Кућа Добрих Вести

Login

Зелена престоница Индије

Оцените овај чланак
(3 гласова)

AkshardhamБЕОГРАД - Гандинагар, административни центар најзападније индијске савезне државе Гуџарат, често називају најзеленијом престоницом у земљи.

 

 

Можда и зато, Гандинагар, који се простире на преко 57 квадратних километара, а за индијске прилике има “тек” 200.000 становника, брзо постаје пожељна дестинација за некретнине, док је оближње привредно и културно средиште Гуџарата, вишемилионски Ахмедабад пренасељен.


Гандинагар је подигнут од средине 1960-тих у зеленом појасу, као други планирани град у Индији, после Чандигара, главног града савезних држава Харијана и Пенџаб. Гандинагар је дом управних и административних грађевина Гуџарата, уз познате образовне институције, Национални правни универзитет Гуџарата (GNLU), Национални институт за дизајн, Национални институт за технологију моде и Дирубаи Амбани институт за информационе и комуникационе технологије.


Држава Бомбај је 1960. подељена на Гуџарат и Махараштру. Ахмедабад је постао привремени главни град Гуџарата, а нови је грађен на земљи која је била део историјске државе Петапур. На месту Гандинагара је краљ Петасин од Петапура у 13. веку владао градом Шерта. После смрти Петасина, султанат Патана je користио овo подручје за бојно поље.

                                    vodeindija

 

Нови град је пројектовао главни архитекта Х. К. Мевада, који се школовао на америчком универзитету Корнел, а асистент му је био Пракаш М Апте. Мевада и Апте су радили под надзором легендарног швајцарско-француског архтекте Ле Корбизијеа (Шарл-Едуар Жанре-Гри, 1887-1965) на Пројекту Чандигар током 1950-тих.


Гандинагар је подељен на 30 сектора, који су правоугаоног облика. Сваки сектор има површину од око једног квадратног километра (км2) и у њему су стамбени блокови, комунални центар, школе, игралишта, паркови и тржнице. Нарочито се води рачуна о зеленилу.


Улице Гандинагара се секу на сваки километар, а на раскрсницама кружни токови умањују брзину саобраћаја. Улице су означене бројкама од 1. до 7, од севера ка југу, а оне које их секу од истока ка западу, словима гуџарати алфабета. За кретање по секторима доступни су ауторикше (моторна возила на три точка) и аутобуси јавног превоза.

                                       vibranttt
Идеја је била да у Гандинагару буду владине канцеларије из којих би се управљало Гуџаратом. Тако је у почетку био град бирократа. Сада у Гандинагору цвета туризам, лако се путује у Ахмадабад, мноштво је првокласних високих школа и професионалних института за образовање.
Нови инфраструктурни пројекти владе Гуџарата привлаче у Гандинагар људе из читаве савезне државе и Индије. Становништво, у коме доминирају хиндуи, је разнолико, мешавина професионалаца, службеника владе, студената колеџа. Гандинагар постаје културно и економско чвориште једне од најразвијенијих индијских савезних држава, са мноштвом иностраних инвестиција, мултилатералних компанија и бизниса.


Места за обилазак у Гандинагару


Град полувековног постојања нема много туристичких атракција у култури старој више хиљада година. Но, Гандинагар је чувен у Индији због Акшардам храма, једног од највећих у земљи подконтиненту. Сваминарајан Акшардам је велики комплекс храмова, идеја Прамук Свамија, садашњег вође социјалне, духовне и културне хинду организације Боћасанваси Шри Акшар Пурушотам Сваминарајан Санста (BAPS), чији су корени у прастарим текстовима знања, вегама.

                             simit

 

Комплекс је изграђен у част животу и учењу Багвана Сваминарајана (1781-1830) утемељитеља BAPS. Следбеници Сваминарајана верују да жива душа одлази у Акшардам после достизања мокше, или ослобођења. Они обожавају Сваминарајана као самог бога. BAPS је, кажу, имућна организација са 3.300 подружница у свету.


У комплекс храма није могуће ући са фотографским апаратом или мобилним телефоном. Сваки од многобројних посетилаца, у највећем броју Индуса, бива детаљно проверен током проласка кроз низ металних ограда и све осетљиве ствари оставља у претинцу.


Приликом куповине улазнице сам заденуо разговор са продавцима, који су такође припадници секте BAPS. Млађи и старији нису чули чули за Србију. Када сам поменуо некадашњу Југославију, један старији човек је значајно казао: „О, имали сте председника (подсетио сам га да се звао Тито) који је био велики пријатељ са нашим државницима тог доба (премијерима) Нехруом и Индиром Ганди“.

 

Једном у комплексу, осетите мир, склад и угодност које шире савршено уређене зелене површине на 23 јутра и усхићеност пред раскошним храмом који је у средишњици. За градњу Акшардам мандира је утрошено 6.000 метричких тона ружичастог камена пешчара. Храм је висок скоро 33 метра, широк 40 и преко 73 дугачак. Храм красе осам тераса, 17 купола, 97 резбарених стубова, 220 камених греда и 264 скулптуре.


У складу са ведистичким архитектонским принципима, нигде у мандиру нису коришћени челик и гвожђе. Греде, шест метара дуге и свака тешка пет тона, коришћене су као потпорни стубови кроз мандир. У централној одаји мандира је преко два метра висок мурти или свети приказ Сваминарајана, сачињен од златним листића, тежак 1,2 тоне.

                                  sajm5304
На првом спрату храма познатом као Вибути Мандапам је приказан духовни карактер Сваминарајана низом представа у облику лотуса. У подземним просторијама, Прасади Мандапам, налик катакомбама у којима је било много верника у дугим белим одорама, је историјски приказ различитих светих реликата из Сваминарајановог живота.


Уз храм је пет изложбених хала у којима аудиовизуелне представе и диораме, тродиментионалне макете у природној величини говоре о различитим темама из хиндуизма. Све то окружују Сахађананд Ван, мешавина баште за размишљање и дечјег парка, врт лековитог биља, језеро и водопад. Предвече је на програму 45-томинутна богата мултимедијална представа, са ласерима и водоскоцима, музиком и живим глумцима, јединствена у Индији и изузетна у свету.


Мирног поподнева 24. септембра 2002, двојица до зуба наоружаних терориста прескочила су ограду мандира и унутра почели насумице да пуцају и бацају ручне бомбе на породице које су уживале у башти. Погинуло је 29 мушкараца, жена и деце. Терористи су убијени после целоноћног окршаја са командосима Националне безбедносне гарде послатим из Делхија. Командос и полицајац су, такође, погинули, рањено је 70 људи.


Помирљив одговор Прамук Свамија на инцидент је један индијски бригадни генерал укључен у операцију назвао “Акшарданским одговором”. То је модел који треба следити како би мир и храмонија били очувани у друштву, оценио је генерал.

                                       grinparkdfdfdf

 

GIFT, још један понос Гандинагара и Гуџарата


Припрема за приземљење на аеродром у Ахмедабаду је прилика за прво упознавање са још једним поносом Гандинагара, Међународним финансијским технолошким средиштем (Tech-City) Гуџарата (GIFT). GIFT је први “паметан град” од 100 колико је влада премијера Нарендре Модија планирала широм Индије.


GIFT је пословно-стамбена четврт у настајању, пројекат који је осмислио премијер Моди, док је у првој деценији 2000-тих био успешнан главни министар Гуџарата. До сада су на планираном подручју од 359 хектара, изграђене две од предвиђених 110 вишеспратница.


Основна намена GIFT је да обезбеди квалитетну физичку инфраструктуру (струју, воду, гас, расхладу, путеве, телеком и широкопојасни интернет), како би финансијске и технолошке компаније тамо могле да преселе операције из Мумбаја, Бангалора, Гургаона и других градова у којима је инфраструктура неподесна или прескупа. Имаће посебну економску зону, међународну образовну зону, интегрисано градско подручје, део за забаву, хотеле, конференцијски центар, међународни технолошки парк, јединице Индијских паркова софтверске технологије (STPI), тржне центре, мењачнице и услужне службе за десетине хиљада запослених.


Биће ту и 25.000 “паметних станова” у оквиру “ексклузивне и безбедне зоне” са идеалном равнотежом рада и живљења за запослене у GIFT.

 

 

Уопште, GIFT би требало да буде модел урбане будућности у Индији, која ће око 2030. бити најмногољудија земља на свету.

                        bilding

 

Махатма Мандир, дом самита „Живахни Гуџарат“


Један од средишњих објеката у граду је Махатма Мандир, конференцијско-изложбени центар и спомен подручје, али не храм једном од наславнијих Гуџаратанаца, “оцу” индијске независности Мохандасу Карамћанду Гандију (1869-1948). Изграђен у сектору 13, то је изложбени простор у коме су приказани економски и индустријски развој Гуџарата.


Махатма Мандир је повезан са палатом скуштине Гуџарата саобраћајницом широком 162 метара и дугачком три километра. Аутопут има три траке у оба смера са зеленим површинама између. То је најшира авенија у Гуџарату.


Ради се о једном од највећих центара те врсте у Индији, са површином од преко 14 хектара, подељеном на конференцијски простор, три велике изложбене хале, као и мање дворане. Само беспрекорно расхлађени конференцијски центар са пространим ходницима без стубова може да прими 15.000 посетилаца истовремено. Главна хала изграђена у стилу позоришта има капацитет за 6.000 људи.


Ту ће се од уторка, 10. одвијати 8. самит “Живахни Гуџарат”, глобални самит на коме учествује и државно-привредна делегација из Србије предвођена премијером Александром Вучићем. “Индијски Давос,” како га назива домаћа штампа, одржава се сваке две године, а овог пута је централна тема "Одрживи економски и социјални развој".

                                      grinpark

 

 

"Живахни Гуџарат глобални самит" представља један од најзначајнијих политичко-економских скупова у Индији, наведено је из владе Србије. Самит окупља шефове држава и влада, корпорација, представнике привредних комора, индустријских асоцијација, малог и средњег предузетништва, научнике и експерте.


На самиту се очекује учешће представника више од 100 држава, 2.000 индијских и страних компанија и више од два милиона посетилаца. Партнерске земље су Сједињене Америчке Државе, Француска, Велика Британија, Пољска, Холандија, Данска, Сингапур, Канада, Уједињени Арапски Емирати, Аустралија и Јапан.


У раду самита фокус ће бити на секторима аеронаутике, пољопривреде, прехрамбрене индустрије, хемијске и петрохемијске индустрије, одбране, грађевинарства, електронике, истраживања и развоја, информационих технологија (ИТ), здравства, фармације, животне средине, великих инфраструктурних пројеката, транспорта, предузетништва, текстилне индустрије, урбанизма и туризма.

                                             creative

Из Привредне коморе Србије (ПКС) су саопштили да су у оквиру самита, који ће трајати до 13. јануара, предвиђени сусрети привредника ((Б2Б) и пословно умрежавање. Паралелно са самитом одржава се и сајам Глобал Траде Схоњ.


Планирано је да привредници из Србије посете сајам као и да имају билатералне сусрете са изабраним излагачима. У привредној делегацији учествоваће фирме из ИТ, наменске индустрије и научно-просветног сектора.


Гуџарат има површину од 196.024 км² (шести по пространству у Индији) и преко 60 милиона становника (девета најмногољудија савезна држава). То је једна од индустријски најразвијенијих држава Индије. Остварује 19,8 одсто укупне индустријске производње и учествује са 19 одсто у укупном извозу земље, наведено је из ПКС.

                                       

 

Гуџарат је оцењен као једна од најповољнијих дестинација за стране инвестиције у Индији. Заузима лидерску позицију у 15 производних сектора и на првом је месту међу индијским савезним државама у погледу квалификованости радне снаге, развијености инфраструктуре, политичке стабилности и услова за пословање. Најзаступљеније су инвестиције у сектору ИТ, аутомобилске индустрије, одбране, аеронаутике, хемијске индустрије и фармације. Такође, водећа је индијска савезна држава по коришћењу извора чисте и обновљиве енергије.


Привредна сарадња Србије и Индије


Република Индија је, као један од оснивача Покрета несврстаних, била од стицања независности 1947, међу најзначајнијим привредним партнерима некадашње Југославије. На основу Трипартитног споразума (Југославија-Индија-Египат) одвијала се интезивна робна размена уз максималну примену царинских олакшица.

 

После застоја током деведестих обим трговинске размена између Србије и Индије бележи константан тренд раста од 2006, уз изражени спољнотрговински дефицит на страни Србије. Према подацима Републичког завода за статистику, извоз из Србије у Индију је у 2015. вредео 5,6 милиона долара, а у првој половини ове године 5,8 милиона.

                                        bljesak

 

На листи извозних дестинација произвођача из Србије, у 2015. се Индија нашла на 70. месту по вредности извоза, са смањењем од 35,6 одсто када се пореди са истим периодом претходне године. Увезено је 140 милиона долара робе из Индије (повећање од 0,1 одстро у односу на 2014.), са уделом у укупном увозу од 0,8 одсто. Стога је покривеност увоза извозом износила четири одсто. Увоз из Индије је у првих шест месеци 2016. вредео 64,1 милион.


Током 2015. је у извозу из Србије доминирала производња дуванских производа (42,4 одсто), производња основних хемикалија и пластичних маса (21,2), производња производа од пластике (5,6), производња рачунара и периферне опреме (5,5). Те године су се међу најзначајнијим увозним делатностима издвојиле производња основних хемикалија и пластичних маса (20,7 одсто), производња племенитих и осталих обојених метала (12,5), производња одеће, осим крзнене (седам) и производња фармацеутских препарата (5,1).


Према подацима Народне банке Србије (НБС) и методологији примењиваној до краја 2013, укупна нето улагања индијских резидената у Србију у периоду од 2007. до 2013. износила су 38.000 америчких долара. То је у наведеном периоду сврставало Индију на 105. место међу земљама са највећим нето улагањима нерезидената у Србију. Почев од 2014. године НБС је, променила методологију обрачуна страних директних улагања, па је сходно новој, од 2014. и закључно са првим полугођем 2016, регистровано близу 1,6 милиона долара нето улагања индијских резидената у Србију.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено среда, 11 јануар 2017 21:46
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија