Кућа Добрих Вести

Login

Уживање у храни - национални спорт Малезије

Оцените овај чланак
(3 гласова)

ismailУживање у храни је национални спорт у Малезији, а у главном граду те земље Куала Лумпуру је и опсесија. У ширем подручју града који има преко седам милиона становника, има више од 5.000 ресторана.


Можете онда замислити какву популарност ужива један од најбољих кувара у тој земљи, Дато’(племенити) Исмаил Ахмад. Дато Исмаил је био и главна личност манифестације “Кулинарско путовање кроз Малезију” коју јеамбасада те земље из Југоисточне Азије организовала недавно у сарадњи са хотелом Хајат Реџенси Београд.

 

 

 

Малезијска кухиња је прави одраз културе те земље

 

Отправник послова амбасаде Малезије у Србији Ник Ади Арман је на отваранју манифестације подсетио да је протеклих деценију и више та земља имала доста успеха у односима са грађанима различитих земаља у областима туризма, сарадње и културе, каои представљању домовине у свету. Глобалну кампању “Малезија је истинска Азија” и даље сматрају једном од најбољих туристичких промоција у свету, навео је отправник послова Арман. Број страних посетилаца Малезије је достигао рекордних 27.5 милиона “и Малезија се нашла на глобалној туритичкој мапи као једна од водећих дестинација, са хиљадама понуда”.

hranmaleyijza
По Арману, “оно што Малезију чини посебном јесу њени људи различитих раса, култура, историја и религија који живе у савршеном складу. Многи туристи, нарочито они који долазе из удаљених делова света, налазе веома привлачном могућност да посетом једној држави, Малезији, могу да искусе више азијских земаља,” казао је отправник послова.

                                        
Арман је оценио како је једна од најпривлачнијих ствари у Малезији, њена богата и разнолика култура. Опет, “ретко која ствар у пуној мери одражава малезијску културу као њена храна, која може бити описана као јединствена мешавина малајске, кинеске и индијске кухиње, понекад са благим утицајем Запада,” објаснио је отправник послова.


Арман је рекао како је уочио да упркос томе што у Србијинема ресторана са малезијском храном, јела из његове земље пријају овдашњим укусима. Зато сматра да малезијска јела могу да буду један од најбољих начина за представљање те земље људима у Србији и уопште у свету.

“Веродостојност ђаконија понуђених овом приликом гостима у Србији је у поузданим рукама специјалног госта, чувеног шефа Дато’ Исмаила Ахмада,” нагласио је отправник послова Армад.

                             malezija334  

Лик и дело шефа Исмаила

 

Дато Исмаил је рођен пре 56 година у малом малајском селу у јужној покрајини Негери Сембилан, око 50 километара од Куала Лумпура. Предоминантно становништво у Негери Сембилан је из народа Минанкабау, који је највеће матријахално друшто на свету.


Мушкарци Минанзи су били склони путовањима у потрази за срећом. То је, између осталог, довело до велике дијаспоре тог народа. Поред Малезије Минанга има највише у Индонезији и Сингапуру. Пошто су мушкарци били ван, препуштали су земљу и осталу имовину онима који су остаји у дому.
Негери Сембилан је позната, такође, по кулинарском наслеђу.

 

                                  hranaaaa     

Традиционална храна је пуна зачина, а доста се користи најљућа међу паприкама, чили пади.


Међу популарним јелима је ренданг, (комадићи говедине кувани у кокосовом млеку са папричицама). Препоручују и"Masak Lemak Cili Padi”, месо разних животиња или поврће кувано у кокосовом млеку, са туцаним чили пади.


Даљи специјалитет је "Леманг", стишњени пиринач куван са кокосовим млеком у бамбусовом стаблу над отвореном ватром. Обично се служи са изузетном укусним рендангом, који је америчка телевизијска компанија Си-ен-ен (CNN) својевремено сврстала међу најускуснија јела у свету.


Како је за Кућу Добрих Вести испричао живахни мајстор кувар Исмаил, њега је кувању подучавала бака код које је живео док су му родитељи службовали у Сингапуру. Бака је била велики поклоник хране и кувања. “Пре него Што би деда и баба отишли да раде у пиринчаном пољу, стално ме је подсећала – не заборави да пре одласка у школу једеш, пиринач је у посуди, храна је покривена… До данас ја говорим сину и осталима: ‘Не заборави да једеш’. За мене је храна изузетно важна.”

                            belgrado              
Помагање баки у кухињи сигурно је помогло малом Исмаилу да се определи за будући посао. Дато Исмаил каже да је имао шест или седам година када је почео да сања да ће када одрасте бити кувар. Пошто је студирао на највећој малезијској образовној институцији Мара технолошком универзитету, Одсек за управљање хотелима и кетеринг, Исмаил је током три године усавршавао вештине у оквиру ланца хотела Хилтон. Потом је радио у прехрамбеној индустрији и предавао на једном од водећих малезијских универзитета Тејлорс. Био је кувар у међународном ланцу брзе хране KFC Holdingsтоком седам година. По две године је азијску храну кувао у Lady Jessy у Кану, у јужној ФранцускојиWatermill Art Centre у Саутхемптону, у америчкој савезној држави Њујорк.

 

Шеф као амбасадор малезијске хране

 

Поред 30-тогодишњег искуства у кувању, шеф Исмаил је познато име у свету гурманског кулинарства по многим достигнућима у аранжирању хране и креирању јеловних рецепата. Именован је за саветника низа нових рсторана у Куала Лумпуру. Водитељ је неколико кулинарских емисија које се емитују на малезијским телевизијским станицама.


Кувар Дато’ Исмаил Ахмад се специјализовао у спремању локалних и традиционалних малезијских специјалитета, Посвећен промоцији традиционалне малезијске кухиње широм света формирао је листу од преко 350 јела која ротира на редовној основи.

                                   obilne   
Ради очувања наслеђа националног кулинарског блага, шеф Исмаил је пре више од 10 година отворио престижни ресторан “Ребунг” који се налази у Бангсару, престижном делу Куала Лумпуру. Већина јела потичу из Исмаиловог детињства из кампунга (села) која је од својих предаканаучио да справља.


“Цене у мом ресторану су веома разумне уколико се определите за ланч бифе, око 10 евра,” одговорио је на питање.


Дато Исмаил је такође амбассадор малезијског туризма за период 2015 – 2017, у области хране и саветник у Туристичкој организацији Малезије. У том својству обилази Сједињене Америчке Државе, Блиски исток и Европу и својим кувањем, али и пријатном спољашњошћу, ведрином, непосредношћу и срдачношћу промовише малезијску храну и производе.
“Обилазим туристичка одредишта, саветујем их на ненаметљив начин попут: ‘Покријте своју храну,’” казао је кроз вечити смех.


У Београд је долетео из Чикага где је на оближњем универзитету Оливет Назарет справљао укусну храну из Југоисточне Азије. Из Београда је отишао у Франкурт на промоцију малезијске традиционалне кухиње у хотелу Мериот. Почетком новембра ће представљати домовину на “Корејској недељи хране” у Сеулу. Потом поново одлази на турнеју по Блиском истоку.

                          kraklnkuils

 

Шеф Исмаил у Београду

 

На менију шефа Исмаила у Хајату су били поред осталих:

Топла предјела
Малезијска пржена тестенина
Говеђи и пилећи ражњићи са сосом од кикирикија,коцкицама црног лукаи краставца
Уштипци од шкампа, влашац,младице грашка
Пилећа крилца у малајском маринату

Предјело
Морски плодови са краставцем на жилијен
Салата од краставца са шкампима
Гриловани плави патлиџан са пикантним косовим сосом
Димљени салмон са љутим самбал кечапом
Димљена пастрмка са додатком самбала
Пресовани пиринач

Посластице
Сладак крем од бундева
Дубоко пржене банане преливене чоколадом
Слатка каша од кукуруза

“Овде на манифестацији смо имали и доста различитих салата са лимуновим соком, лимуновом травом, црним луком, увек са чилијем…. Било је и доста воћа,” приметио је Исмаил.


Шеф је објаснио да су припреме за манифестацију у Београду почеле пре неколико месеци. “Дописивали смо се са Амбасадом Малезије и руководством хотела Хајат, данас је то лако и финансијски не кошта ништа. Овдашњи кувари су имали готово све што ми је требало. Дао сам им моју маркетиншку листу и они су ми одговорили шта треба да понесем са собом,” испричао је кувар.


“Понео сам 10 процената зачина. Били су у вакумираним пакетићима, тако да нису много тежили. Данас зачине можете наћи у било ком делу света. Немам никакве проблеме, у поређењу са 1980-тим,” навео је малезијски шеф.


Шеф Исмаил, је међу оним врхунским куварима који велики део дана проводе у кухињи. Отуда је током боравка у Србији стигао да оде само до Кинеске четврти на Новом Београду.

sedenje
“Наравно пробао сам ћевапчиће, пребранац. У једном ресторану крај Дунава сам јео рибу, смуђа, сома, кечигу. Риба је била свежа, видео сам рибара. Свидела ми се риба са бешамелом. Веома су ми се допали кајмак и кукурузни хлеб,” навео је Исмаил.


Додао је: “Приметио сам да једете пуно меса. Имате и лепе салате.”
Шеф Исмаил је навео да је раније био у Хрватској, затим у Москви… “Мислим да су људи овде више пријатељски настројени, срдачнији, опуштенији. Без обзира што у Москви, у прелепом и скупом ресторану ‘Турандот’ млади кувари говоре енглески, радознали су да науче да справљају малезијска јела. Па и храна се разликује, запамтио сам да у Хватској имају печену патку.” навео је он.


Даље је казао: “Приметио сам да на простору бивше Југославије људи једу доста белог лука. Чак га дају и малој деци. Ја веома волим ваш бели лук,” казао је Дато Исмаил.

 

Отправник послова Арман није крио задовољство због успеха манифестације. “Људи у Србији имају сличности са нама Малезијцима. Приметили смо на нашим традиционалним добротворним базарима да гости воле малезијску храну, уз коју се друже. Помислио сам зашто не би овде довели некога који справља аутентичну малезијску храну. Не само да би могли да пробају храну, већ и да преко ње дочарамо шта је Малезија, каква је њена култура, попут традиционалних рукотворина и плесова.” 

                          food

 

 

“Оно што је најважније, желели смо да искажемо малезијско гостопримство. Кувари из других земаља долазе овде, али их гости виде можда једном. Но, са господином Исмаилом Ахмадом су се стално сусретали. И то је та малезијска гостопримљивост коју не можете да нађете у другим земљама,” истакао је Арман.


“Мислим да смо постигли тај циљ. Оним грађанима Србије који су могли да дођу у хотел Хајат показали смо главне одлике Малезије, могли су да уживају у програму који смо назвали ‘Малезијско кулинарско путовање’. Мислим да је ово добар почетак низа сличних програма које припремамо за наредни период,” казао је водећи малезијски дипломата у Србији.


Арман је навео да амбасада Малезије већ размишља о активностима за 2017. “Припремамо традиционални пролетњи Добротворни базар у пространом дворишту амбасаде на Топчидерској звезди у Београду. Пре тога ће Амбасада, у сарадњи са представништвом националне туристичке организације у Милану, припремити представљење земље у фебруару на Међународном Београдском сајму туризма,” навео је Арман.


“Размишљамо и о другим свежим, смисленим, ефикасним програмима. Данас многи могу да доводе куваре, приказују плесове. Но, много је важније да ли су такви садржаји блиски срцима људи, да ли уистину повећавају интересовање за Малезију, приказују шта је наша земља,” закључио је 36-годишњи отправник послова.

                                uzivancija

 

Зато су поред прилике да окусе разне специјалитете аутентичне традиционалне малезијске кухиње, посетиоци ‘Кулинарског путовања кроз Малезију’ могли да доживе лепоту културног наслеђа те земље која се протире на више од 330.000 квадратних километара богате флоре и фауне. Приказани су им традиционални малезијски народни плесови у извођењу културно-уметничке групе “Рајске птице” која већ дуго делује у оквиру Амбасаде. Приређена је и изложба колекције експонатамалезијске културе.
“Кулинарско путовање кроз Малезију” су подржали ТуркишЕрлајнз, Канцеларија за промоцију малезијског туризма у Милану и компанија Силбо д.о.о. Отправник послова Арман им се посебно захвалио на немерљивом доприносу успеху манифестације.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено субота, 29 октобар 2016 10:58
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија