Кућа Добрих Вести

Login

Награђени филм о народу Калаша из Пакистана

Оцените овај чланак
(5 гласова)

Прокуље - филмски фестивалПРОКУПЉЕ - Прокупље, које се често чини далеко од Београда, изгледа да је свет. Бар онај филмски. То је показао недавно одржани Међународни фестивал кратког филма.
За најбољи документарни страни филм на овој филмској манифестацији проглашено је остварење из Пакистана, под називом “Калаши и полумесец („The kalasha and the crescent“), а најбољи играни филм дошао је из Ирана “Крађа” („The theft“), који је освојио и награду публике. Специјална признања у обе категорије припала су филмовима “Америка”(„America“) из Италије, односно из Француске и Норвешке “Пиће мртвих” („Drink of the dead“) и “Старо куче, нови трикови” („Old dog new tricks“).

„Игла” најбољи домаћи филм

prokuplje-zajednickaУ категорији домаћег филма за најбољи, на трећем по реду фестивалу, проглашен је експериментално играни филм „Игла“ Ђорђа Стојиљковића, из Власотинца, студента Факултета драмских уметности у Београду, који је добио и награду „Прокупачко магаренце“. Специјално признање добио је „Банатски троугао“ Марка Бацковића.

Петочлани жири је анимирани филм из Молдавије под називом “Дји. Неуспешна смрт” („Dji.death fail“) прогласио за најбољи, а специјално признање додељено је делу „Д“ из Венецуеле. Титулу најбољег експерименталног филма понео је “Адреналин” („Adrenaline“) из Хрватске, а специјалну награду филм из Русије “Ноћна светла” („Night lights“).

У галерији „Фил Арт“ су Прокупљани од 22. до 24. априла могли да виде 38 остварења изабрана међу чак 1.118 филмова пристиглих на конкурс.

О народу Калаша са севера Пакистана

prokuplje-pakistanНа завршници Фестивала уручене су специјалне награде ауторима, а том чину је присуствовао и отправник послова амбасаде Пакистана у Србији Мирза Салман Бабар Бег. Мирза, први секретар амбасаде је у изјави за медије објаснио да награђени филм режисерке Ларе Ли говори о народу Калаша са севера Пакистана.

“По предању Калаши су потомци ратника Александра Великог (356-323п.н.е.), но они су настањивали долину Читрал много пре него што је легендарни војсковођа дошао у тај регион. Калаши су очували богато културно наслеђе, са многобожачким веровањем, сезонским фестивалима и разноврсним традицијама. И данас, мада предивни врхови планина Хиндукуш штите Калише, њихова култура је суочена са различитим притисцима: сиромаштво, индустријски туризам и исламизам, који доприносе нарушавању идентитета Калиша. Но, група одлучних заговорника Калаша се бори да одржи у животу њихову културу,” навео је Мирза.

Пакистански дипломата је даље казао да је режисерка Ли путовала у мају 2013. у долину Читрал како би снимила Јоши, летњи фестивал Калаша. “’Калаши и полумесец’ користи (летњи) фестивал као прилику да уђе у ту живахну заједницу и постави тешка питања са којима је она суочена. Шта преобраћење у Ислам значи за идентитет Калаша? Могу ли Калаши да преживе, са једне стране, изазове које доноси глобализација, а са друге, религиозне тензије,” приметио је отправник послова Мирза.

Мини филмски караван у градовима широм Србије

Организатор Фестивала Жикица Јовановић је изјавио да је задовољан филмовима који су ове године приказани, а то је потврдила и публика која их је са пажњом и задовољством гледала. “Планирамо да направимо мини филмски караван, којим ћемо обићи највеће градове у Србији и окружењу”, рекао је Јовановић.

prokuplje-publikaМожда су Јовановић и сарадници кренули у фестивалску авантуру пошто је заљубљеник у филм из Прокупља добио 2010. за кратко дебитантско дело „Нигде никог“ гран при на фестивалу у граду Хинсдејлу, у америчкој савезноиј држави Илиноис.

Јовановић, режисер који је неколико година радио на локалној телевизији из Прокупља, Влада Милутиновић, продуцент и Вук Суботић, глумац, су тада освоји и жири и публику у Хинсдејлу, филмом чија су главна идеја и порука филма борба против пушења.

“Један од циљева фестивала у Прокупљу је да наши суграђани виде што боље кратке филмове који су снимани предходне две године. Поред тога, желимо да промовишемо наш град, који је већ кренуо увелико да шири своје име на светској филмској сцени. Жеља нам је и да доведемо филмске раднике из других градова и земаља у наш град, и то ћемо сигурно радити и наредних година”, истакао је Јовановић.


Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено субота, 03 мај 2014 19:28
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија