Пожртвовани отац
Бејкер је по струци инжењер, рођен у Аризони, али са местом пребивалишта у Њујорку, где ретко борави због своје професије.
Његов живот је имао веома тешку и необичну путању. Рано је остао без оца и сестре, тако да у Америци сада живи само његова стара и немоћна мајка. Покушај формирања сопствене породице није Бејкеру донео много среће. Мислио је да ће живот до краја везати за једну особу и са њоме живети у љубави, али се то није десило. Са том особом је добио предивног, препаметног и прелепог сина, који сада има 11 година.
На крају се, међутим, испоставило да је тој жени, према Стивовој причи, било једино стало до новца. Зато се упустила у авантуру са много старијим, али богатим Русом. Новац је његову супругу одвојио од породице, тако да данас живи у Русији, немајући много интересовања за свог сина. Ко зна, можда се једног дана и покаје због тога. У нади да ће један такав дан доћи, Стив и Џениор живе необичан и опасан живот.
Живот у касарни
Стив је стручан инжењер, због чега га је Пентагон послао у Авганистан, како би помогао да се поново изгради ратом уништено подручје. Његова мисија је хумана, али је то и опасан посао. Стив је градитељ који покушава да унесе позитиван тренд у негативно. Велики је то подухват и још већи ризик, како каже. Ризик је, не само по његов живот, него и његовог малолетног сина.
Будући да није имао коме да остави сина у Њујорку, Стив је повео дете са собом, и сада у касарни деле исту судбину. Тешко је живети у околностима изолованости, сталне опасности, али се свакодневица и у таквим условима одвија.
И у таквим околностима пронађу се пријатељи, па има смеха и радости. Интернет је једина могућност контакта са светом, па је тако и дошло до ове приче, из пријатељства стеченог путем друштвених веб мрежа. Ту је и музика, саставни и незаобилазни део живота Стива, који од малена репује, али је и обожавалац Мајкла Џексона и плеса уопште, као и фудбала, његове љубави из детињства.
Ратна љубав
Стив сада ужива гледајући раздраганог сина у војној бази како игра фудбал са својим другом Брусом (Bruce), који је плод љубави припадника и припаднице америчке војске. То је нова и интересантна прича о љубави у ратним условима и потврда да љубав ниче упркос свему.
Пуно је ситуација када су њихови животи директно угрожени, али и спасавани. Храбри отац и син пример су колико и очеви, који се сами брину о својој деци, могу да буду добри и пожртвовани родитељи. Зато би, мало је рећи необична, судбина Стива и Џениора (Jenior) могла многима да послужи као пример.
Треба споменути и да су давно прошла времена када су само жене узимале трудничка боловања. Данас то све чешће чине и мушкарци.
Ту нема никавих предрасуда, јер многи примери показују да се и мушкарци исто толико добро, а у неким случајевима и боље, сналазе са децом од жена.
Извор: Кућа добрих вести

ЊУЈОРК - Често се чује за примере да мајке морају да буду и мајке и очеви својој деци, а ређе да очеви морају да буду и очеви и мајке својим малишанима. Шаблона, међутим, нема.
