Кућа Добрих Вести

Login

Индијски златни троугао

Оцените овај чланак
(4 гласова)

DelhiiiiiБЕОГРАД - Све већи број страних туриста посећује Индију, једну од најегзотичнијих и културно најбогатијих земаља на свету. Они на индијски подконтинент долазе да истраже и доживе узбуђујућу мешавину живописности, хаотичноти, духовности и славља живота.

 

Страни гости који је десетлећима посећују Индију кажу да се изнова изненаде приликом сваког следећег боравка у нјој. Први пут гости Индије, попут овог аутора, ма колико се спремали на новине, ментално и физички снажно доживе значајне разлике у географији, клими, обичајима и понашању људи у другој најмногољудијој земљи на свету са 1,25 милијарди становника од којих су више од половине млађи од 30 година. Истовремено, буду усхићени разноликошћу блага 5.000 година старе културе.

 

Посета „Златном троуглу“ на северозападу Индије је, према анкетама туристичких оператера, најомиљенији и најтраженији простор за посете. Он отвара незабораван поглед на величанствен Тај Махал, вреву старог Делхија, империјалну елеганцију Новог (New) Делхија и красоту “пинк града“ Јајпура.

 indija6

Посета Златном троуглу може да буде названа и уводном пошто она води у најпопуларнија места „Невероватне Индије“ (Incredible India). Путовање између Делхија, Агре и Џајпура, зналци сматрају аутентичном “индијском 101” ствари које треба видети и чинити пре обиласка других делова те земље која се простире на 3,3 милиона квадратних километара (км2). (Постоји и Источни златни троугао у савезној држави Одиша, на истоку Индије, између између градова Пури, Конарк и Бубанешвар, чувених по миленијумским хинду храмовима.)


Организована посета Златном троуглу обухвата територију Делхија, главног града федерације (NCT) и суседних савезних држава Утар Прадеш и Раџастан. Утар Прадеш (UP, или по Индусима Јупи), најмногољудија је индијска савезна држава са више од 200 милиона становника и територија са највећим бројем становника на свету, а да није држава. Раџастан, са преко 342.000 км2, слично Немачкој, најпространија је савезна држава у Индији.

 

Равнице северне Индије су суве и прашњаве, са каменим брдима и повременим прелепим зелено жутим пољима биљке сенфа. Ту су на растојању од 200 до 250 километара изграђени изузетни градови могулских султана и раџпутских принцеза, Делхи, Агра и Џајпур. У питању су препуни, живахни вишемилионски градови који могу да преплаве осећања ненавикнутих страних посетилаца. Градови су познати као Златни троугао због своје културне дивоте.

 indija

 

Делхи је међаш Индије

 

Најчешћа тачка уласка и изласка страних туриста из Индије је међаш те земље, Делхи. Највеће градско насеље у Индији, Делхи се углавном пружа дуж западне обале реке Јамуне, која извире на Јамунотри глечеру у Ниским Хималајима. Јамуна се после 1,376 километара улива, као његова највећа притока, у Ганг, најсветију реку код Хиндуса.

 

Због стратешке локације, богате историје, мешавине традиционалне и модерне индијске културе, Делхи је град моћи. Током 3.000 година постојања, изнедрио је још седам градова, а данас се простире такође на делове УП и још једне савезне државе, Харијане. Делхи је седиште домаће и спољне политике Индије, њене трговине, културе и литературе. У њему столују федерална влада и главне политичке партије, премијер и председник Републике, најмногољудије демократије на свету.

 

Територија националне престонице се простире на 1.483 км2. Град у коме живи, према реазличитим изворима између 14 и 25 милиона становника, може се описати као егзотичан и френетичан. Где год да погледате видећете како се догађа нешто незаборавно, било да је у питању ред људи који на улици чекају да их обрије берберин, породица бабуна који краду воће са неке од пијачних тезги или крава која зауставља улични саобраћај.

 

Са туристичке тачке гледишта Делхи има два главна дела. Стари Делхи, град Могула, који потиче из 17. века и који је очувао тај дух до данас и Нови Делхи који су изградили колонијални владари Британци, познат по булеварима оивиченим дрворедима.

 indija5

Мрежа улица Старог Делхија одражава потребе заштите у ранијем периоду. Неколико попречних улица воде од једне главне градске капије до друге. Понекад улица која иде од помоћне капије води директно до главних оса, али већина обично има неправилан правац, дужину и ширину. Уске и завојите стазе, ћорсокаци, тесне улице и споредни путеви формирају замршену матрицу која чини већи део Старог Делхија доступног само пешацима, понекад и рикшама.

 

Насупрот томе, Цивилне линије (резиденцијална област коју су провобитно изградили Британци за више чиновнике) у северном делу и у Њу Делхију у јужном делу, отеловљују извесну отвореност, коју карактеришу зелена трава, дрвеће и осећај реда. Када је 1911. донета одлука да главни град Британске Индије буде пресељен из Калкуте (данас Колката) на истоку земље у Делхи, план новог населја се одликовао широким правим авенијама, са двоструким дрворедима са сваке стране. То је повезивало различите врсте интереса и омогућавало видик на околна подручја.

 

Делхи, економски центар

 

Делхи је увек био економски центар северне Индије, највећи индустријски град тог дела земље. Последњих деценија се сектор услуга нагло развија због све образованије радне снаге која говори енглески језик. То је привукло мултинационалне компаније, посебно у сектору информационих технологија (ИТ), телекомуникација и банака. Укупан домаћи производ на подручју NCT је у фискалној 2013-2014 (1. април-31. март), изнео 3,88 билиона рупија (64,4 милијарде америчких долара по текућим ценама).

 

Делхи је један од ентитета у земљи која се набрже развијају, са стопом економског раста од 9,3 процента у 2013-14. Локална влада очекује да ће до краја 2017. бити забележен успон од 11 до 11,5 процената, у просеку. Делхи има веома привлачно тржиште некретнина и омиљена је туристичка дестинација.

 

Захваљујући својој локацији, повезаности и богатој културној историји, Делхи је одувек био првокласна туристичка мека у Индији. Према подацима у локалној штампи, Делхи је, током 2013, посетило 2,3 милиона странаца и по томе је NCT била трећа у Индији, после савезних држава Махараштра и Тамил Наду, а испред УП, који има Агру и чувени Таџ Махал.

 

Међународни аеродром Индира Ганди (IGIA) назван по некадашњој премијерки Индије, најпрометнији је у землји. Са почетком рада Терминала 3 у 2010. години, постао је и највеће авиосаобраћајно чвориште у Јужној Азији, са тренутним капацитетом за прихват више од 46 милиона путника. У 2013. је IGIA био 32. по промету у свету, са око 36,7 милиона услужених путника и растом промета од седам одсто у односу на претходну годину. Планирани програм проширења повећаће до 2030. капацитет аеродрома на 100 милиона путника.

 

Нова индустријска политика за период 2010-21. жели да омогући повољан амбијент за IT/ITeS (информационо-технолошке услуге) и индустрију засновану на знању у Делхију. Две нове специјалне економске зоне (SEZs) су оформљене у NCT. Ради се на развоју ИТ, као и сектора транспорта.

 

Доходак по становнику је у 2013-2014. био 230.000 рупија (преко 3.800 долара), највиши у Индији. Делхи својим вишим животним стандардом привлачи много људи из сеоских подручја Индије. Због тога је један од метроградова који се развијају најбрже на свету. Према недавном извештају Уједињених нација, Делхи има 25 милиона становника и други је по величини мегаград, после Токија који има 38 милиона становника.

 

У последњих 15 година становништво Делхија је увећано за 10 милиона. У следећих 15 година ће нарасти за нових шест милиона. То поставља нове захтеве у погледу инфраструктуре града, транспорта, погоршава несташицу воде и отежава снабдевање ионако недовољном електричном енергијом.

 indija8

 

Делхијски споменици историје и културе

 

Вожња хаотичним ужурбаним улицама (према неким изворима у Делхију има 4,7 милиона аутомобила, поврх још више мотоцикала, уз бицикле, трицикле зване тук-тук, те моторне или људима покретане рикше) је добар увод у узбуђења која пружају туристичке атракције овог града. Ево неких које је овај аутор могао да види током јануарског дводневног боравка у Делхију.

 

Кутб Минар је највећи у свету минарет изграђен од цигала црвеног пешчаника и мермера који се уздиже на висини од 72,5 метара (м). Изградњу минарета је наручио први муслимански владар Делхија, Кутб удин Аибак (Qutb–ud–din Aibak), из мемелучке династије пореклом из Централне Азије, још 1193. године. Потоњи владари су наставили градњу, па је под Фироз Шах Туглаком (Firoz Shah Tughlaq) назидан 1368. пети и последњи спрат. Пречник основе минарета је 14.3 м, а сужава се до 2.7 м на врху, до кога воде 379 степеника. Минарет је познат као најстарији и најпознатији пример индо–исламске архитектуре, а прекривен је закучастим резбаријама и стиховима из Курана.



Вожњом кроз чувено подручје Чандни Чоук (Chandni Chowk) - трговачког центра старог Делхија, стиже се до једне од највећих у Индији, прелепе џамије Џама Масђид (Jama Masjid). Индија је земља са другим по величини, после Индонезије, становништвом исламске вере, који Џама Масџид сматрају веома значајном богомољом.

 

Џамија је била једна од последњих архитектонских екстраваганца султана Шах Џахана (Shah Jahan), који је саградио и Таџ Махал у Агри. Градња џамије је почела 1650, а завршена 1656. године уз помоћ 5.000 уметника. Минарети на Јама Масђиду се уздижу на висину од 40 м, а изграђени су од црвеног камена пешчара. У џамију може да стане око 25.000 људи.

 

Хумајунова гробница неодољиво личи на Таџ Махал, један од најпознатијих споменика у Индији и свету. Ово не чуди, јер је гробница другог султана из мугалске династије представљала инспирацију при градњи Таџ Махала, данас најпривлачније туристичке дестинације у Индији. Гробницу је саградила Хумајунова удовица Хамида Бану Бегум, а пројектовао ју је персијски архитекта Мирак Мирза Гијас (Ghiyas). Изградња је почела 1562. и окончана 1565.

 indija2

 

Ово здање било је прво у низу многих које су подизали владари из могулске династије. Гробница је део већег комплекса окруженог предивним вртовима.

 

Црвена тврђава (Lal Qila), највећи споменик у Делхију, почела је да настаје 1639. када је Шах Џахан одлучио да пресели престоницу из Агре у Делхи. За осам година завршена је "Благословена тврђава” – “Кила–и-Мубарак”, изграђена од црвеног камена пешчара. Црвена тврђава заузима простор од 103 хектара и опасана је одбрамбеним зидом дугачким 2,41 километар. Висина тврђаве варира од 18 метара на страни према реци Јамуни, до 33 метра у делу према према граду.

 

Сви поменути објекти, са изузетком џамије Џама Масђид су већ деценијама под окриљем Организације за образовање, науку и културу при Уједињеним нацијама (УНЕСЦО).

 in

 

Нови Делхи

 

У Њу Делхију се широка централна авенија Раџпат, пружа од Националног стадиона, преко Свеиндијске капије рата (популарно названа Индијска капија), до зграда Централног секретаријата и Председничког палате, Раштрапати Баван (Rashtrapati Bhavan). То је главна оса од истока ка западу. Она дели Њу Делхи на два дела, са великом облашћу за шопинг и бизнис Конот плејс (Connaught Place) на северу и опсежним резиденцијалним подручјем на југу.

 

Капија Индије, која подсећа на Тријумфалну у Паризу, камени је споменик погинулим индијским војницима, из састава британске војске у Првом светском рату, од којих су стотине оставиле живот и на Солунском фронту. Структуру Капије Индије чини тријумфални лук висине 42 метра.

 

Раштрапати Баван је некада била палата британског вицекраља Индије, а сада је у њој резиденција Председника републике. У питању је огромно здање које се простире на 130 хектара и само у главном објекту има 340 соба. Радови на њеној градњи започели су 1911. и трајали су 19 година.

 

Њу Делхи, Раџпат, Капија Индије и Раштрапати Баван су настали по замисли или их је сам пројектовао британски архитекта, сер Едвин Лајтјенс (Edwin Landseer Lutyens). Лајтјенса сматрају „највећим британским архитектом,“ а нови главни град Индије који је настао по његовим плановима неки аутори називају „Лајтјенсов Делхи.“

 

Посета Раџ Гату, меморијалном центру Махатме Гандија уноси мир у душу. Платформа од црног мермера обележава места где је кремиран отац модерне индијске државе, 31. јануара 1948, дан пошто је убијен у атентату. Платформа је отворена према небу, док на једном њеном крају гори вечна ватра. Споменик препун зеленила и окрепљујућих тихих патриотских песама, простире се на обалама Јамуне, на кружном путу познатом као Махатма Ганди Роуд. За чудо, поштеђен је делхијског саобраћајног, благо речено, закрчења.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено субота, 07 март 2015 11:57
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија