Кућа Добрих Вести

Login

Од ,,студије случаја” до посла у угледној међународној компанији

Оцените овај чланак
(11 гласова)

vukkkkБЕОГРАД - Адам Ковaч је као студент Факултета организационих наука (ФОН) у Београду, 2013. године, на првом Такмичењу у решавању студије случаја компаније EY био вођа победничке екипе. Захваљујући овој победи данас ради у ЕY Одељењу за саветовање при пословним трансакцијама.

 

 Амбициозан је и пун енергије. Понекад превише размишља о простим стварима (као што је уводни део за овај интервју, каже), а много воли да проводи време са људима и да ради са њима, захваљујући чему се и (про)нашао на ФОН-у.

Инспиришу га музика, плес и истраживање... природе, скривених места по Београду и Србији, других људи, себе... Воли и да шета, плива и да се пење по вештачким стенама.

 

 

Годину дана после поменутог такмичења које му је отворило врата пословног света, Адам за "Кућу добрих вести" говори о значају овог такмичења за његов живот, за остајање у Србији и за ковање животних планова на реалним основама, данас и овде.

 


Полетност изјутра, када кренем на посао

 


Зашто сте се пријавили за прошлогодишњи конкурс за EY и са којим пројектом?

 

 

"EY је поставио задатак решавања студије случаја о измишљеној компанији која производи чоколаду. Са још двоје студента ФОН-а, чланова Case Study Club-a на мом факултету, прихватио сам изазов да решимо проблем у последњој недељи конкурса. Пријавили смо се спонтано, чудно колико нам је мало фалило да пропустимо ово јединствено искуство".

 

 

Какав је посао Вама донела победа на конкурсу, на чему конкретно радите и колико сте задовољни?

 

 

Имао сам прилику да се упознам са Компанијом EY кроз праксу у Сектору за људске ресурсе; а сада радим у Одељењу за саветовање при пословним трансакцијама. Проводим радне дане са пријатним и талентованим људима, добијам често прилику да преузмем одговорност и научим нешто ново. Мени је најбољи показатељ задовољства осећај инспирације и полетности изјутра када идем на посао.

 

vule

 

Који је Ваш животни мото и колико се он и овај посао уклапају и прожимају?

 

 

""No more zero days" - може се схватити као "Искористи дан", само што мени из неког разлога је то ближе и јаче одјекује. Радећи овде осећам да се померам напред за неколико корака сваки дан и уједно више ценим слободно време проводећи по осам сати на послу - чудно ми је да сада имам више воље и енергије него раније.

 

Подразумевајући потенцијали

 

 Е&Y инсистира на квалитетним, предузимљивим кадровима, са широким спектром интересовања и познавања више области, са жељом да се развијају и спремношћу да се размахну.

 

Ко све може да конкурише на конкурс EY и шта им се нуди?

 

"Мишљења сам да је неопходно да особа која се пријављује има велик потенцијал, а може да очекује свакодневне изазове, прилику да своју сналажљивост и знање примени и да оствари своју жељу за развојем и ‘размахивањем’".

 

Спреман сам да останем овде

 

 

Може ли неко ко испуњава све услове да га свет којем многи теже оберучке прихвати, да остане овде и у оваквим условима, без страха од тога да једном зажали што је тако одлучио?

 

 "Постоје и гори и бољи услови од ових. Спремнији сам да останем овде него да тражим боље. Спремнији сам да се са дивним људима који су око мене суочавам са оваквим условима, него да сам истражујем иностранство. Питање је да ли су онда ти услови ‘бољи’ - овде знам на чему сам и мало шта нас више може изненадити".

 vuk1

И у вези с горњим питањем, да ли сте имали понуда, не да ли сте сами тражили, за одлазак у иностранство?

 

 "Што се тиче понуда за посао или мастер – нису постојале понуде, нити сам их тражио. Тренутно ме не привлачи неко дуже одсуство ван земље"

 

Да ли Вам је нека домаћа фирма, институција... понудила било какав посао? Да ли Вам се неко јавио макар да честита?

 

"Свакако да је било честитки од људи са којима сам раније радио (а и даље радим) у студентским организацијама, као и од запослених на факултету. У току прошле године је било неколико понуда након неких пројеката које сам радио, али сам већ тада знао да ћу радити у ЕY. Понуда да останем на факултету је једна од оних око које сам највише размишљао, јер је предавање једна од већих страсти које имам".

 

Где видите себе за десет година- у којој земљи, на каквом послу, приватно и пословно како организовани?

 

"Немам "Велики План", а надам се да ћу за 10 година радити посао на ком ћу се добро осећати, пре свега, и бити у могућности да преносим знање на друге људе. Надам се ће посао моћи да оде у други план и да ће бити средство које омогућава заснивање и одржавање породичног живота".

 

Столарски занат и улога предавача

 

Имате ли неку неостварену жељу и када очекујете да буде остварена?

 

 "Имам их доста, а опет недовољно. Очекујем да се неке остваре кад им се посветим (да се опробам у столарском занату нпр.), а друге ћу морати стрпљиво да чекам, иако нисам стрпљива особа по природи.

 

Ваша порука младима- млађима од Вас, који имају амбиције и онима који су већ клонули?

 

 

"Парадоксално звучи: Увек тежите нечему вишем и изнад вас, а опет будите задовљни собом".

 

 И на крају, будући да смо ми Добре вести - шта је за Вас добра вести, у послу и у животу?

 

"Волим када чујем да се људи труде (да се нечији труд препознаје и цени), још више волим када чујем да им се тај труд исплатио".

 

Извор: Кућа добрих вести

 


Последњи пут измењено петак, 13 фебруар 2015 20:07
Негослава Станојевић

Негослава Станојевић, дипломирани економиста, новинарством се бави од 1983. године. Најдужи део радног века провела је пратећи бурна дешавања у нишкој и српској привреди, нажалост више везана за њено уништавање, радничке штрајкове и, коначно, њено свођење на ово што имамо данас.
Доживела је, тако, да јој се предмет рада готово укине. И решење за сврабеж прстију навиклих на свакодневно писање нашла је у вођењу два своја блога.

Онда је открила ,,Кућу добрих вести", медиј чију мисију види као онај зрачак из тунела који новинарству може да врати пољуљани углед, а читаоцима изгубљени оптимизам. Највише воли да пише приче о неким успешним, вредним, паметним и предузимљивим људима, који нас уверавају да није све тако црно и да има наде...

Аутор је збирке приповедака на заплањском дијалекту- "Јоште чекам тај реч да ми рекне".

 

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија