Кућа Добрих Вести

Login

Концерт Ингрид Хеминг - за памћење

Оцените овај чланак
(4 гласова)

ingridБЕОГРАД - Многобројна публика у великој дворани Коларчеве задужбине уживала је у среду увече на концерту јапанске пијанисткиње Ингрид Фуђико Хеминг.

 

 

Већ са првим тактовима Шопенове етиде "Еолска харфа", публици која је у веома великом броју испунила велику дворану Коларчеве задужбине, било је јасно зашто Хемингова већ годинама успешно наступа у најцењенијим концертним дворанама светских метропола...


Енергија и изванредан таленат Хемингове дају класичној музици потпуно нову димензију. Београдска публика је могла то да чује и доживи и док је уметница изводила Моцартову „Сонату у А-дуру“ и „Турски марш“, Дебисијево „Острво радости“ или Листову „Велику етиду бр. 6“.


Неизоставни део репертоара било је и Листово „Мало звоно“ (La Campanella), чија је интерпретација за ЦД 1999. учинила Хемингову сензацијом у Јапану и допринело развоју њене успешне концертне каријере у Њујорку, Лондону, Паризу, Берлину, Милану, Бечу, Прагу...


Поздрављајући Ингрид Фуђико Хеминг, јапански амбасадор у Србији Масафуми Куроки је указао да је у питању легендарна пијанисткиња јединственог талента, која је упркос озбиљном здравственом проблему који је довео до губитка слуха, остварила дугогодишњу каријеру.


„Можемо само замислити колико је једном музичару тешко да изгуби слух. Због тога, она мора да уложи незамисливе напоре и истраје у превазилажењу тешкоћа како би показала свој неприкосновен таленат пијанисте. Она је посебно позната по својој изведби Листове „Ла кампанеле“, али је њен репертоар богат и наступала је у многим земљама“ казао је амбасадор Куроки.

 IngridDSC

Колаж Јапанске културе и традиције у Београду


Из Амбасаде је иначе наведено да, имајући у виду да је Јапан због своје културе, традиције и достигнућа у различитим областима уметности, једна од земаља за коју у светским размерама постоји велико интересовање, настоје да сваке године, кроз серију културних манифестација, грађанима Србије представе део богате културне баштине те далекоазијске државе, са жељом да на тај начин помогну „обостраном бољем разумевању наша два народа“.

 

До сада су грађани Србије имали прилику да виде многобројне изложбе јапанских графика, калиграфије, јапанских лутака, концерте група које изводе јапанску традиционалну музику, демонстрације икебане, и томе слично. Из Амбасаде су изразили наду да ће промоције Јапана и јапанске културе, допринети унапређењу пријатељских односа између Јапана и Србије.


Поред ових активности, Влада Јапана је и током протеклих година путем донација значајно помагала подизање капацитета институција културе, спорта и образовања на пољу јапанског језика у Србији. Укупан износ јапанске помоћи у области културе и спорта износи 2,8 милиона евра.
Куроки је захвалио компанији Japan Tobacco International (ЈТИ), покровитељу овог догађаја у сарадњи са Амбасадом Јапана у Београду, ,, не само на доприносу српској економији, већ и што одличним избором уметника унапређује односе између Јапана и Србије“.


Горан Пекез, директор корпоративних послова и комуникација у ЈТИ за Западни Балкан, казао је да „таленат и преданост уметности Ингрид Фуђико Хеминг испиришу. Драго нам је што се након светских културних метропола уметница, чији наступи умирују срце, представила и публици у Београду.“

 

“Ингрид Фујико Хеминг плени публику својом упорношћу, енергијом и талентом, и многим људима је инспирација због тога што нас подсећа на чињеницу да уколико дајемо све од себе и вредно радимо, ништа није немогуће. Иствремено, то је још једна порука јапанског наслеђа и културе,“ навео је директор Пекез.


Пекез је као посебно задовољство навео што ће 10. октобра и публика у Сенти, где ЈТИ има фабрику и где је већ доводио јапанске уметнике који гостују у Београду, имати прилику да ужива у лепоти класичне музике у најбољој изведби Ингрид Фуђико Хеминг.


У сарадњи са Амбасадом Јапана, ЈТИ је до сада публици у Србији представио бројне јапанске уметнике, као што су: Гоцоо бубњари, традиционална група Варики, челиста Минеа Хајашија и многи други.
ЈТИ је члан Јапан Тобаццо групе, једног од водећих интернационалних произвођача дуванских производа. Са седиштем у Женеви, и око 27.000 запослених, ЈТИ послује у више од 120 земаља.


У Србију ЈТИ је дошао 2006, куповином Дуванске индустрије Сента, и до сада је уложио више од 169 милиона долара у Србији. Запошљава више од 300 људи у Сенти и Београду и ангажује преко 250 сезонских радника. Огранак компаније ЈТИ у Београду данас је центар за пословање на Западном Балкану.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 09 октобар 2014 19:00
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија