БЕОГРАД - Млади филмски режисер, сценариста, продуцент и монтажер, којег су домаћи медији назвали српским Мајклом Муром - Борис Малагурски, снимио је свој седми документарни филм, овај пут о Београду, уједно и први дугометражни филм о нашој престоници, који ће премијерно бити изведен 19. октобра у Сава Центру.
БЕОГРАД - Конференција „TEDxNiš“, коју верујемо велики број вас са нестрпљењем очекује, биће одржана 12. октобра и добродошли су да се пријаве сви са добрим идејама.
ФЛОРИДА - Попут многих других власника малих предузећа, и Лола Гонсалес са Флориде се због отежаног пословања услед кризе одлучила у пролеће 2010. на смањење персонала, састављеног од девет запослених. Она је, међутим, повукла другачији потез од других предузетника: одлучила је да отпусти – себе.
PARIZ - “Ukoliko želiš da napraviš brod, ne liči na one ljude koji idu da traže drva, pripremaju alatke, dodeljuju zadatke, smanjuju obim posla, već uči ljude nostalgiji morskog beskraja”, poručio je svojevremeno francuski pisac Antoan de San Egziperi (Antoine de Saint-Exupéry), a što bi, kao savet, moglo da pomogne “mladim” preduzetnicima.
СУРДУК - Искуство од осам година у области изградње базена и базенске технике у глобалу, рад по читавој Србији и региону, дале су идеју младом предузетнику из Београда, Марку Милошевићу и његовом пословном партнеру Дарку Мирковићу, да уместо уградње базена у туђе објекте, започну сопствени посао и направе оно што мало ко у Србији има –"Horizont Swimming & Spa“ и то у малом војвођанском селу Сурдуку, на обали Дунава.
ГЛЕНВЈУ, САД – Ако сами не возите скејтборд, сигурно сте бар једном у животу видели вратоломије које изводе скејтери у специјално направљеним скејт-парковима. Када видите шта све изводе на разним справама и рампама схватите да то не могу да раде плашљивци и да морају да пазе и да добро гледају шта раде. Ипак, Томи Керол (Tommy Carroll) на чуло вида не може да се ослони јер је слеп, али му то не смета да буде један од најбољих скејтера на свету.
БЕОГРАД - Част нам је била познавати, разговарати и сарађивати са великим човеком - Јеленом Генчић, великом дамом, великог срца и љубави, пре свега, за најмлађе са којима је и по 12 сати дневно проводила на тениским теренима, учећи их првим тениским корацима и ударцима, чак и у својој 77 години.
"Сама себи кажем: 'Јецо, смањи темпо', а уместо да смањујем, још га повећавам. Није ми доста што сам лети на терену, него сам и зими, иако сам по рукама и ногама имала промрзлине које сам добила у балону. Али појавило ми се ново, талентовано дете, па уместо да смањим рад преко зиме, ја сам га удвостручила”, са осмехом је за једне наше новине не тако давно испричала Јелена Генчић.
Управо у тим њеним речима може се описати сав животни и огромни радни ентузијазам и прегалаштво које ју је красило целог живота и у коме је Јелена, тениска мајка Новакова, Моникина, Горанова.....и још многих тенисера и тенисерки, истрајавала до свог одласка, сигурна сам, на дивне травнате терене, на којима неће осећати умор већ само срећу, срећу какву је заслужила. Истрајавала је и трајала тихо и ненаметљиво, али је њено дело било громогласно, познато у целом свету. Управо такви требају бити наши национални хероји - људи чије дело говори више од речи и који брину и узор су младим нараштајима.
Радом до свих животних победа – живела је више живота у једном
Ни три живота некоме не би било довољно да уради оно што је само за један – али за вечност, урадила Јелена Генчић, врхунски тениски педагог, врхунски телевизијски редитељ и прегалац, радник без одмора, иза кога су остали светски тениски шампиони, документарне емисије о нашој културној и историјској баштини - које данас представљају право национално благо које треба заштитити.
У једном дужем разговору за “Кућу добрих вести”, који смо недавно водили у нашој редакцији, а желели смо да га објавимо када госпођи Генчић здравље буде боље (тако смо се бар тада договарали, планирајући многе нове подухвате), она је рекла да у “тенису нема пензије и да када се једном уђе у тај свет, остаје се до краја”. Управо тако се и догодило.
Генчић - најлепше ми је било на телевизији
Иако је тенис њена велика, огромна љубав, најлепше дане је, како је у марту ове године, изјавила нашим интернет новинама, провела радећи на телевизији. Као редитељ у ТВ Београд, током више од четири деценије, потписала је преко 1.000 емисија у културно-уметничкој и музичкој редакцији, драмском и школском, образовном програму.
“Једино нисам радила ниједну спортску емисију”, предочила је Генчић, која је посебно била поносна на серију емисија коју је урадила о нашим манастирима, као и о српском средњовековном минијатурном сликарству, “јер то до тада нико није радио”. Такође, како је рекла, на серију емисија о наркоманији које су се, осим код нас, емитовале и у многим другим земљама. Та серија одвела је Јелену Генчић и на заседање Уједињених нација...
Крајем деведесетих пензионисала се као редитељ, али тенисом, како нам је говорила, “намерава да се бави докле год буде могла”. Управо тако је и било. На жалост, није се остварила, како нам је рекла пре двадесетак дана, њена садашња највећа жеља - да и овог лета води међународни тениски камп у Луковској бањи.
“Кући добрих вести”, госпођа Јелена Генчић пружала је искрену подршку од оснивања, подржавајући наш пионирски рад и кроз многобројне интервјуе које нам је давала. Радовала се, како је говорила, “свакој доброј вести која може да обогати и оздрави овај свет”. Велико хвала јој на томе.
Настојаћемо да реализујемо бар део од многобројних идеја и планова које су наше интернет новине заједнички са госпођом Генчић намеравале да предузму, посебно у вези подршке великих спортова – малим, на пример, да “тениска лоптица пружи подршку стонотениској”.
Част нам је била, нека Вас анђели чувају госпођо Генчић.
Извор: Кућа добрих вести
АВИЊОН - Један од запослених у “Веолија водосистему” (Veolia Eay) у француском граду Авињону, отпуштен је почетком априла ове године, јер је још од 2006. одбијао да прекине снабдевање водом домаћинствима за које је оценио да су сиромашна, а дирекција је сматрала да се ради о лошим платишама.
ПАЛИЋ - Као и већина људи која живи од интернета, почео сам да се бавим тим послом доста рано, па сам још у средњој школи био “фриленсер” и радио сам за одличне агенције, почиње своју причу млади Раде Јоксимовић, који је још са 19 година одлучио да уради нешто што је свима било незамисливо – дао је отказ.
ДИЖОН - Жена, удовица од 79 година, дала је велику донацију у једној од општина на југу Француске у којој је живела, оставивши јој 327.000 евра животног осигурања.
