих обухваћених усева.

vetckda
У другој најмногољудијој земљи на свету пољопривреда је главни извор запошљавања пошто је њој ангажовано преко 58 одсто сеоских домаћинстава. Иначе, у више од 600.000 села у Индији на простору од 3,3 милиона квадратних километара, живи око 70 одсто међу више од 1,25 милијарди становника.


Пољопривреда је и примарни извор сировина за велики број индустрија у Индији. Пољопривредна индустрија тој земљи је подељена на неколико сегмената као што су конзервирана храна, млечни производи, прерађена храна, смрзнути производи и морски плодови, месо, живина и житарице. Извоз пољопривредних производа чини 10 процената од укупног извоза и по обиму је на четвртом месту основних производа који се извозе.


Највећи произвођач...


Са годишњим учинком од 146,3 милиона тона у финансијској 2014-2015, Индија је највећи произвођач млека у свету. Она учествује са 18,5 одсто у укупној светској производњи млека. Та земља, такође, поседује највећи сточни фонд за производњу млека који броји више од 118 милиона грла.
Индија је други највећи произвођач пшенице и пиринча, најзначајнијих прехрамбених производа у свету. Она поседује друго по величини пољопривредно земљиште у свету од око 180 милиона хектара.

jpberba
Иако је Индија била суочена са две узастопне године губитака изазваних монсуном, производња житарица у земље је незнатно повећана на 252.23 милиона тона у сезони жетве 2015-16. у односу на 251.12 милиона тона у 2014-15. Рекордна жетва је остварена у 2013-2014, када је принос житарица износио 265.04 милиона тона. Процена је да је прозводњ а јестивог семена и семенског биља 17.33 милиона тона.


Индија је, такође, други највећи произвођач шећера у свету, што је 14 процената од укупне светске производње. Она је шести извозник шећера на свету, са учешћем од 2.76 процената светског извоза. Влада је имала за циљ повећање извоза са 1,3 милиона тона из 2013, на просечно два милиона у 2014. и 2015.


Индија је највећи произвођач махуница на свету (19 милиона тона), мада је и њихов највећи увозник (3,5 милиона тона). Та земља је, такође, највећи у свету произвођач одабраних влакнастих житарица као што је јута, сировина проса и семена рицинусовог уља.


Индија је највећи произвођач, потрошач и извозник зачина. Тржиште зачина у Индији је процењено на 40.000 крор рупија (5.87 милијарди долара) годишње, од чега 15 процената чини брендирани сегмент. Очекује се да ће извоз зачина из Индије достићи три милијарде долара у финансијској 2016-2017, захваљујући креативним маркетиншким стратегијама, иновативним паковањима, високом квалитету и снажној дистрибутивној мрежи.


Према Организацији за исхрану и пољопривреду (ФАО) при Уједињеним нацијама, Индија је највећи светски произвођач многих сорти свежег воћа и поврћа. Индијски производи хортикултуре, које чине воће, поврће и зачини достигли су рекорд од 285.5 милиона тона у сезони 2014-2015.
Индија је такође друга или трећа по производњи неколико врста осушеног воћа, сировина за текстилну индустрију, кртоластог и гомољичног поврћа, мрестилишта риба, јаја, кокоса, шећерне трске. Индија је на светској листи пет највећих произвођача преко 80 одсто пољопривредних производа, укључујући многе профитабилне биљке попут кафе и памука. Такође је и један од пет највећих произвођача сточног и живинског меса, са стопама раста које су међу највишим у свету.

jpgfdfdf

 

Будућност пољопривредног сектора у Индији


Очекује се да ће пољопривредни сектор у Индији постићи већи замах у наредних неколико година захваљујући повећаним инвестицијама у пољопривредну инфрастурктуру као што су наводњавање, складиштење и хладњаче. Фактори као смањење трошкова обављања послова и времена, побољшање управљања (утоварним лукама) и бољи фискални подстицаји допринели би расту овог сектора.


Према Одељењу за индустријску политику и промоцију (DIPP), које делује у оквиру министарства трговине и индустрије владе Индије, сектори пољопривредњих услуга и пољопривредних машина у тој земљи су од априла 2000. до децембра 2015, кумулативно привукли око 2,26 милиона долара директних страних инвестиција.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 20 мај 2016 22:52
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија