Кућа Добрих Вести

Login

Kина је благостање повезала са изградњом путева

Оцените овај чланак
(1 Глас)

kinablaogstanje

Наставак првог дела:

 

Од масивног фонда који ЕУ финансира „Повезивање европских капацитета“, до посвећености председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа изградњи „бљештавих нових путева, мостова, аутопутева, железничких пруга и водених путева широм наше земље“, инфраструктура се налази високо на листи приоритета многих земаља. Кинеска новинска агенција Синхуа је као пример навела и Црну Гору.

 

„Без дилеме, аутопут представља основни инфраструктурни објекат који ствара услове за отварање и модернизацију Црне Горе“, оценио је економиста Веселин Вукотић, ранији министар у владама Црне Горе и некадашње Југославије. Вукотић који је економиста, редовни професор и Ректор Универзитета Доња Горица, је у интервјуу за Синхуа истакао да та држава треба да изгради стратешки аутопут како би се даље отварала и модернизовала.

 

Црна Гора гради део аутопута дужине од 41 км, прву фазу планиране трансферзале дужине 180 км, највећег инфраструктурног пројекта у земљи чија је намера да повеже јужну луку Бар са северним суседом Србијом код Бољара. Пут гради кинеска фирма “China Road and Bridge Corporation” (CRBC), уз помоћ зајма из те државе а у оквиру Иницијативе Појаса и пута (BRI).

 

„Идеја о аутопуту није настала ни под каквим спољним притиском. То је израз стратешке визије развоја Црне Горе”, рекао је Вукотић, „и спаја два краја у Црној Гори – на северу који води према Централној и Источној Европи кроз Србију; и према југу – конекција са Јадранско-Јонским аутопутем и са Европом и Азијом, преко Хрватског аутопута“, додао је Вукотић. „Такође постоји веза са поморском путевима на Медитерану, јер је Црна Гора земља тог регионам, са око 300 километара морске обале," навео је Вукотић.

 

Боља инфраструктура би такође могла да повећа број људи који посећују земљу, рекао је Вукотић, додајући да „ у Црну Гору сада дође око милион туриста годишње. Тај број би могао бити много већи”, додао је он.

 

Влада у Подгорици, такође, верује да изградња аутопута представља премошћавање јаза између северних и јужних делова земље, као и између Црне Горе и Европе. Кршевити север је сушта супротност угланцаној лепоти приобаља. Мањак погодних путева отежава развој туризма, без сумње највећег економског потенцијала земље, као и пољопривреде и других индустрија.

 

„Регионалне разлике у економском развоју су прилично велике“, стоји у Извештају о националном хуманом развоју за 2013. који је сачинио Програм УН за развој (UNDP), са „северним регионом који се налази у најтежој ситуацији”. „Приобални регион је, на пример, имао најнижу стопу незапослености од 11,4 посто, док је на северу готово 33 посто радно способног становништва било незапослено“, наводи се у извештају. Додаје се како неадекватна инфраструктура представља једну од препрека коју треба превазићи на путу интегрисања у Европску унију (ЕУ).

 

Црна Гора и „дужничка замка“

 

На деоници Смоковац-Увач-Матешево су никли импресивни стубови, неки висине и до 160 метара. Аутопут представља део пројекта који пресеца кроз изазовне заталасане планине у земљи која се простире на 13.812 км2 и има 620.000 становника. Изградња прве фазе аутопута ће коштати 809 милиона евра.

 

Упркос његовој популарности и важности за Црну Гору, аутопут је привукао пажњу неких европских политичара и медија који су критиковали пројекат. У попјединим медијским извештајима се тврди да је пројекат „дужничка замка“, којом ће Кина довести до банкрота балканске земље. У извештају новинске агенције Ројтерс, поред осталог, стоји да ће кинески зајам за аутопут „у великој мери повећати дуг Црне Горе“ и представљати превелики терет за црногорске финансије.

 

У нашироко цитираном прошлогодишнјем документу Центра за глобални развој (CGD) из Вашингтона се наводи да „је проблем Црне Горе са дугом огроман“. Цитирано је истраживање које је у фебруару 2017. објавила Светска банка, а према коме се прогнозира да ће се јавни дуг Црне Горе, „као део БДП, попети на 83 посто у 2018, у одсуству фискалног прилагођавања“.

 

CGD, на чијем је челу ранији амерички секретар за финансије Лари Самерс, разматрала је вероватноћу дужничких проблема у 68 земаља које су утврђене као дужници у оквиру BRI. У студији је утврђено да је само осам земаља или 12 одсто, изложено потенцијалном ризику дужничке опасности - Џибути, Киргизија, Лаос, Малдиви, Монголија, Црна Горе, Пакистан и Таџикистан. “Већина земаља из BRI ће вероватно избећи опасности због дугова у вези пројеката,” из обимног инфраструктурног програма који финансира НР Кина, навела је CGD, а пренела Синхуа.

 

                     premijericrnegoreikine

 

Став НР Кине према зајмовима

 

Но, питање да ли Кина преко BRI спроводи "дипломатију дужништва” покренуло је међународну дебату. У једном од својих одговора је представница министарства спољних послова НР Кине Хуа Ћуњинг у Пекингу казала: “Ни једна земља у развоју није отерана у дугове због сарадње са Кином.”

 

Неки од стручњака у НР Кини кажу како проблем дугова поједине земље треба и мора бити математички. Уз то, међународне и поуздане финансијске статистике морају имати коначну реч.

 

По тим стручњацима, дужнички проблеми земаља учесница у БРИ нису нужно повезани са пројектима Иницијативе. Пре покретања BRI 2013, многе од земаља и региона укључених у Иницијативу већ су имали велике дугове, а НР Кина није била њихов највећи поверилац.

 

Дугови настају углавном из дугорочних зајмова од других земаља и међународних финансијских институција. Кинески стучњаци сматрају да имати одговарајући ниво спољног дуга може да помогне привредном развоју неке земље. У савременом конкурентном окружењу, земља која може да подигне и одржи велике суме јефтиних средстава моћи ће да стекне предност над такмацима. Таква ситуација одражава финансијско умеће, а не слабост, сматрају ти стручњаци.

 

Као пример се наводи сама НР Кина. Нема сумње да је захваљујући брзом расту Кина постала друга највећа привреда у свету. Са једне стране је НР Кина имала користи од политике реформи и отварања протеклих 40 година. Са друге, Кини је користио сталан прилив страних финансијских средстава.

 

Уколико привреде из БРИ промене своје политике и престану да узимају јефтине и одрживе стране инвестиције, имаће економске невоље у будућности, поручују кинески стручњаци.

 

                 stuboviyamost

 

Стварност црногорских дугова

 

Вукотић допушта да пројекат обима као што је аутопут Бар-Бољари носи изазове. „Аутопут ће свакако изазвати додатни притисак на јавне финансије“, рекао је, “но мислим да Црна Гора поседује потенцијал да створи приходе који могу смањити ову опасност на минимум“. Он је упозорио на преувеличавање ризика повезаног са виталним превозним рутама.

 

Кина тренутно пружа финансијску подршку Црној Гори за аутопут и то није нешто чега се треба прибојавати, рекао је Вукотић. Кина је „искрен пријатељ Црне Горе и земља са којом Црна Гора, без обзира да ли је чланица ЕУ или није, треба да сарађује пријатељски, без идеолошких ограничења“, рекао је Вукотић додавши како верује да аутопут који је у изградњи представља само једно од многи обећавајућих поља сарадње између Црне Горе и Кине.

 

Истраживања и интервјуи Синхуе су дошли до додатних сазнања. Кинески зајмови – два посто камате, 20 година период отплате и период почека од шест година – сматрају се изузетно повољним према међународним стандардима. Камата је нижа од глобалне стопе инфлације која је изнела 3,3 процента између 2012. и 2017.

 

Даље, реалан дуг владе Црне Горе је средином 2018. износио 70,1 одсто БДП, према извештају министарства финансија у Подгорици. Но, чак и цифра од 83 посто који је помињао BRI била би у равни са европским просеком. Еуростат, статистичка канцеларија ЕУ, објавила је да је у евро зони од 19 чланица владин дуг у првом кварталу 2018. изнео 86,8 посто националног БДП, а 81,5 посто у ЕУ од 28 чланица.

 

Синхуа примећује да западни медији не узимају у обзир ни да су Светска банка и Међународни монетарни фонд (ММФ) препознали напоре Црне Горе за ефикасном фискалном консолидацијом. „Влада је покренула амбициозни програм фискалне консолидације 2017.“ приметила је Светска банка у априлу 2018. „После почетних напора на фискалној стабилизацији, дошло је до стабилизације, а изгледи за кредитни рејтинг су унапређени на B+, навела је Банка.

 

“Ово је, према Банци, “омогућило лакши приступ тржиштима капитала за регуларно финансирање обавеза“. Даље, очекује се да ће у Црној Гори фискални дефицит бити снижен на 3,2 посто током 2018, и лагано достићи суфицит до 2020, закључила је главна светска финансијака институција.

 

ММФ је објавио у извештају маја 2018. да „је већина фискалних мера већ спроведена, и основна фискална позиција побољшана у 2017. Уколико буде у потпуности спроведена, стратегија ће значајно оснажити фискалну позицију, стварајући примарни фискални суфицит од 4,5 посто БДП до 2020.”

 

(НАСТАВЉА СЕ)


Последњи пут измењено недеља, 02 децембар 2018 21:57
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија