Наиме, док је становници многих богатијих држава бацају, јер је купују и гомилају у прекомерним количинама, храну многи грађани наше планете могу само да сањају, јер је толико ретко имају, чак и у најмањим количинама.
Кари од квргавих шаргарепа и одбаченог парадајза
Тако је, на пример, у згради Градске скупштине Париза 5.000 људи позвано да дегустира огромне количине карија припремљеног уз додатак 800 килограма мало квргавих шаргарепа, као и парадајза које велики дистрибутери нису хтели да купе од произвођача, па обично завршавају на отпаду, објавио је француски магазин добрих вести.
И у Америци активисти скупљају бачену храну
Није ово усамљени случај активизма усмереног на то да се води рачуна да храна никако не сме да се баца и да “наше мало може некоме и живот да значи”, пошто и у Америци има примера где активисти скупљају бачену јестиву храну да би је редистрибуирали.
С истом намером једно друго удружење шаље гимназијалце на поља да скупљају вишкове прехрамбених производа и нуде их хуманитарним организацијама.
Књига “Wаste” упозорава на бацање хране у свету
Ту је и пример Британца Тристрама Стјуарта (Стуарт) који је покренуо информативне кампање и написао књигу “Вејст” (Wаste) која говори о том проблему и упозорава на бацање хране у свету. Та књига се у Паризу очекује маја 2013. године.
Извор: Кућа добрих вести