Кућа Добрих Вести

Login

Сајам моде у Нингбоу

Оцените овај чланак
(1 Глас)

modazutaБЕОГРАД - Дизајнери и произвођачи одеће и обуће из Србије ће од 22. до 25. октобра бити представљени на сајму моде у Нингбоу, граду на истоку Кине, саопштено је из Друштва Српско-кинеског пријатељства у Новом Саду.

 

Тим поводом ће у понедељак, 24. августа у 16 часова у просторијама Новосадског сајма бити организован састанак на који су позвани произвођачи одеће и обуће из Србије. Састанку ће присуствовати и делегација Сајма из Нингбоа, значајне институције другог по величини града у једној од најпросперитетнијих кинеских провинција Џеђијанг.

 

На штандовима и модној писти сајма у Нингбоу ће бити представљени дизајнери из Србије у оквиру првог „Фешн вик Србија”. Организатори су на сајму обезбедили још 10 штандова за представљање текстилне и конфекционарске индустрије Србије.

 

За Србију ће наступити дизајнери Милица Тричковић, Лазар Илић, Андреа Лазари, те Емерик Франсоа који ће представљати и „Фешн вик Србија”. Гардероба ће бити употпуњена накитом од „Сваровски” кристала произведеног у радионици у Новом Саду.

 

Током сајма ће представници фабрика текстила и конфекције из Србије бити, такође, у прилици да успоставе директне контакте са потенцијалним партнерима преко 200 директних купаца текстила из Кине, најмногољудије земље на свету која је и друга по величини привредна сила.

 

Нингбо је један од најстаријих градова у Кини, а његова лука једна од најзапосленијих у свету. Шестомилионски град је мање од 200 километара удаљен од Шангаја, који је уз Хонгконг, за Кинезе светски град моде.

 

У Нингбоу се производи више од осам одсто конфекцијских роба у Кини, што га чини једним од три највећа произвођача одеће у земљи. Из Нингбоа потиче водећи произвођач мушке одеће у свету, Јунгор.

 

Нингбо је од 8. до 12. јуна био домаћин Првог инвестиционог и трговинског сајма (ЕXПО) Кине и 16 земаља Централне и Источне Европе (ЗЦИЕ). Град је обећавајуће место за даљу узајамно корисну сарадњу Кине и ЗЦИЕ.

 

 

Кинески партнери су расположени за сарадњу

 

Према Дамиру Карћашу из Друштва Српско-кинеског пријатељства у Новом Саду, партнери из те земље су расположени за сарадњу са овдашњим текстилним предузећима. “ Зато настојимо да пронађемо предузетнике које ће у Кини изложити програм који раде. Апелујемо да нам се јаве уколико желе да послују у Кини. Имамо начин да их представимо“, додао је Карћаш.

 

Доскора је, објашњава Карћаш, била пракса да се у Кини шило за готово цео свет,“а сада они хоће дакупе гардеробу од других. Тај тренд је присутан већ три-четири године и треба га искористити.“

 

Карћаш преноси поруку кинеских партнера да у региону Нингбоа, упркос великој производњи мушке гардеробе и развијене линије женске одеће, влада потражња за таквим робама. “Нарочито им недостаје дечја конфекција,” навео је он.

 

Текстилни радници у Србији, по Карћашу, треба да отклоне предрасуде како нису способни за наступ у Кини због величине тамошњег тржишта.“Није идеја да се покрије кинеско тржиште, већ да се наши текстилци представе у тој земљи и продају онолико колико су у могућности да сашију. Кинези желе да купе стране брендове,” навео је Карћаш који на тржишту Азије послује већ деценију и по.

 

Дамир Карћаш наводи и да су сајмови у Кини место где се продаје и купује, а не као у неким другим деловима света приврена манифестација на којој се само разгледа изложена роба.

 

По Карћашу, организатори Сајма моде у Нингбоу ће током те манифестације обезбедити бесплатне штандове, као и смештај и исхрану одређеном броју представника фирми и потенцијалних купаца из Србије.

 

Спонзори „Фешн вик Србија”у Нингбоу ће бити “Fashion Crystal from Swarovski“ и Тики медакс.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 23 август 2015 21:21
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија