Кућа Добрих Вести

Login

Џенгџоу - најстарији савремени град

Оцените овај чланак
(3 гласова)

dzengoguuuuu

Наставак првог дела:

Џенгџоу, по локалним историчарима најстарији савремени град у НР Кини, је у пространој земљи (близу 9,7 милиона квадратних километара) током ера и династија увек био велика транспортна, трговинска и културна раскрсница. И данас је тако.

 

Средишња позиција у источној и централној Кини учинила је Џенгџоу местом где су се сливали и размењивали многи производи, укључујући жито, памук и кикирики. Некада су робе пристизале рекама и каналима, а данас су саобраћајнице железничке пруге, аутопутеви и аеродроми.

 

Џенгџоу је настао у срцу кинеске Централне равнице. На северу је Пекинг, на истоку Шангај, на југу Гвангџоу, а на западу Сиан, неки од највећих административних, економских и културних центара најмногољудије земље на свету (1,4 милијарде становника). У радијусу од 500 километара, око Џенгџоуа живи преко 400 милиона људи и ствара се 30 одсто реалног укупног домаћег производа (БДП, када се не рачуна инфлација) НР Кине који је 2018. вредео 13,1 билион долара, други највећи у свету.

 

Велеград од десет милиона житеља је стратешки смештен у стварно привредно средиште Кине. Географски центар јесте западније, но економска моћ је још увек у источнијим провинцијама уз морску обалу. Тако Џенгџоу, чији је БДП у 2018. вредео око 143 милијарде долара, дејствује као веома истакнута раскрсница железничког, друмског и ваздушног транспорта.

                                                     stamopcososooss

Град који покрећу возови

 

Према изреци, модерни Џенгџоу је град који покрећу возови. Због централне локације у Џенгџоу се укршта више главних путничких и теретних железничких линија. Ту се сусрећу пруге Пекинг-Гвангџу (север-југ, у дужини од 2.324 км) и Лиањуанганг-Ланџоу (1.904 км, исток-запад), која прати некадашњи Пут свиле. Спајају се на Железничкој станици Џенгџоу, “срцу” кинеског железничког система и једној од најзапосленијих. Станицом дневно прође 150.000 путника и 300 возова.

 

Успостављање трговачког центра око железничке станице доноси значајан део прихода наталих на укупном градском тржишту роба. Но, тај инфраструктурни објекат не напредује само као кључно пословно чвориште града. Железничка станица добро користи могућности умрежавања логистике са свих унутрашњих и спољних локација.

 

У новом делу града Џенгџонгу је, пак 2012. отворена Источна Џенгџоу станица. Ту се срећу супер брзе железнице (HSR) на линијама Пекинг-Гвангџу и Суџоу-Ланџу које, такође, иду правцем север- југ и исток-запад. Преко 350 милиона људи живи у подручјима до којих се за два сата из Џенгџоуа стиже брзом железницом. До 700 км удаљеног Пекинга су потребна 2,5 сата, a Шангаја (986 км) четири.

                                  tovara

Значај HSR

 

Источна Џенгџоу станица брзих железница је трећа највећа у Азији. НР Кина је, опет, прва у свету по дужини пруга HSR са 29.000 км које планира да до 2025. године продужи на 38.000 км.

 

HSR доноси Џенгџоу много енергичнији развој. Станица супер брзих железница не доводи само мноштво људи, информација и капитала, она је такође променила ранији градски појединачни образац превоза.  

 

Станица је, наиме, место обједињавања кинеске HSR мреже, међуградске железничке мреже, железничке линије за градски аеродром, система аутопутева, превоза аутопутевима на велике даљине, градског метро система и урбаног јавног превоза. То је систем железничке Источне Џенгџоу станице претворило у савремено свеобухватно национално превозно клупко и најважније кинеско обједињено стратешко транспортно чвориште.

 

Џенгџоу је такође главна раскрсница теретних возова. Источна Џенгџоу станица је највећа у Кини за претовар растреситог терета, ту дневно улази и излази 500 композиција. Најзапосленија је ранжирна станица у земљи.

 

                                         putKINA

Аутопутеви и метро

 

У Џенгџоу се, даље, укрштају главни национални аутопутеви у НР Кини који велеград повезују са свим осталим великим градовима у земљи. Ту се спајају, најдужи непрекидни домаћи аутопут Лианхуо са јединственом ознаком, G30 и магистрала Џингђу (G4).

 

G30 током 4.243-км иде од Лиањуaнганга у провинцији Џијангсу, на источној обали, до Хоргоса у северозападном аутономном региону Сиђијанг, на граници са Казахстаном. Опет, G 4 од Пекинга води на југ 2.324 км до Хонгконга и Макаоа. Џенгџоу је, такође, спојен са националним магистралама 107. и 310.

 

Аутопутеви и надвожњаци повезују сваки део Џенгџоуа и воде према оближњим областима. Могуће је за један сат из Џенгџоуа стићи у познате старе престонице Кине Каифенг и Луојанг, те туристички центар Ђиазу.

 

Даље, Џенгџоу је 2013. постао први град у централном делу Кине који има свој метро систем и 18. у читавој НР Кини, пошто је за саобраћај отворена прва фаза Линије 1. У септембру ове године, у саобраћају је било пет линија укупне дужине од 141.6 км и са 91 станицом широм града.

 

Загађење ваздуха, по чему је Џенгџоу познат у НР Кини, је под контролом, гужве на путевима су смањене, а дистрибуција електричне енергије уравнотежена. На друмске саобраћајнице и за најмања оштећења одмах излазе вредни и ефикасни путари како би обезбеђили удобан транспорт према другим деловима државе.

                                               stantionkina                                              

Џенгџоу и Нови пут свиле

 

Када је Државни савет, влада НР Кине 2006. представио План о расту Централне Кине, Џенгџоу је проглашен за место будућег свеобухватног копнено-ваздушног транс-модалног транспортног чворишта. Како тече транзиција копненог дела Кине током новог периода економског отварања и реформи, Џенгџоу постаје нови мотор раста Кине. Град сада представља велико чвориште државне политике „Усмерења према Западу“.

 

На подстицај кинеског председника Си Ђинпинга, Џенгџоу, такође, израста у транспорно и логистичко чвориште државне стратегије Иницијатива појаса и пута (BRI), познате и као Нови пут свиле. BRI настоји да повећа политичко, економско и инфраструктурно повезивање између више од 60 земаља. од Кине до Западне Европе.

 

Према плановима које су за BRI разрадиле централне власти, НР Кина ће брже оснаживати инфраструктурно повезивање са суседима, поједноставити царинске процедуре и изградити међународне логистичке пролазе. Препозната је важност логистике и повезаности, а крајњи циљ су европска тржишта до којих се стиже копненим путевима. Како хвата замах иницијатива „Један појас, један пут”, још један назив за BRI, све више градова широм копненог дела НР Кине ,нуди директне услуге теретног железничког превоза са Европом.

 

Железничко и друмско повезивање континената

 

Џенгџоу је био међу првима из којих је кренуо регуларан железнички саобраћај из НР Кине са европским земљама. У јулу 2013. је успостављена железничка рута дуга преко 10.000 км до Хамбурга у Немачкој.

                                              

У мају 2015. је генерални секретар Комунистичке партије Кине (КПК) и председник НР Кине Си Ђинпинг посетио провинцију Хенан ради инспекције пројеката као што су електронска трговина Џенгџоуа, Џенгџоу-Европа композиције и Међународно чвориште Џенгџоу. Тада је као циљ утврђено да Џенгџоу обавља “глобални посао”. За то је потребно не само да железничке композиције Џенгџоу-ЕУ одлазе и долазе са робама, већ и да буду комплетирани мултимодални транспортни систем, логистичка платформа за царињење и дистрибуцију.

                                      mapakina

Непуних месец дана касније група од 50-так новинара из земаља Централне и источне Европе, међу њима и овај аутор, посетили су компанију Џенгџоу међународно развојно и грађевинско чвориште (Zhengzhou International Hub Development and Construction Co. Ltd), царинарницу и самоуслугу у логистичком центру роба из Европе. Ту нам је објашњено да се контејнерски товар обично састоји од висококвалитетних производа као што су електроника, аутомобилски делови и индустријска роботика. Железничка композиција почиње путовање у Џенгџоу и земљу напушта на прелазу Алатав у Аутономном Региону Сиђијанг пре проласка кроз Казахстан, Русију, источну и централну Европу и доласка у Хамбург.

 

Док се ове трансконтиненталне железничке линије не могу мерити са превозом трговачким бродовима када је реч о цени, оне представљају преко потребну средњорочну опцију између јефтиног, али спорог превоза поморским путем и брзог но скупог ваздушног превоза. Пут је за месец дана краћи него бродом, а за 80 одсто јефтини него авионом. Такође се сматра сигурнијим, са мањим ризиком због временских услова.

 

Џенгџоу је због возова препознат у свету

 

Џенгџоу-Европа експресна железница је у експанзији. Сада робе могу да стигну до 130 градова у 30 земаља Европе и Азије. Железница представља кључан копнени пут и интегрални део БРИ.

 

Постоји железничка пруга Џенгџоу–Међународни европски блоковски воз (којим се истоветна роба испоручује са јединственог полазишта на исто одредиште, без раздвајања или складиштења на путу). Такође, разгранавање експресне железнице и побољшане технологије омогућавају превоз различитих врста роба попут воћа и сладоледа, тзв. савременим хладноланчаним транспортом.

                                     konduktrevoz

Експресне железнице су постале популарне у НР Кини која је највећи извозник на свету и други по величини увозник. Те железнице користе потрошачима како у НР Кини, тако и на европским и азијским тржиштима јер омогућавају висококвалитетне робе по разумним ценама.

 

Железнички саобраћај је допринео препознавању Џенгџоуа у свету. Током протеклих шест година више од 938.000 тона карго роба вредних преко девет милијарди долара превежено је тим путем.

 

Но међународни досег провинције Хенан чији је Џенгџоу главни град, а која нема излазак на море, није заснован само на трансконтиненталним железничким експрес линијама. Важдушни саобраћај, лако повезивање са главним поморским лукама, и безгранична електронска трговина су омогућили да провинција у унутрашњости напредује са партрнерима из BRI.

 

Kроз Џенгџоу такође пролази aутопут између западне Кине и Западне Европе. Протежући се од обала Кинеског јужног мора код већ поменутог Лиањуaнганга преко Казахстана до Санкт Петербурга на Балтичком мору у Русији, аутопут дуж 8.445 км омогућава превоз производа између континената за само 10 дана. Трансверзала је завршена пре 13 месеци после десетогодишње изградње и један је од најдужих копнених путева на свету.

 

Чвориште у унутрашњости као поморска лука

 

Стручњаци сматрају да је покрајина Хенан искористила предност свог централног положаја да се повеже са другим деловима земље и да представља значајан фактор у подстицању трговине са иностраним тржиштима, нарочито у земљама дуж Новог пута свиле. На основу свог “изванредног” географског положаја, интегрисаног раста железничке, ваздухопловне и мреже поморских путева заједно са е-тргоивином подстиче се отварање покрајине која је у унутрашњости земље, објаснио је Џенг Зуксуан, заменик декана Школе економије при Универитету Хенана.

 

Ванг Хаиђе, заменик декана Пословне школе на Универзитету Џенгџоу је додао како значајно становништво Хенана од преко 100 милиона људи (трећа по многобројности покрајина у НР Кини), такође, представља обећавајуће тржиште које би могло да за дуже време подстиче спољну трговину и локалну индустрију. У првих пет месеци 2019. је спољнотрговинска размена Хенана са земљама из BRI достигла 39.7 милијарди јуана (5.8 милијарди америчких долара), повећање од 6,6 одсто на годишњем нивоу.

 

„Један појас, један пут“ преображава Џенгџоу у кључно логистичко чвориште између Кине и Европе. Интегрисањем низа живахних индустријских зона са пространом, повезаном мрежом железница, аутопутева и опција ваздушног превоза, Џенгџоу сада може да се мери са приобалним шампионима извоза као што су Шангај, Гванџоу или Тјенцин, кажу локални званичници.

 

Чворишта не само да производе више саобраћаја, већ су, такође, атрактивни за послове у вези складиштења и производње. Друго, ови бизниси такође привлаче више људи, оживљавајући некретнине и трговину. Поред тога, пример Џенџоуа уверио је владе многих других покрајина у Кини да је могуће стварање логистичког чворишта далеко од обале.

                                     mostkina

Становници Џенгџоуа здушно раде на оснивању регионалног економског центра. Пошто се производња аутомобила, брзе хране, текстила и одеће брзо развијају, уз стални растући утицај тржишта некретнина у Џенгџоу и многих трговинских великопродајних тржница, велеград наставља да се креће напред.

 

(НАСТАВЉА СЕ)

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 31 октобар 2019 14:08
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија