Кућа Добрих Вести

Login

Хајде да садимо матичњак

Оцените овај чланак
(7 гласова)

maticnjakkkkkБЕОГРАД - Матичњак је доста раширена и у народу позната биљка. Матичњак (пчелиња трава, маточина, пчелињак, лимун трава) или лат. Melissa officinalis је лековита, ароматична биљка из породице уснатица (Lamiaceae).


Ова биљка се традиционално употребљава у српском народу. Етарско уље је седатив (средство за умирење) и карминатив (средство против надувености стомака), а може и да се утрљава споља против реуматизма и неуралгија. Веома је цењено у парфимеријској индустрији, а и користе се против убода комараца. Поред у ове сврхе, матичњак се користи и код неуроза желудачно-цревног система, психовегетативних болести срца, мигрене. Доказано је и његово антимикробно дејство посебно на вирусе херпеса.


Председница Удружења произвођача и прерађивача лековитог, зачинског и осталог биља „Линцура“ из Крагујевца, професорка Љубица Стојановић узгаја га на сопственом имању и спремна је да га понуди по симболичној цени на продају. Она има и велике планове када је у питању цеђење сока из ове биљке у свежем стању, и његов пласман те јој је у интересу да се број произвођача матичњака повећа и међусобно повеже.


„Сви који желе да користе лековито биље и матичњак треба да знају да је то једна изузетно вредна биљка. Нема никаквих штетних супстанци у њој што је изузетак када је генерално реч о биљкама, благи је антидепресив, против несанице, потпомаже варење, било које сметње у пробавном систему отклања, отклања мучнине од путовања авионом или аутобусом и оно што је најважније отклања мучнине код трудница а нема никаквих контраидикација“, објашњава Љубица у разговору за Кућу добрих вести.


„Ми имамо и нове сорте те биљке где бих ја скренула пажњу на једну сорту а то је сорта „цитрон“. Та сорта може да достигне висину и преко метар и седамдесет. Ја имам свој расад тих матичњака, имам своју прозводњу матичњака и на мом имању сам имала матичњак висине 1,75 сантиментара. Матичњак сорте „цитрон“ поред приноса који је три пута већи од домаћег, има далеко вреднији састав и лековита својства у односу на нашу домаћу сорту. Проблем је у томе што многи произвођачи немају квалитетан расад матичњака. Ја сам у Институту Јосип Панчић добила само један бокор тог матичњака сорте „цитрон“ још 2006. године и од тог једног бокора сам оставила све за семе, и сада имам извесну количину још увек за продају. Сада сам спремна да бих повећала ту прозводњу да уступим за неку минималну суму четворогодишњи бокор матичњака који још увек може да се посади. Људи који га сада купе од мене и посаде га до јесени у овој вегитацији, овог лета ће да добију своје семе и да посаде прозводњу. 

 

Љубица објашњава и за Кућу добрих вести шта јој је крајња намера.


„Суштина је у томе да имамо мале количине лековитог биља, и хтела сам да са матичњаком идемо и на један нови начин продаје матичњака тако што цедимо сок из свеже биљке. Користи се херба, цела биљка матичњака пре цветања и то је његова погодност у односу на друге биљке јер ако је само цвет треба да се само издвоји цвет а на овај начин се коси се цела биљка“.


„Течност се конзервира природним конзервансом, тај део ради професор Златковић са Пољопривредног факултета у Земуну који је шеф катедре за прераду биљних производа а добијена течност са конзервансом носимо на Фармацеутски факултет у Београду. Они то прегледају и дају нам атест. Са добијеним атестом ми идемо у широку продају. Паковаћемо по десет милилитара стаклене флашице, са капаљком“.


„Како матичњак нема никаквих штетних супстанци у себи може да се продаје по супермаркетим, на бензинским пумпама. Предност је та што флашица може да се стави у џеп иако неко путује негде може да стави на коцку шећера, у чашу воде, или да сврати у ресторан ако је лето да наручи чашу воде па да одређени број капи према личним потребама укапе. Ако је зима да у врућу воду укапа капи. Ово је далеко исплативији производ од сушеног матичњака за који је потребно више људи, али и новца јер је за сушару, дробилицу и пакирицу потребно доста средстава“.


„Цеђење сока може да се врши у некој просторији, наставља Љубица, а постоје машине које су статичне. Постоје машине које могу да се прикључе за трактор, па када се оде у њиву, једни косе, на другом трактору је прикључена ова цедиљка и то се одмах на терену спроводи и иде у посуду од иноса. У старту је замишљена манифактура, односно ручно паковање а касније, верује Љубица у то, када се буде ишло на веће количине биће и машина.


Љубица на крају поручује да ко наручи од ње матичњак који још увек може да се сади, добиће од ње бесплатан савет за садњу, бербу, паковање и чување.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 10 мај 2015 22:01
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија