Кућа Добрих Вести

Login

Мјанмар у транзицији

Оцените овај чланак
(2 гласова)

zeleinolsomsjd

 

Наставак првог дела:

 

Мјанмар је најсиромашнија земља Југоисточне Азије. Држава се деценијама налазила под војним режимом и до 2011. била једна од најизолованијих привреда.

 

Онда је наступио прелаз ка демократији и у земљи су уследиле историјске и темељне промене. Већ је економско отварање Мјанмара, започето под претходном владом тада под војном управом, донело обимна улагања у најновије азијско тржиште које нуди обиље могућности за инвестиције и раст. То је подстакло економски развој по просечној стопи од 7,9 посто у периоду од 2012. до 2015. и унапредило развој друштва.

 

Уопште је између 1994. и 2017. годишња стопа раста БДП у Мјанмару износила у просеку 8.73 процента, достижући чак високих 13.84 процената у 2003. и рекордни минимум од 3.60 процената у 2008. У периоду од неколико година, Мјанмар се развио од једне од најизолованијих, у земљу у којој је стопа коришћења мобилних телефона скоро 90 процената.

 

Важну прекретницу у транзицији Мјанмара су представљали успешни национални избори, одржани новембра 2015. После изборне победе Националне лиге за демократију (NLD) на челу са добитницом нобелове награде за мир Аунг Анг Су Ћи, деценије заостајања у развоју под војном управом су замењене најновијом азијском демократијом.

 

Пошто је нова, реформска влада коју воде цивили преузела управу, Мјанмар је наставио да се отвара за стране директне инвестиције. Претпоставља се да је ово, уз укидање санкција над земљом које је увела влада Сједињених Америчких Држава, била тачка преокрета за Мјанмар, који се сада сматра „последњом економски неистраженом територијом“ међу 10 чланица Удружења земаља Југоисточне Азије (ASEAN).

                            mjaniararara

Од 2016. нова влада, уз снажну подршку јавности и наклоност међународне заједнице, ради на обезбеђивању што свеобухватнијег и одрживог раста. Мјанмар пролази кроз историјску трансформацију према демократији, тржишној економији, миру и стабилности. У току су промена од централног планирања према отвореној тржишној економији. мировни процеси за решавање конфликата у неким од територијалних јединица Уније са значајним етничким мањинама и многи делови земље су релативно стабилни.

 

Влада је покренула велике економске, друштвене и управљачке реформе. Данас Мјанмар има једну од набрже растућих економија у Азији.

 

Пошто 40 процената светског становништва живи у државама у суседству, Мјанмар има потенцијал да постане чвориште јефтине производње у региону. Још важније, Мјанмар има довољно становништва и то младог и мноштво природних извора. Понегде су очекивања да ће Мјанмар као чланица ASEAN и део његове Економске заједнице (AEC), постати центар будућег привредног раста и развоја у Југоисточној Азији.

 

ADB каже да је у току формативни период развоја Мјанмара

 

Како оцењују у Азијској банци за развој (ADB) у току је формативни период развоја државе Мјанмар. Израњајући из деценија економске и политичке изолације, власти Мјанмара настоје да остваре што обухватнији економски раст и смање сиромаштво. ADB сматра да ће ови владини напори ојачати снагу и велике развојне могућности Мјанмара, укључујући стратешку позицију те земље у Азији.

 

Економија Мјанмара је веома разноврсна. Најважнији сектор економије су услуге, сектор који бележи равномеран раст последњих година и у укупном домаћем производу (БДП) учествје са преко 38 посто. Удео пољопривреде се смањује и сада представља 36 посто БДП, док индустрија чини преосталих 26 одсто.

 

ADB истиче да Мјанмар поседује огромне могућности, али указује да пажњу захтевају значајни развојни изазови, укључујући:

 

1. Отклањање недостатака у инфраструктури и људском капиталу у циљу побољшања социјалног и економског развоја;

2. Одржавање макроекономске и фискалне стабилности;

3. Убрзање реформског процеса у циљу остварења структуралне и институционалне промене; унапређења пословног окружења; побољшања капацитета и стандарда управљања; и бављења еколошким питањима и климатским променама.

У Мјанмару такође, опстајава сиромаштво. Према ADB, током 2015. је 32,1 посто становништва живело испод националне линије сиромаштва. Међу запосленима, 6,4 одсто прима дневно мање од 1,9 долара сходно паритету куповне моћи. На сваких 1.000 новорођених 2016. у Мјанмару, пре петог рођендана умре 51 беба.

                                                        obalazivotaota

Важност побољшања образовног система

 

Државни саветник и Унијин министар за спољне послове Су Ћи је са почетком деловања нове владе нагласила суштинску важност инфраструктуре за одрживи и инклузивни развој и отварање радних места у Мјанмару. Су Ћи је указала на значај повезивања села на струјну мрежу и са путевима како би био унапређен живот људи у сеоским областима у којима живи већина становништва Мјанмара. Она је истакла да би такав побољшани приступ помогао образовању, здрављу и учешћу жена у друштву, као и миру и стабилности.

 

ADB сматра да у Мјанмару суштински развојни изазов представљају недостаци како у општем тако и техничком и стручном образовању и обуци (TVET), који су деценијама занемаривани. Пословни кругови стално наводе кадрове као највећу препреку развоју земље. У међувремену, лоше образовање отежава већини младих људи да учествују у модерној економији.

 

Банка оцењује да је садашња влада Мјанмара препознала потребу да подржи људски капитал и смањи зависност од експлоатације природних ресурса и јефтине радне снаге. То је део стратегије да буде обезбеђено да сви делови друштва могу допринети и напредовати од привредног раста. ADB је подржала напоре које предводи влада за напредак реформи заснованих на доказима о блиској сарадњи са осталим партнерима за развој.

 

Владине реформе и јесу усмерене на унапређење средњег образовања и TVET како би млади стекли знања и били обучени за модерну економију. Такоће је влада успоставила Оквир и акциони план за развој приватног сектора чији је приоритет оснаживање законодавства, приступ финансијама, трговини и инвестицијама, људском капиталу, као и промовисање јавно-приватног партнерства. Влада Мјанмара настоји да спроведе ове и друге реформе, ради повећања конкурентности, развоја инвестиција и отварања квалитетних радних места.

 

Прерађени Закон о мјанмарским компанијама сада допушта странцима да поседују 35 процената компаније, а да се она још увек третира као локална. На тај начин ће страни инвестирори бити овлашћени да учествују у секторима који су сада ограничени на локално становништво и компаније.

 

Упућени наводе и промене у руководећем кадру и институцијама. Промене су обављене у Министрарству финансија и планирања – кључни портфељ – а Су Ћи лично надгледа оснаживање Националног комитета за координацију у привреди.

                              tigarindksije

Ставови Су Ћи о економији

 

Државна саветница Су Ћи је на првом званичном форуму за стране инвеститоре у земљи крајем јануара истакла главне реформе које је влада спровела од ступања на дужност. Реформе укључују нове законе о улагањима и компанијама, либерализацију у малопродаји и великопродаји, те образовном систему, реструктурање Мјанмарке комисије за улагања, нови електронски регистар, оснивање Министарства за инвестиције и економске односе са иностранством, као и Мјанмарски план за одрживи развој (MSDP).

 

Челница Мјанмара Су Ћи је говор на дводневном пословном скупу искористила да искаже своју посвећеност реформама и националном јединству, као и уносним пословним могућностима на растућем тржишту те земље. Како преносе медији, Су Ћи је настојала да ублажи забринутост инвеститора због, како се у неким круговима сматра, спорог спровођења економских реформи, недовољне развијености инфраструктуре и политичких ризика у земљи. “Желим да вас уверим у нашу решеност да наставимо реформе и изградимо услове повољне за улагаче,” казала је Су Ћи.

 

Су Ћи је рекла да Мјанмар има огромне привредне потенцијале, али да многе гране индустрије треба тек да буду развијане. Државна саветница је навела да је у Мјанмару становништво углавном младо и са великим могућностима, радна снага јефтина, да се домаће тржиште све више развија и да је географска локација земље веома повољна.

 

Мјанмар је главни корисник унутар-регионалних директних страних инвестиција (FDI), доживевши пораст прилива FDI од 45 процената из Азије, додала је она. “Највеће инвестиције су оне уложене у наше људе. Оне су будућност улагања у овој земљи,” истакла је Су Ћи.

 

Државна саветница је подвукла значај Азије, што је у складу са приоритетима њене администрације усмереним ка инвестицијама и туризму са тог континента. “Током последњих 40 година наш регион је доживео највећи талас економског раста какав никада раније није виђен у свету”, указала је мјанмарска државница.  

 

Током последњих година Народна Република Кина је била главни инвестициони партнер Мјанмара. Кинеске компаније граде нафтовод и гасовод од обале Мјанмара на Индијском океану до провинције Јунан у НР Кини. То ће НР Кини омогућити да добије нове руте за своје испоруке нафте.

 

У ствари је влада Мјанмара усвојила политику “Поглед према истоку”. То је у складу са очекивањима да у Мјанмар стигне више инвестиција пре свега из Источне Азије, Јапана, НР Кине, Јужне Кореје, Хонгконга и Сингапура. Ти инвестициони уговори би отворили више могућности за нова радна места и поспешили пословање локалних малих и средњих предузећа у Мјанмару.

 

У томе главну улогу треба да има Мјанмарски инвестицини промотивни план (MIPP). MIPP има за циљ привлачење више од 200 милијарди долара кроз одговорне и квалитетне послове у наредних 20 година.

 

Су Ћи је, такође, подвукла посвећеност владе MSDP који се односи на визију државне саветнице за социјалне, економске и реформе ради унапређења животне средине у периоду 2018-2030. Су Ћи је навела да у земљи постоји више од 120 инвестиционих пројеката вредних преко три милијарде долара који, по њој, представљају веома уносне могућности за повраћај улагања.

 

Државна саветница је, даље нагласила мјанмарске активне пројекте који доносе милионске профита. Међу њима су Мјота (Myotha) индустријски парк у региону који гравитира Мандалеју, другом по величини граду у Мјанмару, “изузетно успешну” Специјалну економску зону (СЕЗ) Тивала (Thilawa), крај Јангона. прву СЕЗ у земљи, као и СЕЗ Давеи (Dawei) у Танинтарји (Tanintharyi) региону на крајњем југу земље, један од највећих мега пројеката у Југоисточној Азији у који ће бити уложено осам милијарди долара.

 

Су Ћи је обећала даљу либерализацију економије у земљи, као и национално помирење и бољу државну управу. Медији, пак, наводе како има назнака да Најпјитав убрзава важне реформе на многим фронтовима, посебно анти-корупцијску акцију, пренос Оделења опште администрације (државног тела задуженог за јавне службе у Мјанмару) под цивилну контролу, промену електричних тарифа и даљу либерализацију.

 

(НАСТАВЉА СЕ)

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 18 март 2019 23:37
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија