Свечано откривање статуе Лудвика Хиршфелда одржаће се у четвртак 8. јуна 2017. у 10 сати у парку Српског лекарског друштва, ул. Џорџа Вашингтона 19, Београд, најавила је Амбасада Републике Пољске.
Лудвик Хиршфелд је рођен у Варшави 1884. Године. Студентске дане и почетак научне каријере провео је у Вирцбургу и Берлину, а стручно се усавршавао у Цириху и Хајделбергу, где се пре свега бавио бактериологијом и серологијом.
Након избијања Првог светског рата одазвао се на апел Владе Србије за помоћ́ у борби против тифуса, те је почетком 1915. године дошао у Ваљево, где су боравили измучени српски ратни заробљеници. Упркос лошим условима у којима су лекари радили, Лудвик Хиршфелд је успео да организује лабораторију у којој је развио вакцину, захваљујући којој је заустављена епидемија пегавог тифуса.
Заједно са српским снагама које су се повлачиле прешао је Албанију и стигао до Јадрана, заједно са својом супругом – такође доктором. Њих двоје су се касније придружили српској војсци у Грчкој, где су лечили војнике, обучавали лекаре, а др Хиршфелд је наставио са научним радом - између осталог направио је и вакцину против колере и тифуса. За свој допринос српском народу одликован је Орденом Светог Саве.
Након повратка у тек препорођену Пољску 1920. године, Лудвик Хиршфелд је постао директор Иститута за истраживања серума и вакцина у Варшави, касније Одељења за бактериологију и експерименталну медицину у Националном институту за хигијену, где се посветио педагошком раду. Упркос драматичним догађајима током Другог светског рата (отпуштен је и заједно са породицом послат у гето, а изгубио је и своје једино дете - ћерку Марију), Лудвик Хиршфелд је након ратних дешавања остао у Пољској и наставио свој научни и педагошки рад. Умро је 1954. године.
Савремена медицина му дугује много тога. Једно од његових првих проналазака, док ког је дошао заједно са Емилом фон Дунгенем, било је обележавање крвних група симболима 0, А, Б, АБ и дефинисање правила њиховог наслеђивања. Ова подела важи и дан-данас. Описао је механизме деловања серолошког сукоба, захваљујући чему су спасени животе многе деце. Аутор је многобројних научних радова.
Захваљујући његовој харизми и преданости у Пољској су се развили научни рад и истраживачки центри. Најпознатији Институт за имунологију и експерименталну терапију у Вроцлаву Пољске академије наука, чији је управник био Лудвик Хиршфелд , данас носи његово име.
Извор: Кућа добрих вести

БЕОГРАД - 
