Хвале вредан ауторски печат

Хиленбрандова не пише романе. Она пише историјске књиге у правом смислу те речи. Њени ликови су истинити, a проучена архивска грађа огромна. У „Сибисквиту“ се, на пример, до детаља позабавила тркачким коњем који је одушевљавао посетиоце хиподрома у време Велике депресије. Па ипак, иако су есејистичка штива, њене књиге се читају попут измаштане авантуре. Кратким, јасним реченицама, списатељица се размеће једноставним а опет сјајним стилом, истанчаним осећајем за нарацију и даром за оживљавање епохе. Она зна када треба са описа једне локације да пређе на дешавања са друге, када да унесе штуре историјске податке, а када да посегне за емоцијама.
Живот Луија Замперинија се можда показао много примамљивијим од било чега што су познатији актери туробних четрдесетих година прошлог века икада могли да понуде једном писцу, али би било чисто омаловажавање рећи да је „Непокорен“ добра књига само због догађаја које описује.

Спортиста, војник, заробљеник

Замперини је рођен 1917. године. Данас има деведесет шест година, много оптимизма и завидно очувано памћење. Када је Хиленбрандова потрошила сате разговарајући с њим и њему блиским људима, могла је само да остане шокирана догађајима које је преживео.
Добар део прве и друге деценије живота Замперини је провео у Калифорнији, смишљајући невероватно инвентивне несташлуке и крадући све и свашта. Иако су то најчешће биле свеже испечене пите у пекари, морао је да црпи последње атоме снаге не би ли побегао са места злочина. Ноге које су га тада носиле брзином светлости, показаће се врло поузданим и касније. Зрелији и емотивнији, Замперини се посветио трчању, одушевио је нацију пробијањем рекорда, освајањем мноштва  трофеја и, уз надимак Торнадо из Торенса, отишао на Олимпијске игре 1936.
Низове успеха засениле су страхоте Другог светског рата. Као члан посаде бомбардера Б-24, Замперини је уз доста среће извукао живу главу после америчког напада на острво Науру. Његов авион се вратио у базу са 524 рупе од митраљеза.

                                                                          
Нешто касније, у време док је летео Пацификом тражећи изгубљене војнике на мору, срушио се са друговима у океан. Замперини и двојица преживелих, плутали су на малом гуменом сплаву у непознато срце Пацифика. Окружен несагледивим океаном и суровим условима, имао је огромне шансе да се придружи хиљадама војника који су умрли на пучини. Прешао је 3200 километара на сплаву без хране и воде. По мало кишнице, и по која с муком уловљена риба или птица, направили су од Замперинија живог костура, ког су ајкуле стрпљиво чекале трљајући пераја о дно сплава. Као и Замперини, остале су празног стомака. Јапанци су га пронашли после 47 дана на води и послали у логоре, где ће дочекати крај рата и преживети низ невероватних садистичких зверстава.

Филм у најави

Хиленбраднина књига о Замперинијевом животу је толико сликовита да је у очима продуцената лако виђена као тема филма. Путешествија познатог ваздухопловца ускоро ће режирати Анђелина Џоли, док би премијеру требало очекивати наредне године у децембру.
Ауторка књиге „Непокорен“ је, такође, борац. Пати од ретког синдрома хроничног умора, због ког је често приморана да време проводи у кући.
„У потрази сам за излазом из такве ситуације“, изјавила је једном приликом. „То не могу учинити физички, али могу интелектуално. Прелепо је јахати Сибисквита у машти, као што је у мислима било прелепо бити уз Луија, када је оборио рекорд у трчању на једну миљу. Људи у тим снажним тренуцима у животу - то је мој начин да непосредно доживим живот.

Извор: Кућа добрих вести