Четрдесетогодишњи Раџеш је своју школу „отворио“ пре годину дана. Пет дана у недељи он на два сата препушта бакалницу брату и одлази у „школу“ испод моста метроа, где га са нестрљењем чекају ученици гладни знања – деца радника, надничара и возача рикши из околних сиротињских насеља које је успео да убеди у моћ образовања у борби против сиромаштва.
Сам Раџеш је својевремено био принуђен да напусти факултет из финансијских разлога и не жели да недостатак новца буде било коме разлог да не добије образовање. Зато он своје часове држи бесплатно.
Нису само деца из околних сиротињских насеља у прилици да на овај начин стекну знања, већ делхијски бакалин има „школе“ и у другим деловима града.
Раџеш припрема своје ученике за упис у државне школе. Од 140 њих, колико их је било у почетку, 70 сада иде у „праве“ школе. „И поред тога долазе овамо сваки дан.
"Ја их учим и стварима која излазе из оквира школског програма“, преноси његове речи индијски лист на енглеском језику „Индијан експрес“.
Он дозвољава и деци која су премала за било какву школу да присуствују предавањима верујући да ће то код њих подстаћи љубав према знању. Ту љубав је већ пробудио код многих својих ђака, који би желели да добију факултетску диплому.
Ђаци су поносни на свог учитеља.
„Учитељ нам је рекао да треба да имамо отворен ум да бисмо се суочили са сиромаштвом, а то је могуће постићи само уз помоћ образовања“, каже један од њих, који машта о томе да једног дана постане инжењер.
Извор: Кућа добрих вести