БЕОГРАД - "Морате учити из живота", упутио је поруку један од највећих живих песника Драган Колунџија на књижевној вечери посвећеној његовом делу одржаној недавно у београдском НУ "Божидар Аџија", у Салону Либеро Маркони.Вече је почело песмом "Једном у граду ко зна ком" чувеног београдског песника Слободана Марковића - Марконија по чијем имену и салон носи назив и подсећањем на тог великог књижевника.
Током вечери која је одисала топлином и емотивношћу, Колунџија је уз пратњу клавира рецитовао своје стихове које све из свих својих 20 књига поезије зна напамет, што је реткост међу песницима, а потом је о његовом делу говорио рецензент Милутин Лујо Данојлић, као и књижевник Слободан М.Стефановић, а стихове је читала и чувена глумица Јелена Жигон.
Љубавна поезија Драгана Колунџије
Присутни су посебно били заинтересовани за љубавну поезију Колунџије, тако да је он прочитао стихове посвећене својој великој љубави из Сарајева која га је, како је рекао, скупо коштала јер је због ње морао да понавља разред, као и стихове посвећене супрузи за коју је рекао да је била присутна на свим његовим књижевним вечерима, али да је нажалост сада болесна тако да је њено присуство изостало.
Колунџија се током вечери подсетио и на велике књижевнике попут Иве Андрића, Десанке Максимовић и Бранка Миљковића које је лично познавао.
Колунџија је рођен у Горњем Водичеву 29. августа 1938. године.
Мајка му се звала Анђа, а отац Симо је био солунски добровољац и учесник битке на Кајмакчалану.
Његова родна кућа и село су запаљени 1942. године, а родитељи га одводе у српски збег у Водичево и одатле на Козару где га је отац заједно са мајком сакрио у земуницу.
Крај Другог свјетског рата је дочекао као сироче.
Основну школу је започео у обновљеној кући своје сестре Виде Шурлан.
Његов ујак Ђуро је 1948. дошао у Горње Водичево и усвојио га.
Остатак основне и средњу школу је завршио у Београду.
Дипломирао је 1965. југословенску и свјетску књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Био је уредник катедре за књижевност на Коларчевом народном универзитету у Београду.
Ожењен је супругом Душанком са којом има сина Игора. Живи и ради у Београду.
Добитник је награде "Књижевни вијенац Козаре 2011", као и "Вукове награде", награде "Бранко Ћопић", награде "Младост" и награде "Драгојло Дудић".
Извор: Кућа добрих вести
