A+ A A-

Споменик пољском научнику у Београду

Оцените овај чланак
(1 Глас)

ludvigffffБЕОГРАД - Амбасада Републике Пољске у Београду и Српско лекарско друштво организују откривање споменика професору Лудвику Хиршфелду (1884-1954), истакнутом пољском научнику, великом пријатељу српског народа и лекару-добровољцу у Српском војном санитету (1915-1919).


Свечано откривање статуе Лудвика Хиршфелда одржаће се у четвртак 8. јуна 2017. у 10 сати у парку Српског лекарског друштва, ул. Џорџа Вашингтона 19, Београд, најавила је Амбасада Републике Пољске.


Лудвик Хиршфелд је рођен у Варшави 1884. Године. Студентске дане и почетак научне каријере провео је у Вирцбургу и Берлину, а стручно се усавршавао у Цириху и Хајделбергу, где се пре свега бавио бактериологијом и серологијом.


Након избијања Првог светског рата одазвао се на апел Владе Србије за помоћ́ у борби против тифуса, те је почетком 1915. године дошао у Ваљево, где су боравили измучени српски ратни заробљеници. Упркос лошим условима у којима су лекари радили, Лудвик Хиршфелд је успео да организује лабораторију у којој је развио вакцину, захваљујући којој је заустављена епидемија пегавог тифуса. 


Заједно са српским снагама које су се повлачиле прешао је Албанију и стигао до Јадрана, заједно са својом супругом – такође доктором. Њих двоје су се касније придружили српској војсци у Грчкој, где су лечили војнике, обучавали лекаре, а др Хиршфелд је наставио са научним радом - између осталог направио је и вакцину против колере и тифуса. За свој допринос српском народу одликован је Орденом Светог Саве.


Након повратка у тек препорођену Пољску 1920. године, Лудвик Хиршфелд је постао директор Иститута за истраживања серума и вакцина у Варшави, касније Одељења за бактериологију и експерименталну медицину у Националном институту за хигијену, где се посветио педагошком раду. Упркос драматичним догађајима током Другог светског рата (отпуштен је и заједно са породицом послат у гето, а изгубио је и своје једино дете - ћерку Марију), Лудвик Хиршфелд је након ратних дешавања остао у Пољској и наставио свој научни и педагошки рад. Умро је 1954. године.


Савремена медицина му дугује много тога. Једно од његових првих проналазака, док ког је дошао заједно са Емилом фон Дунгенем, било је обележавање крвних група симболима 0, А, Б, АБ и дефинисање правила њиховог наслеђивања. Ова подела важи и дан-данас. Описао је механизме деловања серолошког сукоба, захваљујући чему су спасени животе многе деце. Аутор је многобројних научних радова.


Захваљујући његовој харизми и преданости у Пољској су се развили научни рад и истраживачки центри. Најпознатији Институт за имунологију и експерименталну терапију у Вроцлаву Пољске академије наука, чији је управник био Лудвик Хиршфелд , данас носи његово име.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 01 јун 2017 15:18
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Пријави се или Региструј се

Facebook корисник?

На сајт се можете пријавити и са вашим Facebook налогом.

Пријави се са Facebook налогом

ПРИЈАВИ СЕ

Региструј се

Регистрација корисника
или Одустани