Удари љубавних громова

Постоје удари љубавног грома, љубав на први поглед, који стварају толико пута описане бујице осећања – лупање срца, лептирићи у стомаку, крв која преплављује лице, осећај комплетности који се одмах јавља.

"Видела сам га,  поцрвенела, побледела на његов поглед. Моје очи више ништа нису виделе, нисам могла више да причам", узбуђено прича ова заљубљена жена.

Купидону, међутим, понекад треба више времена "да одапне своје стреле".

Код 30.годишње Делфине десет година у вези није било  "ватре", иако је утиснула у сећање први тренутак када га је видела.

"Имала сам 19 година, он је био наслоњен на зид", прича Делфина.

Требало јој је више месеци да му се обрати и још неколико месеци да почне да га боље упознаје.      

"Имала сам жељу да буде ту у сваком тренутку“, каже Делфина.

"Била сам тада са неким другим и било ми потребно да одболујем ту везу, али мислим да је била срећа што сам имала то време",, сматра Делфина.

Њене адолесцентске љубави су, како се поверила, биле жешће, али помало и лако запаљиви  "пожари".

"Данас имам утисак да сам пронашла праву љубав, ведрију, мирнију, засновану на огромном међусобном поверењу, можемо да проведемо сате једно поред дугог ћутећи, присуство је довољно", каже Делфина.

"Убеђена сам и даље да је љубав која траје она којој треба времена да се роди", тврди она.

Софија,  31.година, која је упознала свог супруга пре седам година, такође, је полако постајала заљубљена.  

"За мене је најбоља дефиниција љубави не шчепати, "појести" мозак, већ открити другог, постати сам бољи са њим", констатује Софија.

“Иако то није био удар грома, убрзо сам себи рекла да сам заљубљена”, каже Софија.

"Желела сам да буде ту у сваком тренутку, том ирационалном страном о којој се може прочитати у књигама – влажни дланови, лупање срца, мозак на "седмом небу", та еуфорија и енерија који дају “крила””, додаје Софија.

Пре тога је била у снажној вези, али која није била реципрочна и  узајамна.

“Била сам више везана, али нисам "цветала", а љубав треба да ствара добро расположење”, описује она.  

Олуја у глави

Љубавне приче су увек јединствене, иако психолози из њих извлаче одређене константе.

"Заљубљује се у суштини из истих разлога којима се не може увек управљати", констатује психотерапеут Катрин Делез.

"Тај осећај се рађа из алхемије два несвесна, привлачност која се осети према некоме има корене у детињству, животним грешкама, причама који заједно делују, због тога објективни критеријуми, које на пример утврђују веб сајтови за упознавања људи не функционишу", каже Делезова у тексту објављеном на веб адреси la-croix.com

Зато се и психијатри сусрећу у својим кабинетима с особама које стално доживљавају поразе, јер бирају, ван своје воље, исту врсту партнера.

"Нема толике слободе у љубавним изборима каква се мисли да постоји", истакао је психијатар и психоаналитичар Дидије Лори.

Ефекти су исти,  олуја у глави, опсесија другом особом која постаје једини предмет наших мисли, жеља.

Пољупци приликом дечијих флертовања

Лори сматра да ће начин на који је особа била вољена од стране својих родитеља служити као основа, модел, за заљубљивање и препуштање љубави друге особе.

"Биће се привучен таквом врстом погледа, врстом фасцинације која иде до крајности чија је манифестација "удар грома", а представља одраз спајања погледа одојчета и мајке", каже Лори.

Мала флертовања у детињству служе као проба, иако треба избегавати у њих пројектовати наша одрасла понашања.

"Може се, ипак, већ говорити о осећају заљубљености са својим сањаријама и фантазирањима, чак и ако нису еротизована, долази до проналажења у другоме, идеализује се, удвостручује се пажња усмерена на њега, обасипа се пољупцима, поклонима, а адолесценти и одрасли се сећају свог малог вереника када није сувише потиснут. Та прелазна фаза указује често на оно што ће се касније проживљавати", сматра Лори.

Адолесценција са пубертетом је, међутим, период када се доживљавају прва љубавна искуства, са снагом импулса и ватром идеализације  којом се други ставља на пиједеста. Иако се она увек не конкретизују, остају понекад "нема", не трају увек или нису обавезно узајамна, она су често одраз великог романтизма,  Ромео и Јулија су имали само 15 година, и остављају неизбрисив траг.

Љубави у позном добу су и даље табу тема

"Љубавне туге у периоду адолесценције могу да буду веома интензивне, праћене правом патњом, утиском неповратног губитка, што се не сме подценити“, упозорава Лори.

Одрасли чувају успомене на те прве емоције и често трагају за њиховим интензитетом. То је  један од разлога успеха веб сајта  "Пријатељи од раније".  

Услед година  и искуства могу се више контролисати та бурна осећања, укључити разу.

"Постоје, међутим, и контрапримери , разорни удари љубавних громова касније у животу који руше баријере, доводећи чак у питање живот људи", наводи Делезова.  

"Не ради се толико о годинама колико о способности особе да преузима ризике, са годинама се може постати обазривији, пре свега ако се особа раније "опекла", илузорно је, међутим, мислити да се зато што се има више искуства, мање пати", констатује Делезова.

Та жена психолог примећује исте врсте понашања у свим животним добима.

"Видим особе 40-тих или 50-тих година како доживљавају знаке другог, као адолесценти, стварају илузије, саме пале "ватру", констатује она.

Дирнута причом своје баке

Тај табу је 34-годишња Марина Розенман хтела да уклони у  књизи "Срце нема бора".

Дирнута причом своје 71-годишње баке која је након што је шест година била удовица доживела страсну везу са 81-годишњим комшијом. Била је као заљубљена девојка  у "облацима". Ауторка је почела да истражује приче људи који су поново пронашли љубав између 72 и 98 године живота.

"Нема много разлике између тих љубавних прича и оних људи мог годишта", закључила је она.

"Глобалније речено, успети у љубавном животу остаје идеал среће, било о ком годишту да се ради", истакла је Делезова .

Из тог разлога жене су тако несрећне када осете љубавну празнину, чак и када живе у пару, што им понекад ствара већу патњу него када су саме. Зато је неопходно подстицати везу да би се одржавао тај осећај што је дуже могуће.

Извор: Кућа добрих вести