Кућа Добрих Вести

Login

Србија светска тениска велесила

Оцените овај чланак
(4 гласова)

9295БЕОГРАД - Захваљујући генијалном Новаку Ђоковићу и другим нашим врхунским тенисерима - Јанку Типсаревићу, Виктору Троицком, Ани Ивановић, Јелени Јанковић, Ненаду Зимоњићу и плејади млађих талентованих играча, Србија данас спада у водећу тениску нацију света.

Постојао је, међутим, пре ступања на сцену Новака Ђоковића, један међупростор у коме српском тенису нису цветале руже, изјавила је за „Кућу добрих вести“ најпознатији српски стваралац талентованих играча Јелена Генчић.

 

 

Време промена

"Звучаће мало јеретички и контрадикторно, али стојим иза тога. Тениски спорт у Србији боље је функционисао раније, него у једном периоду када се појавило много талентоване деце. За тај талас клубови нису били припремљени, јер је донео новине, које су више штетиле него користиле српском тенису", сматра Генчић.

Прослављена послератна тенисерка и доказани тренерски педагог то објашњава речима:

,,Када стари систем финансирања, више није био довољан да преко републичких и савезних 'софки' испрати програме талентоване деце морали су да се редукују међународни и домаћи програми. Тако се, рецимо, догађало да од три талентована тенисера само двојица могу да се пошаљу на турнире. То је било кобна замка, коју нисмо препознали на време. Касно смо реаговали на ту појаву, због чега смо изгубили континуитет и морали смо да променимо методологију рада", каже Генчић. 

Заплет и неправда

Тада је, сматра Јелена Генчић, дошло до заплета. Клубови су морали да скраћују програме тенисера које је требало водити на јака такмичења. Била је то велика неправда, али у том тренутку једини начин да се систем одржи.

,,У таквој ситуацији родитељи су се досетили да о свом трошку шаљу мање талентовану децу на такмичења. То је значило да се урушила пирамида квалитета. Јер, на важна такмичења више нису ишли најбољи, него најбогатији. Тада је почео суноврат нашег тениса и подривање темеља развоја базичног тениса", каже Јелена Генчић.

Она то време смешта између 1985. и 1990. године. Последице таквог система су биле погубне. Неталентована деца, која су имала осигурано финансирање, временом су неминовно почела да се мање труде. Њима је било свеједно какав ће резултат остварити, јер су знала да ће по истом систему и следећи пут ићи на такмичења.

,,Тако је код нас дошло до урушавања квалитета тениса. Незалагање и неамбициозност вукли су наш тенис уназад", сматра Генчић.

 

 

Светли изузеци 

Иако Јелена Генчић тврди да је почетак лошег периода нашег тениса почео онога часа када су родитељи почели да финансирају своју децу, још тада је било изузетака, који су ,,искакали" из тог оквира.

У историји југословенског и српског тениса било је светлих примера приватног ангажовања родитеља, који су своју децу, уз обилну материјалну помоћ, прогурала у светски врх. Велику помоћ родитеља имали су Бруно Орешар, Горан Иванишевић, Мима Јаушовец, а наствило се са Виктором Троицким, Јеленом Јанковић, Аном Ивановић, Јанком Типсаревићем. То је зачинила породица Ђоковић, која је Новака промовисала у најбољег играча света.

Неки други домаћи асови - Никола Пилић, Бора Јовановић, Жељко Франуловић, Никола Шпеар, Слободан Живојиновић, Горан Припић, свој зенит остварили су по старом моделу финансирања, који тешко да ће икада више заживети на овим просторима.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 13 новембар 2012 18:13
Александар Цвејић

Новинар Александар-Саша Цвејић рођен је 1953. године у севернобанатском селу Ђала. Основну и средњу школу похађао је у родном месту и Београду. Факултет политичких наука, на одсеку за новинарство, завршио је у Београду. Ожењен је супругом Светланом са којом има кћерку Катарину и сина Илију. Радио је у Спортској рубрици Новинске агенције Танјуг од 1978. до 2011. године. У новинарској каријери пратио је догађаје из више од 40 спортова. Извештавао са више Олимпијских игара, светских и европских шампионата у фудбалу и боксу. Пет година је обављао функцију генералног секретара Удружења спортских новинара Србије.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија