Кућа Добрих Вести

Login

Вода Мокре горе на здравље зове

Оцените овај чланак
(1 Глас)

vodeМОКРА ГОРА - Мокра гора, чији су симбол постали чувени "Ћира“ и легендарна пруга узаног колосека "Шарганска осмица“ којом се он креће, има и изворе лековите воде, као и веома добру обичну пијаћу воду.

Поред чувеног извора лековите „Беле воде“ у долини реке Камешине, ту је и извор воде под називом "Тап“ удаљен 200 метара, потом следи "Дулетов извор“ (око два километара удаљен од Беле воде), затим следи "Радованова вода“ у засеоку Котроман и "Глишова вода“ која се налази у селу Кремни, удаљена 1.500 метара од главног пута.

Извор "Беле воде“ је откривен 1994. године у долини прелепе и чисте као суза реке Камешине.

На основу физичких и хемијских анализа је доказано да та вода припада групи веома ретких вода у свету.

Најновија истраживања су показала да је то један од 15 извора у свету такве алкалне садржине. Његова ПХ вредност износи 11,5 чиме се чак, према ужим критеријумима, сврстава међу пет вода у свету тако високог алкалног садржаја.
Ради се о води веома делотворној против разних очних обољења (као што су разне инфекције), због чега ју је народ прогласио за “очну воду”, која је, како се прича, добра и за нероткиње (за испирање).  Та вода, међутим, није да се пије у количини у којој се пију "обичне“ пијаће воде, али у мањој дози може да буде лек против гастритиса, чира дванестопалачног црева и других стомачних упала и проблема.

Архитекта Момчило Сотировић, бивши директор Железничког музеја у Београду, који је као један од руководилаца пројекта обнове "Шарганске осмице“ доста боравио на подручју Мокре горе током његове реализације, испричао је за интернет новине „Кућа добрих вести“ још неке детаље, приче и легенде везане за тај и друге изворе на том подручју.

momcilo-sotirovic

"На месту где се данас налази извор Беле воде у време владавине Турака је постојала бања у коју је долазио велики број нероткиња“, каже Сотировић.
"Прича се да је и један од турских великаша, који није имао децу, послао супругу у ту бању да се лечи, она је потом затруднела и родила два детета, а великаш је у знак захвалности подигао Цркву“, прича Сотировић, додајући да се тај део и данас зове Црквиште.
"Тај терен је и сада ограђен, вршена су ископавања и пронађен је темељ Цркве, сељани долазе и пале свеће у том ограђеном простору“, наставља Сотировић.

Он се потом враћа на причу о бањи чији је, како се приповеда, наставак такав да се касније појавила куга, није било санитарних уређаја, пуно народа је било под шаторима, тако да су Турци за ноћ затрпали бунар, а бања више није постојала.

Један од мештана је, како каже бивши директор Железничког музеја, пронашао литературу о некадашњој бањи, ишао је долином Камешине и наједном угледао нит беле воде  како истиче из камена и улива се у реку.
"Он је копао на том месту и наишао на бунар који је био затрпан, очистио га и тако открио бунар који је још био обложен буковим и храстовим дрветом и данас постојећим“, испричао је Сотировић, додајући да је у бунару чак пронађена стара пара из Римског периода коју и данас један од мештана чува.

"Данас је све очишћено, постављена је пумпа из које се истаче вода“, наставља Сотировић, присећајући се да се прича да се један од мештана умивао Белом водом и тако довео свој вид у нормално стање.
"Са друге стране реке, наспрам Беле воде, налази се мермерна плоча посвећена једном од Светаца“, каже Сотировић.
Прича се, наставља он, да је монахиња из оближњег манастира сањала да на том месту треба да се сагради Црква, па је зато замолила мештане да поставе плочу на којој је она ноћу (да је нико не види) сликала Светог Јована Крститеља.

"Убзо после тога су се сложни Мокрогорци организовали и почели са градњом Цркве посвећене управо том Светитељу, тако да је данас завршена лепа Црква Светог Јована Крститеља са звоником, као и живописна мала дрвена Црква Светог Илије у самом центру села и предиван Парохијски дом с око 10 опремљених соба где туристи могу да одседну, што све представља дику и понос мокрогорског краја.

Вода с извора "Тап“ садржи у себи доста селена и магнезијума, тако да има, пре свега, благотворно дејство на памћење па је, како каже Сотировић, идеална помоћ за ђаке и студенте.

Он је испричао и да је Месна заједница Мокра гора првобитно планирала да ту сагради фабрику воде, али да би се изградњом тог објекта пореметио амбијент , тако да се од тога одустало.
"Било је планирано и да се вода цистернама пребацује у само место, па да се тамо флашира,али то није одговарало инспекцијским прописима, јер се вода мора одмах с извора флаширати“, каже Сотировић.

Он додаје и да је у плану било и да се 100 метара изнад тог места направи велика брана са вештачким језером на Камешини, а да се водена снага користи за покретање мање електричне централе која би снабдевала струјом целу Мокру гору, а језеро да буде и туристичка атракција (водени спортови, риболов...).

Ту на Камешини, каже Сотировић, налази се и мала воденица, мештани су пренели и саградили аутентичну воденицу са тог подручја где најављени туристи могу да гледају како се меље брашно и од њега пробају направљен воденичарски качамак, погачу или проју, а уз то вероватно могу да буду послужени и кајмаком, сиром и ракијом.

Он од срца препоручује шетњу предивно уређеном стазом која повезује изворе вода и да се тако приушти незаборавна шетња кроз нетакнуту природу.

Ту су још и слана "Радованова вода“ , као и сумпорна "Глишова вода“.

Вода је извор живота, а на Мокрој гори је баш има у изобиљу и зато никако не треба током боравка на том подручју заобићи тај дар природе, који би, свакако, само да знају, дошли да виде и пробају и многобројни страни туристи.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 27 септембар 2012 01:59
Вукица Сотировић

је професор језика из Београда, љубитељ речи какао писане, тако и усмене, али и музике и покрета. Воли природу и комуникацију са људима, због чега се и бави страним језицима да би могла да са што више људи разговара и размењује знања и искуства. 
Приступила пројекту ,,Куће добрих вести” јер сматра да живот може бити испуњен само када се чине лепе и хумане ствари, када се помаже другима, што је за њу највеће задовољство.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија