Тако су, у оквиру Манаковог културног лета, Бојана Николић и група „Српски гласови“ одржали концерт на коме су „Српски гласови“ извели неке од најстаријих традиционалних песама и стилова певања са ових подручја.
Етномузиколог Бојана Николић се од своје 14 године професионално бави певањем.
Учествовала је на више од 250 концерата у земљи и иностранству, сарађивала са народним оркестром Радио Телевизије Србије под управом Љубише Павковића и Владе Пановића, као и са Сањом Илићем и групом „Балканика“, али и групама „Хазари“, „Бибер“, „Царски друм“, а и са Теодоси Спасовим, Влатком Стефановским, Поја Беом и многим другим музичарима и групама који интерпретирају музику Балкана.
Николић је 2013. године основала групу „Српски гласови“ коју чине њене најбоље ученице. Са њима изводи најархаичније и најтеже српске и балканске вокалне облике ради очувања и промоције наше традиционалне културе.
„Српски гласови“ су извели неке од најстаријих традиционалних песама и стилова певања са ових подручја. На програму су биле нумере из Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске, Црне Горе, Македоније и Бугарске.
Публика је могла да чује песме „на бас“, „на глас“, „канталице“, „грокталице“, „потресалице“, „набрајалице“ и друге карактеристичне вокалне облике, од којих се неки налазе на Националној листи нематеријалног културног наслеђа Србије и листи УНЕСКО-а.
На репертоару су се тако нашле песме „Питала ме моја мајка“ – песма на „бас“, западна Србија, „Ој мори, кавале“ – Бугарска, „Јано моме, јано душо“ - љубавна песма из Македоније, „Иду кола преко поља“ – песма „на бас“ из Левча (Шумадија) и многе друге.
У оквиру Манаковог културног лета одржан је и концерт Урбане ноте музичког триа „Наш начин“.
Публика је могла да чује како звуче највећи хитови београдске рок сцене (ЕКВ, Електрични оргазам..) на харморици, басу и акустичној гитари...
Манифестацију су организовали Танграм центар и Етнографски музеј у Београду, уз подршку Секретаријата за културу Београда.
Музички састав „Наш начин“ настао је као спој добре енергије и позитивне и веселе атмосфере.
Скуп другара, љубитеља добре музике који настоје да очувају традицију наше музике у различитим жанровима, изводи програм, као што и само име групе каже, на наш начин, тј. већ постојеће песме у неком новом аранжману.
Поред тога, у Манаковој кући је изведена јубиларно ( 200. извођење) комедија „Ерцеговац са великим Е“ у оквиру програма Театар на Ђумруку.
Ова етно монодрама је прича о обичном човеку из народа у вечитој борби са ветрењачама.
На једноставан и духовит начин Трипо кроз опширно писмо које пише својој деци у иностранству, казује шта га је све у животу снашло.
Драматизацију збирке приповедака „Мемоари Јока Кокота" Драгутина Гуте Добричанина урадила је Јадранка Барзут, представу је режирао Александар Волић, а насловну улогу игра Пеђа Милојевић.
Манаково културно лето се наставља, тако да свако ко у том здању пожели да пронађе културно освежење у врелим летњим данима то може још да учини.
Манакова кућа је саграђена око 1830. године у Савамалској улици, на старом путу који је повезивао Варош-капију и стару београдску четврт Савамалу. Један од власника куће био је Манак Михаиловић, цинцарски досељеник из Македоније по коме је Манакова кућа добила име и задржала га до данас.
Неправилан облик основе Манакове куће условљен је обликом парцеле на којој је подигнута. Кућа је саграђена у бондручној конструкцији и састоји се од подрума зиданог каменом, приземља и спрата. У приземљу су биле смештене кафана и пекара, а на спрату стамбени простор. Манакова кућа представља један од ретких сачуваних објеката стамбене источњачко-балканске архитектуре у Београду.
Извор: Кућа добрих вести