Кућа Добрих Вести

Login

Заводљива „Тала“ пронела дах Црне траве и Београдом

Оцените овај чланак
(13 гласова)

koleБЕОГРАД - Песник Мирослав Костић-Коле приредио је вечерас прави угођај свим присутнима на промоцији своје поеме преточене у књигу „Тала Комарџика“, одржаној у прелепо уређеном простору библиотеке „Мома  Димић“ у београдском насељу Миријево.

Тала Комарџика“ је љубавна поема написана на Костићевом матерњем црнотравском дијалекту, па је и цело вече било прожето узаврелом и неодољивом атмосфером Црнотравског краја.
Цело вече је било пропраћено и музиком тога краја, а библиотекарка и књижевница Богданка Костић која је на почетку представила, као рецензент, Костићево дело биле су просто неодољиве у ношњи црнотравског краја, што је дало посебну чар целој промоцији.    
У таквој атмосфери је уживао огроман број, не само људи из света књижевности, већ и Црнотраваца који су хтели да осете топлину свог матерњег дијалекта.
Почетак промоције је, као и сваке коју организује књижевни клуб „Мала птица“,  био пропраћен сећањем  на чувеног књижевника Мому Димића, који је био Миријевац, а по називу чијег романа „Мала птица“ је књижевни клуб добио име.

Црнотравски дијалект – уживање у несвакидашњем за ухо и душу

Потом је све присутне Богданка полако увела у Костићево дело.
Она је,  између осталог, рекла да је учествујући у припремама дела за штампу понета њиме одлучила да напише и рецензију и да је коришћење црнотравског дијалекта пун погодак, јер је омогућило потпуно аутентичан приказ тог краја, што се не би могло постићи књижевним језиком.
Она је навела и да ово дело свакако има и историјску вредност и да је захвално за сцену и извођење.
Потом је Костић, након музичког „штимунга“,  почео да чита своју поему која је изазвала бурне аплаузе.
Поема је заправо романтична прича о љубави између  двоје младих, пастира Белче и пастирице Тале који заједно чувају овце на обронцима планине Чемерник.
Белча је из Бајинаца, као и Тала, само је она из суседне махале Комарџија, па је по томе и названа Тала Комарџика.
Талу, међутим, одводи неки преварант у Београд, а она се понадала као и многе сељанчице да ће преко ноћи постати госпођа.
Заљубљени Белча креће за Београд да врати Талу, ако је могуће.

„Мелем песме” и ракија - “дудуче што огењ суче”

Пут га води у београдско насеље Калуђерицу и пун је перипетија које на крају, ипак, имају срећан крај, он налази и враћа своју одбеглу драгу у село.
Већ у аутобусу он свира све оне „мелем песме од које се овце гоју, а шибаци и травке играју Власинку, па прејду на Црнотравку“.
Тала је, међутим, трудна, али Белча не само да је драгој све опростио, већ је поверовао и у њену причу да је дете његово.
Тако се потпуно предаје срећи, верујући да је вратио изгубљени живот на своје место, да би врхунац прича имала у рођењу сина Величка.
Поема, како  је истакла Богданка, даје, између осталог, приказ и односа према жени у црнотравском крају где је она стуб домаћинства и због своје моћи и снаге названа „адамско колено“, као и према бајању, враџбинама, гатању.
Она је прожета и хумором, али и носталгијом због опустеле земље коју „лечи“ ракија или „дудуче“ што „огењ суче“.
Да би вам дочарали целу ову прелепу поему, ево само почетних стихова, а ви ако вас понесе, брзо набавите књигу и уживајте.
„Ене, куде, онуј буку,
куде оној бробињало,
ушчепељак,
горе на вр Чемерник,
у Крндари,
туј смо пландили овце,
ја и Тала комарџика“.
За разумевање дијалекта не брините, јер се  на крају књиге налази и речник.    

Ускоро представљање романа “Црнотравска комендија

Уколико вам се поема свиди, одмах можете прећи и на Костићеву књигу  „Црнотравска комендија“  у истом дијалекту.
Ради се о роману који се изродио из „Тале комарџике“ и његова ће  промоција бити у истој библиотеци 19. новембра у 18. часова.      
Дођите да уживате у комплетном доживљају, позивају из „Мале птице“ која организује сваког првог и трећег уторка књижевне вечери у библиотеци „Мома Димић“, где се окупљају не само они који пишу поезију и прозу, већ и сви љубитељи лепе речи.
Мирослав Костић је рођен 13.12 1955. године у Врању.
Објављивао је поезију у листовима као што су „Политика експрес“, „Нин“ и многи други, заступљен је у осам антологија, а по његовој поеми „То су моји дани“ снимљен је документарни филм који је емитовала београдска телевизија 1988. године.
Добитник је награде „Задужбине Иво Андрић“, „Сцене Црњански“ „Банатско перо“ и многих других.
Председник је књижевног клуба „Ђуро Салај“ Сцене Црњански и председник је књижевног клуба „Мала птица“. Члан је Удружења Књижевника Србије.
Живи и ради у Београду.  

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 04 фебруар 2014 20:31
Вукица Сотировић

је професор језика из Београда, љубитељ речи какао писане, тако и усмене, али и музике и покрета. Воли природу и комуникацију са људима, због чега се и бави страним језицима да би могла да са што више људи разговара и размењује знања и искуства. 
Приступила пројекту ,,Куће добрих вести” јер сматра да живот може бити испуњен само када се чине лепе и хумане ствари, када се помаже другима, што је за њу највеће задовољство.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија