Бећковић се пред великим бројем гимназијалаца присетио својих гимназијских дана и сусрета са Вером Павладољском, две године млађој од њега, у Народној библиотеци, женом која ће му после постати супруга и изродити двоје деце и о којој је испевао своју прву песму коју ће касније певати чувени Арсен Дедић. Бећковић се присетио у шаљивом тону како су га често питали како је то када Арсен пева о његовој жени.
Бећковић је истакао и да писац мора да убеди читаоца да му верује, па самим тим треба да буде оно што јесте.
У ово време интернета, мобилних... чини се да је књига, како је истакао Бећковић, нешто што је било, али у народу и даље постоји веровање да се у књигама не лаже.
Бећковић је указао и на то да писци ретко кажу да им треба донатор, јер верују да је у делу истина, а да ће истина кад тад изаћи на видело.
Он се присетио и догађаја на сајму кљига са блаженопочившим Патријархом Павлом који је окружен разним издавачима и директорима фирми који су му показивали прегршт изложених књига поставио питање:“Има ли једна да нешто ваља?“.
Бећковић је говорио и о томе како се некада таленат распознавао, као и о скромности и величини Десанке Максимовић са којом је био пријатељ и догађајима везано за подизање споменика овој великој песникињи у Ваљеву, још за њеног живота, што није био обичај.
Он је прочитао и делове из своје књиге поезије „Праху оца поезије“, посвећене Његошу, који је, како је рекао Бећковић, написао Праху оца Србије, а то је био вожд Карађорђе.
Бећковић је прочитао и своју поему „Кад будем млађи“ о томе како ће изгледати када буде млад, написане у шаљивом тону и данашњим језиком младих, која је свима измамила осмехе на лица и допринела овом врло угодном сусрету.
У оквиру пројекта „Младост нема граница“ је, поред овог сусрета са Бећковићем, отворена и изложба о животу Доситеја Обрадовића у Филолшкој гимназији, додељена награда за есеј у Земунској гимназији и одржано такмичење у беседништву.
Пројекат је подржала Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.
Извор: Кућа добрих вести