Кућа Добрих Вести

Login

Kина: Од изневерености до успешне економије

Оцените овај чланак
(1 Глас)

kinanananaНаставак првог дела:

 

Успех кинеских реформи и отварања учинили су свет мирнијим и напреднијим. Према Светској банци, кинеска економија је допринела са 34 посто глобалном економском расту у просеку од 2012. до 2016.

 

Као највећа „светска фабрика“, Кина пружа квалитет и доступне производе другим земљама. Кина већ представља најбрже растуће увозно тржиште на свету. Поред тога, због убрзано растуће средње класе, Кина ће ускоро постати највеће увозно тржиште за потрошне робе.

 

Више од половине роба извезених из НР Кине производе компаније са страним улагањима. То је, према кинеским званичницима, доказ да реформе и отварање ове земље не представља подухват од кога ће само она имати користи, већ је ствар заједничког добра.

 

У ствари, успех Кине је, такође, последица глобалне сарадње. Тако, наводе кинески званичници, док се земља развија, настоји да обезбеди добро остатку света.

 

Пример је и „Иницијатива Појаса и пута”(BRI)председника Си, помоћ земљама у развоју да изграде властиту инфраструктуру. Јер, у НР Кини је изградња инфраструктуре била протеклих 40 година од суштинског значаја за економски развој.

 

Сматрајући да је изградња инфраструктуре кључна за напредак других земаља у развоју, такође, НР Кина се заложила и за оснивање Азијске банке за инфраструктурна улагања (AIIB), Нове развојне банке (NDB) земаља чланица BRICS (такође и Бразил, Русија, Индија и Јужноафричка Република), те Банке Шангајске организације за сарадњу (SCO).

 

                 sisairmosnai    

 

Надахњујућа изложба

 

Хронику развоја НР Кине протеклих деценија, према кустосима изложбе, морате видети да би поверовали. Поред осталих, модели ракета Дуги Марш и свемирске станице Тиангонг приказују посетиоцима пут Кине током усправљања, богаћења и јачања. Одсликани су плодоносни резултати остварени у различитим аспектима живота људи у Кини.

 

Велику изложбу, која се састоји од шест одељака, карактерише широк опсег сегмената, укључујући економију, технологију, животну средину, културу и образовање. Она представља живописан приказ 40-тогодишњег развоја ове земље и живота њених становника. Све то је дочарано на великим историјским фотографија, текстовима, видео материјалима и витринама са минијатурним моделима.

 

Изложба има много интерактивних зона у којима се за посетиоце примењују различите технологије попут виртуалне реалности и вештачке интелигенције. Ту су и слике у уљу изложене по ходницима које приказују личности које су нарочито допринеле курсу реформи и отварању земље. Тунел који повезује два одељка изложбе карактерише огроман екран на коме су приказане дивне слике Кине и њених људи које су током 40 година направили фотографи државне новинске агенције Синхуа.

 

Економски допринос приватног сектора - који учествује са скоро две трећине у расту земље и готово 80 процената са новим урбаним радним местима у 2017. - потврђен је на изложби. Електронски трговински гигант Алибаба, интернет џин Тенцент, лидер у истраживању Баиду, произвођач смартфона Сиаоми, лаптопова Леново и аутомобила Гилај су приватне компаније приказане на изложби.

 

„Од отварања Кине и 40-тогодишњих реформи, утицај приватних фирми се не може заобићи,“ пише на једном од дисплеја. „Оне воде у запошљавању, стартапу и иновацијама и главни су извор пореских прихода у земљи.“

 

Међутим, највидљивија су кинеска научна и технолошка достигнућа. Експонати свемирских сателита, подморница, ваздухоплова, као и из области биологије, медицине, физике, полупроводника и роботике су распоређени широм изложбе.

 

Билион долара вредна BRI, енергичан подстицај власти НР Кине, створен ради глобалног утицаја и изградње инфраструктурних пројеката, приказан је на изложби као шематски план отварања домаћег тржишта и одбране глобалне слободне трговине. Обухватајући простор од Југоисточне Азије до Источне Европе и Африке, ова иницијатива укључује 71 земљу са око половином светског становништва и четвртином глобалног БДП.

 

„Кина, са BRI, наглашава сарадњу, отвореност и толеранцију, заједничко учешће и образовање, обострану корист и узајамну добит,“ пише о стратегији у прилогу за изложбу. У посебној одаји су истакнути инфраструктурни пројекти ове земље, од којих су многи изграђени на новим тржиштима Африке и Азије.

                                                         kinaopetkine

 

 

Посетиоци који обилазе текућу изложбу, према извештајима у кинеским медијима, често се диве домаћим технолошким достигнућима. Са одушевљењем сликају моделе космичких лабораторија и пловила за истраживање дубоког мора који су приказани.

 

Искорењивање сиромаштва у Кини

 

Међутим, један простор на изложби можда нарочито говори о дубљим променама у животу обичних Кинеза. Ту је детаљно изложено како су централна и локалне владе предузимале различите мере, укључујући улагања у области погођене сиромаштвом. Те мере су извукле из беде запањујуће велики број људи и побољшале њихов начин живота.

 

Један графички приказ показује да је крајем 2017. у земљи преотало 30.46 милиона сиромашних, а 1978. више од 770 милиона. У последњих пет година, преко 68 милиона људи је прешло преко црте сиромаштва – које је дефинисано као годишњи приход по глави становника мањи од 2.300 јуана (око 333 долара). Усклађено за паритет куповне моћи (према тржишним ценама, PPP) кинеска национална линија сиромаштва од 2.300 јуана је виша од 1.90 долара дневно по појединцу што Светска банка користи у осматрању беде у свету, навели су 2015. из те Банке.

 

Кина је близу достизања свог амбициозног циља достизања „свеопштег добро стојећег друштва“ или умерено развијене земље у сваком погледу, са БДП и по глави становника удвострученим 2020. године у односу на 2010. Уколико задаци буду извршени на време, НР Кина ће испунити циљеве Уједињених нација о искорењивању сиромаштва у свакој својој форми 10 година пре рока 2030.    

 

Током обиласка централне провинције Хунан у новембру 2013, председник НР Кине и генерални секретар КПК Си Ђинпинг је истакао да је развој општи начин за елиминисање сиромаштва. Власти у регионима погођеним сиромаштвом треба да усвоје мере у складу са различитим условима и помогну локалним становницима да нађу начине да се ослободе сиромаштва, казао је Си.

                                                            yid

 

 

У протеклим годинама су творци политике у НР Кини наводили искорењивање сиромаштва као“ једну од три главне битке.“ Остале две су спречавање ризичних ситузација и контола загађивања човекове околине.

 

Још један метод борбе против сиромаштва јесте слање партијских кадрова у таква подручја. Према званичној статистици из средине 2017, близу милион људи је послато у села којима је била потребна помоћ у борби против сиромаштва.

 

У организацију изложбе у Пекингу су укључени одељење за односе са јавношћу ККП и нови Централни институт за историјат партије и истраживање у области књижевности, као и одељења владе и ККП. Изложба, коју је од отварања 13. новембра видело увелико преко 600.000 посетилаца, ће трајати до краја децембра.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 13 децембар 2018 18:04
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија