Иванић је представио Доситеја, пре свега као човека који је кроз приповедање проповедао, али и као самокритичну особу са великим смислом за хумор.
Један од детаља је да се Доситеј по штампању књига, још не знајући на какав ће наићи одзив у јавности, пре свега тешио тиме да ће, ако не успе, оне завршити или у фуруни као огрев или бити мењане за буре вина, што се на срећу није десило.
Иванић је навео и да је Доситеј био реформатор, али више човек континуитета и да је често маскирао своју мисао.
Аутор књиге је рекао и да је она настала у непосредној активности Задужбине „Доситеј Обрадовић“.
О књизи „Зашто читати Доситеја?“ говорили су и доктор Миодраг Матицки који је дао друштвено-историјски осврт на Доситејево време и сугерисао Иванићу да напише и књигу „Зашто читати Вука?“, као и докторка Драгана Вукићевић и доктор Ненад Ристовић, који су изнели свој доживљај Иванићеве књиге као свеобухватног приступа Доситеју и његовом делу, а питање „Зашто читати Доситеја?“ оценили као реторичко.
Они су говорили и о свом доживљају самог Доситеја, тако да се Вукићевић осврнула на његово поимање теологије и школства, а Ристовић га упоредио са Сократом.
Представљање књиге водио је Марко Недић, уредник Салона. књижевни критичар, историчар књижевности, прозни писац и есејиста.
Ово је била одлична прилика за упознавање са животом и делом великана Доситеја, а ту је и Иванићева књига која ће свакако многима за то послужити.
Извор: Кућа добрих вести