Кућа Добрих Вести

Login

Човек који Србији отвара многа врата у свету

Оцените овај чланак
(32 гласова)

acaaaaaorigБЕОГРАД - Најпопуларнији светски часопис за науку, Popular Science, чији је колумниста, објавио је недавно његову биографију: ,,Александар Протић је Федерални саветник Француске UNESCO Федерације, директор меморијалног пројекта Тесла на Универзитету Сорбона и научни директор фестивала науке Тесла глобал форум.

 

После магистратуре на Сорбони, усавршавао се у неколико земаља света у области преговора, дипломатије и комуникације. Александар сарађује са Нобеловцима , угледним и међународно признатим научницима, активистима и цивилним друштвом. Убраја се у најмлађе предаваче Српске академије наука и уметности, Сорбоне и Школе државне управе Премијера Француске.

 

Добитник је високих признања за свој рад : признања међународних организација, министара, научних удружења, музеја и цивилног друштва. Поред UNESCO пројеката, Протић је изузетно посвећен популаризације науке : о Тесли је држао предавања на Сорбони, Кембриџу, Оксфорду, у многим образовним, научним и културним институцијама”.

 

Он, за кога је суштински битније то да је ,, слободно време” јако посвећен образовним пројектима, да држи предавања по основним школама, гимназијама, факултетима, (свуда где могу, каже, да допрем до неког радозналог ума), први је Србин који је предавао у Школи државне управе Француске (која школује Француске председнике, министре и државну управу) и водио је најуспешније пројекте UNESCO мрежа у целој Француској.

 

                          Ambassadoro IndiaHENarinder ChauhanwithAleksandar Protic

 

Многи студенти Сорбоне су обликовали свет

 

Како си изабрао Сорбону и чиме си се руководио када си бирао шта ћеш студирати и специјализирати?


Издалека, Сорбона је за мене увек имала нешто митско и недодирљиво јер су многи великани који су је завршили обликовали свет у коме данас живимо. Оно што сам одувек волео код Сорбоне је савршена инклузивност: Теолог Роберт Сорбон је 1257. године основао факултет за сиромашне студенте и од тада до данас Сорбона је доступна студентима свих сталежа.

 

Јако млад сам у Србији био инспирисан великим француским писцима, песницима и филозофима, па је тај необрисив траг вероватно био један од дискретнијих путоказа ка Сорбони.

 

Касније, мастер интеркултурне комуникације, који је основао легендарни професор Конт, за мене je представљао прави сан. Комбиновао је језике, комуникацију, историју, културне политике, социологију и антропологију, али био је доступан за само двадесет људи из целог света. Од тренутка када сам примљен међу тих двадесет, ти дани студија су незаборавни.

 

                   prota2

 

Шта је то заједничко у књижевности, интеркултурној комуникацији, пословности и дипломатији? Како си бирао сва та своја усмерења?


Заједничка је комуникација, логос : огледало личности и ентузијазма, било да се ради о књижевној речи, речи која спаја културе, пословним или дипломатским преговорима. Та реч је увек мост и синергија, било да је разговор, преговор, уговор или говор. Нисам бирао та усмерења, она као да су одабрала мене…, само сам препознао оно што ме занима и препустио се.


Рад уз студирање – много богатије искуство

 

Радио си многе послове у Француској, не бежећи ни од најтежих, физичких. Да ли је то била истинска потреба или начин и пут да искушаш себе, да научиш живот почевши од најтеже тачке? И жалиш ли за нечим што си можда пропустио баш зато што си студирао радећи?


Потичем из скромне породице која је и мене и брата учила раду, посвећености, поштовању сваког човека и сваког посла. Од малих ногу сам, одрастајући у Србији, радио током викенда и школских распуста, увек поносан због те самосталности. Касније, у Француској је то својевремено било неопходно а и сјајна мотивација да се брзо посветим активностима које ме неће више физички изнуривати и одузимати време за интелектуални рад. Иако исцрпљујући рад у датом тренутку ником није забаван, када се осврнем, јако ми је драго због тих животних лекција. Како сам увек паралелно студирао и радио, у удобнијим условима сам могао да будем безбрижнији и потпуно посвећен студијама, али ипак сматрам да је тај рад уз студије био много богатије искуство.

 

                           prota4

 

Шта, осим диплома, сматраш својим најважнијим достигнућем у Француској?


Дипломе ми заправо суштински не изгледају као велико достигнуће. Много важнијим сматрам то што сам понекад помагао бескућницима, студентима или дао било какав допринос нечему што је хумано и узвишено.

 

У српској дијаспори у Паризу сам увек био јако активан на различите начине: кроз рад организације Slav aktiv у којој сам имао поливалентне активности, касније са пријатељима оснивао ОССИ (Организација српских студената у иностранству) огранак у Паризу, чији сам био потпредседник. Волео сам и свој ангажман на промоцији српске књижевности у Француској, на популаризацији живота и дела Николе Тесле, као и хуманитарне, преводилачке активности...

 

                           prota5

 

Како је један студент из неомиљене Србије постао председавајући UNESKO клуба Универзитета Сорбона, а после изузетно успешног руководства том организацијом и саветник председника Француске UNESKO Федерације? Шта си са тих места успео да урадиш за Србију?


Србија има комплексну репутацију у Француској услед лавине информација које су је представљале у неповољном светлу. Ипак, сваки човек сведочи првенствено својим примером.

 

На препоруку чувеног професора Франсиса Конта, који ми је увек давао огромну подршку, председник Сорбоне ми је поверио руководство том организацијом. Затим је Француска федерација за UNESKO била задовољна мојим радом, па ме је изабрала да постанем председник њеног омладинског савета, а затим и федерални саветник.

 

Те позиције су ми омогућиле да поделим своја интересовања са другима и предложим да се посветимо уједно ономе што је од светског значаја а опет врло лично, као сто је случај пројекта Тесла. Таквих примера било је више. Такође сам повезивао српске и француске институције, људе, радио доста на интеркултурном дијалогу.

 

                     aleksandarsinergija

 

Љубав се најпре доказује локално

 

У којој мери си успео да утичеш на мишљење о Србији људи са којима си се сретао током студирања у Француској, Америци, Русији и Енглеској, и касније приликом својих предавања на Сорбони, Оксфорду, Кембриџу, у елитним институцијама, у обраћању многим студентима, дипломатама?


Ми неминовно утичемо на друге, поготово када се обраћамо скупу који је издвојио своје време да управо нас слуша. Поред универзалних вредности које су ми значајне, не треба заборавити да се љубав најпре доказује локално. Они који нису у стању да воле своју породицу, свој народ и уопште људе у својој непосредној близини, неспособни су за било какав шири алтруизам, ма колико се за њега теоретски залагали. Волим да поделим оно најсјајније и најинспиративније из своје земље са странцима, и неретко примећујем да их то изненађује, буди њихову знатижељу а понекад и велико интересовање.

 

                           prota7

 

Упркос својим успесима у иностранству, желиш да се вратиш у Србију. Да ли је у овој земљи примећено, забележено, примљено к знању и на било који начин вредновано оно што си до сада урадио за њу?


На призвук овог питања, одзвања ми у мислима реченица Кенедија који говори да не питамо своју државу шта је урадила за нас, већ да се запитамо шта смо урадили ми за своју државу. Слажем се потпуно са тим, јер једино ако почнемо од себе, можемо променити нешто.

Иако су многи новинари неретко извештавали о пројектима којима се бавим, морам да признам да ми тешко пада много затворених врата у сопственој земљи.


Једно практично питање - као неко ко је био веома активан током живота у иностранству, можеш ли да упоредиш однос институција и грађанину тамо и овде? Колико је наша бирократија кочничар свега позитивног, а колико удела у томе има страх оних који су заузели неке позиције од оних за које знају да су подобнији за њих, да су образованији, способнији, квалификованији?


Могао бих једино да покушам да направим мало поређење између Француске и Србије, не заборављајући колико је незахвално свако уопштавање. Грађани Француске су свесни својих права и за њих се изузетно боре, док у Србији по том питању углавном влада апатија и појединац се, по старим навикама и моделима, препушта систему и ослања на њега. Ту би Французи могли да  инспиришу многе грађане света, не само Србе.

 

Међутим, млади људи попут Филипа Вукше, уливају наду да активизам у Србији има будућност, упркос свему. Сама бирократије је изузетно непопуларна у Француској, као и у Србији, па би у поређењу вероватно била мртва трка.

 

А о страху од образованијих и квалификованијих довољно говори скандал око непризнавања страних диплома у Србији. Поједине земље имају стратегију да финансирају своје најталентованије студенте да студирају на Харварду, Кембриџу, Оксфорду итд, да би се вратили и унапредили своју земљу знањем и контактима које тамо стекну. Српски студенти сами стигну до таквих светских центара знања и утицаја, а ако са престижном дипломом пожеле да се врате, морају да потроше много времена, новца и добре воље, само док им се диплома призна, па то многе обесхрабри.

 

                           aleksandarunesco

 

Тесла глобал форум

 

Веома си ангажован око Тесла глобал форумакоји постаје традиционална манифестација у славу Николе Тесле, науке и памети, мира и разумевања међу људима. Мислиш ли да овакве манифестације могу  допринети бар једном кораку напред у овој земљи и какви су одјеци Форума међу странцима које сте ти и колеге окупили око ове идеје?

 

Овогодишњи Тесла форум је био посвећен миру. Теслином доприносу светском миру  , али и доприносу миру Михајла Пупина, других наших великана и постављање Србије у перспективу мира.

 

 

Мировни активизам Тесла форума који се огласио из Србије, подржале су колеге, мировни активисти из САД, Индије, Португала, Аустралије, Француске, Русије... Нарочито значајно и запажено је било присуство председника UNESKO центра за мир Ги Ђокена и председника Француске Федерације за UNESKO Ива Лопезајер је UNESKO међународна организација чији је мандат успостављање мира кроз образовање, науку и културу.

 

Били смо домаћини и младих амбасадора најпрестижнијег светског форума за младе - One Young World, који су дошли да са нама прославе Теслин рођендан и такође потврде наш мировни легитимитет.

 

Поред тога што је Тесла форум имао мноштво драгоцених садржаја, поред преношења и поделе знања, успоставио нову Тесла мрежу међу младим српским талентима, локални и међународни одјек били су значајни. Локални, јер су поред Дневника националне телевизије, сви значајни медији извештавали о форуму, а међународни јер су се сви наши страни гости, задовољни форумом, огласили добрим вестима о нама путем сајтова, блогова и социјалних мрежа.


У каквој би Србији волео да видиш себе за десет година?

 

У Србији са више ентузијазма, у Србији која се повезала са својом дијаспором расутом по свету; у Србији која више познаје своје традиције и баштину, а опет се угледа на добре примере из иностранства и успоставља квалитетну међународну и међукултурну сарадњу; у Србији која схвата врлине Тесле, Пупина, Ђаје, Милеве Марић, Драге Љочић и других великих људи.

  

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 15 децембар 2014 00:15
Негослава Станојевић

Негослава Станојевић, дипломирани економиста, новинарством се бави од 1983. године. Најдужи део радног века провела је пратећи бурна дешавања у нишкој и српској привреди, нажалост више везана за њено уништавање, радничке штрајкове и, коначно, њено свођење на ово што имамо данас.
Доживела је, тако, да јој се предмет рада готово укине. И решење за сврабеж прстију навиклих на свакодневно писање нашла је у вођењу два своја блога.

Онда је открила ,,Кућу добрих вести", медиј чију мисију види као онај зрачак из тунела који новинарству може да врати пољуљани углед, а читаоцима изгубљени оптимизам. Највише воли да пише приче о неким успешним, вредним, паметним и предузимљивим људима, који нас уверавају да није све тако црно и да има наде...

Аутор је збирке приповедака на заплањском дијалекту- "Јоште чекам тај реч да ми рекне".

 

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија