Кућа Добрих Вести

Login

Форум о економској сарадњи Србије и Јужне Кореје

Оцените овај чланак
(1 Глас)

kotraaaaСрбија убрзава економски раст, а Република Кореја (РоК) непрестано провлачи пажњу пажњу светске јавности као једна од привреда које су се у свету протеклих деценија најбрже развијале. Зато оптимизмом пословни људи и стручњаци из еконмских области у две државе говоре о могућностима унапређења сарадње између привреда Србије и Јужне Кореје.


Такво мишљење је потврђено и на прошлонедељном експертском форуму „Привреде Кореје и Србије: укључив раст и обострани напредак“ који су организовали амбасада Републике Кореје у Србији и невладина организација Ист Вест Бриџ. Током целодневног скупа у београдском хотелу „Крауни плаза“ су Привредна Комора Србије (ПКС) и Корејска агенција за трговину и улагања (КОТРА), такође, организовали семинар „Економије Кореје и Србије – Пословање са Корејом – нова тржишта, нове перспективе“.

 

Позиција Србије

 

Стеван Никчевић, државни секретар у министарству трговине, информисања и туризма истакао је да две државе имају традиционално пријатељске односе који се на узајамну корист развијају у низу области. Србији би могла да буду интересантна сазнања искуства из вишедеценијског одрживог раста Јужне Кореје и њихова евентуална примена, навео је државни секретар Никчевић.


„Србија сматра Кореју једним од најважнијих партнера у Азији. Желимо да привучемо што више улагања из Кореје, да разговарамо о преносу технологије и успостављању сарадње у областима аутомобилске индустрије, пољопривреде, делова за аутомобиле и компјутере, телекомуникацијама, туризму, здравству и наменској индустрији,“ рекао је Никчевић.


Никчевић је изразио наду да ће у будућности бити низ заједничких подухвата пословних људи из Србије и Јужне Кореје.


„Спремни смо да уложимо додатне напоре за унапређење односа у том правцу, имајући на уму да садашњи ниво сарадње не изражава у потпуности интересе и жеље двеју страна,“ казао је државни секретар.


Никчевић је указао да ће се у будућности радити на успостављању српских компанија у РоК и јачању њиховог присуства на тамошњем тржишту. „ У исто време, олакшаваћемо инвестиција из Јужне Кореје и, по могућству, учешће у текућем процесу приватизације у Србији,“ казао је Никчевић.

 

Јужнокорејски поглед на сарадњу

 

Јо Де-ђонг, амбасадор РоК је у обраћањима на форуму, а потом и семинару са пословним људима, оценио да Србија, у коју је пре непуних месец дана дошао за шефа дипломатске мисије, представлја за пословне људе из његове домовине, „плави океан“. Тај термин се у економској науци користи за тржишта која су непозната, а на којима постоји обиље могућности за раст који је брз и профитабилан.


„Стратешка позиција Србије, у срцу Југоисточне Европе је идеално узлетиште за тржиште од 20 милиона људи у региону. Добро образована радна снага, конкурентне цене и моментални подстицајни пакети, привлаче стране компаније да се преместе у ову земљу, а корејска амбасада жели да тако буде и и са корејским компанијама,“ рекао је амбасадор Јо.


По амбасадору Јо, у Србији се јављају нове погодности са друштвено-економским преображајем на њеном европском путу, али и све већим интересовањем за Азију. Он је подсетио да је Србија стално премашивала своје фискалне циљеве и сада има пројектовани раст од 2,7 одсто у 2016. и три одсто у наредној години. Србија је, такође, ове године била међу 10 земаља које су највише побољшале положај на листи Светске банке за пословање и сада је на 47. месту.


„На све стране је хваљен недавни снажан макроекономски наступ Србије који је покренула способна, реформски оријентисана влада, што је донекле изузетно у садашњој економској клими стагнације у многим деловима света. Уверени смо да ће Србија успешно преусмерити своју пажњу са решавања кризе ка дугорочно одрживом развоју и реформисању пословног окружења и јавне администрације,“ казао је јужнокорејски амбасадор.


У томе, опет јужнокорејско искуство привредног развоја може да буде правовремена тема за размишљање у Србији. Та земља је, према амбасадору Јо, у низу случајева излазила из изазова и тешкоћа јача и крепкија.


„После Азијске финансијске кризе 1997, Кореја је постала тржишна привреда са снажним приватним сектором. После глобалне финансијске кризе 2008, наша спољна стабилност је достигла ниво виши него икада, са четвртим највећим у свету спољотрговинским суфицитом и осмим по величини девизним резервама,“ навео је јужнокорејски дипломата.


Јо је изнео да је билатерална трговина између РоК и Србије на крају 2015. изнела 189 милиона долара и била друга заредом година раста. Јужнокорејска компанија Јура је уложила преко 12 милиона долара у Србију, створила 6.000 радних места и била 11. по величини извозна компанија из Србије, казао је амбасадор.

 

 

                                       kotraaaa   

 

По амбасадору, у трговини и улагањима између две државе постоји пуно простора и могућности и у том правцу је амбасада РоК протеклих година појачавала напоре. Он је подсетио да су ради постављања институционалне основе за сарадњу, у две државе ратификовани уговори о избегавању двоструког опорезивања и о ваздушном саобраћају. „Амбасада настоји да разматри додатне билатералне економске споразуме, укључујући и уговор о билатералним инвестицијама,“ навео је Јо.


Јо је подсетио и да је пре годину дана у Београду отворено представништво КОТРА које од тада пружа професионалне услуге за повезивање пословних људи и доводи трговинске делегације у Србију. „КОТРА планира почетком године да повећа број запослених како би одговорила на раст тражње и одговорности,“ навео је он.


Укупан досадашњи рад ће, према амбасадору, допринети ублажавању мањка информација и узајамном познавању. То, пак, српске и корејске компаније наводе као главни изазов.


Амбасадор Јо је, такође, пренео и да му је приликом недавне предаје акредитних писама, председник Томислав Николић поручио како што више корејских компанија треба да улаже у Србији. „Са осећањем велике обавезе и одговорности, Амбасада ће, заједно са КОТРА, неговати вредно и истинско партнерство,“ закључио је јужнокорејски амбасадор.

 

Панелисти

 

На панелу који је водила др Ана Трбовић, професор на Факултету за економију, финансије и администрацију (FEFA) у Београду, говорили су др. Сивук Ле и др. Чул Чунг, водећи економисти из у свету познатих јужнокорејских истраживачких центара, Корејског института за развој (KDI) и Корејског института за међународну економску политику (KIEP). Они су говорили о битним факторима за корејски привредни развој и разматрали последице по Србију уколико би усвојила модел инклузивног раста као показатељ одрживог раста. Они су се посебно осврнули на добро управљање и трговинску политику, односно улогу уговора о слободној трговини (FTA).
Др. Ли је извршни директор Центра за међународни развој у KDI и деловао је у саветодавном телу за консултантске програме економске политике које је јужнокорејско министарство финансија предузимало у земљама у развоју. Ли је посебно нагласио улогу државних институција и управљања.


Др. Ли је изнео да добро управљање подразумева способност планирања и примене здравих политика, тако што ће бити постављени јасни и мерљиви циљеви за чије се остварење користи снажан апарат праћења и вредновања како би политике биле реализоване. Ради се о 10 одсто планирања и 90 одсто примене, поручио је јужнокорејски економиста.


Као важан предуслов за формирања и примену успешне политику, Ли је навео и веома способну и сувислу привредну бирократију, тесно повезану, али опет независну од пословне заједнице. Даља карактеристика корејске економске политике су и непрестане реформе, будући да стални раст повећава трошкове постојећих контрола и рестриктивних мера, објаснио је Ли.


Др. Чунг је потпредседник KIEP и гостујући професор на једном од три напознатије домаће високошколске установе Сеулског националног универзитета (SNU). Он као водећи стручњак за трговинска питања i саветује владу РоК у преговорима о нколико међународних трговинских споразума.


Чунг се пита да ли у међународној привреди настаје “нова нормалност”, са успоравањем глобалног економског раста и порастом удела нових националних привреда (ЕМ)? То је праћено порастом неједнакости, утицајем климатских промена, старењем становништва у деловима света, међу њима у Јужној Кореји и Србији, те порастом протекционизма.


Са друге стране, раст међународне трговине све више омогућава нови регионализам – Слободна трговинска подручја (FTAs), регионал (RTAs) мегаФТАс. Но питање је да ли ће нова генерација РТАс и регионалних економских интеграција (REI) бити у стању да преокрене успоравање раста светске трговине?


Чунг сматра да је у овој ситуацији повољно што постоје нови извори привредног раста, те повећани приступ на тржишта и побољшана ефикасност кроз REI и глобалне вредносне ланце (GVCs). Он је поменуо и инклузиван раст te развој, унапређење повезивања тржишта и привреда, те успостављање регионалних система.

 

Резиме

 

Циљ семинара „Пословање са Корејом – нова тржишта нове перспективе“ bio je упознавање са актуелним стањем у привреди Кореје, као и са бројним услугама које нуди Канцеларија КОТРА у Београду. Такође, семинар је био одлична прилика за заједничко сагледавање могућности унапређења привредне сарадње и контаката предузећа из Србије и Јужне Кореје.


Дејан Опанчина, директор Сектора за мултилатералу ПКС, рекао је на отварању скупа да сарадња са Корејом пружа велике могућности за српске компаније. Канцеларија КОТРА у Београду говори о заинтересованости корејске стране да допринесе даљем развоју билатералних економских односа, оценио је Опанчина.


На семинару је констатовано да стратешка локација, образована радна снага и подстицаји за инвеститоре чине Србију атрактивном за улагања из РоК. Сматра се да је Србија кључни партнер РоК у региону. За пословне људе из Србије је пак Јужна Кореја тржиште од преко 50 милиона становника, потрошача отворених према новим производима и трендовима.


РоК има укупан домаћи производ (БДП) од преко 1.200 милијарди долара. Кореја има мрежу FTAs са главним економијама света, као што су Сједињене Америчке Државе, Европска Унија и Народна Република Кина. У ПКС наводе да су јужнокорејски потрошачи веома отворени за нове производе и нове трендове.


Међутим, привредници Србије и Кореје недовољно познају корејско, односно српско тржиште и циљ је да се то промени, а две пословне заједнице повежу. Амбасада РоК, Канцеларија КОТРА и ПКС улажу напоре да приближе ова тржишта која имају велики потенцијал за сарадњу.


На веома добро посећеном семинару се разговарало о потенцијалу за извоз прехрамбених производа у Јужну Кореју, Мишљења су да највећу могућност пласмана из Србије имају црвено воће и прерађевине од воћа, житарице, соја и производи од соје, те нус производи од свињског меса. Позитивна искуства у пословању са Корејом представиле су српске компаније НС Унион, Хјундаи ауто, Синатра, Музеј театар.


Учесници семинара су похвалили што је после 10 година паузе, у Србији у децембру 2015. отворена Канцеларија КОТРА. Иако је првенствени задатак Канцеларије промоција корејског извоза и помоћ МСП, српске компаније такође могу да рачунају на многе услуге ове агенције. Они српски пословни људима који су до сада успоставили сарадњу са КОТРА, срдачно су препоручили и другима да то учине.


Комерцијални саветник Котра, Милан Рајић је, пак, навео да је међу услугама те агенције да помаже пословним људима у Србији да нађу пословне партнере у РоК; проналазе робе, услуге и технологије; посредују у пословном процесу и промовишу и организују посете сајмовима у Јужној Кореји и Европи. Рајић је навео да ће КОТРА Београд у будућности радити на снажењу сарадње МСП Јужне Кореје и Србје; јачању економских веза између две државе; размени идеја, технологија, роба и услуга, као и заједничком наступу на трећим тржиштима.

 

Билатерална економска сарадња Србије и РоК

 

Према подацима Републичког завода за статистику, у 2015. укупна спољнотрговинска размена у роби са РоК износила је 122,4 милиона долара. Укупан извоз у роби у РоК је прошле године изнео 3,2 милиона долара и у њему доминирају цеви и црева од пластичне маса. По вредности извоза се РоК на листи извозних дестинација из Србије нашла на 79. месту.


Из РоК је у Србију увезено 119,2 милиона долара робе, стога је покривеност увоза извозом износила 2,7 одсто. Међутим, према јужнокорејским подацима, извоз из Србије је вредео 115 милиона долара, а увоз 73 милиона.


Према другим српским изворима, током првих 10 месеци 2016, извоз из Србије је вредео 4,2 милиона долара, а увоз из Јужне Кореје 108,8 милиона.


Према подацима Народне банке Србије (НБС), укупна нето улагања корејских резидената у Србију у периоду од 2014. па закључно са јуном 2016. износила су 65,3 милиона долара. То РоК сврстава на 20. место међу земљама са највећим нето улагањима нерезидената у Србију у наведеном периоду. Такође је Јужна Кореја дала од 2002. је Србији развојну помоћ и донације од преко 5 милиона долара.
Највећи јужнокорејски инвеститор у Србији је компанија за производнју аутодерлова Јура. Компанија је је уложилА у четири фабрике, у Рачи, две фабрике у Нишу (ЈУРА и Шинвон) и једну у Лесковцу. Оквирно, вредност укупних инвестиција Јуре у Србији је око 51 милион евра, наводе из ПКС.

 

Извор: Кућа добрих вести

 


Последњи пут измењено четвртак, 22 децембар 2016 22:23
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија