Пројекције ће се одвијати сваке недеље, а почеле су 17. маја романтичним мјузиклом “Ритам” (Taal) снимљеним у Боливуду 1999, који је режирао Субхаш Гаи. „Ритам“ је био веома успешан у Индији и иностранству, и први је индијски филм који је доспео међу водећих 20 филмова са највише продатих улазница према часопису Варајети. Анил Капур, А.Р. Рахман и Ананд Бакши су за рад на филму добили награде Филмфер, једне од најстаријих филмских манифестација у Индији утемељене 1954, коју годишње додељује Тајм групација, највећи медијски конгломерат у тој земљи.

Уследиће филмови “Доба среће, доба туге” (Kabhi Khushi Kabhie Gham, 24. маја), “Мода” (Fashion, 31. маја), “Настави да слушаш, г-дине Муна Баји” (Lage Raho, Munna Bhai, 21. јуни), “Удата жена” (Parineeta, 28. јуни) и на крају „3 идиота“ (3 Idiots, 5. јули).
„Каби Куши Каби Гам“ (2001.), познат и као К3Г, је драма коју је написао и режирао Каран Џохар. То је прича о индијској породици која пролази кроз недаће и неразумевања пошто се син кога су усвојили, оженио девојком из нижег социјално економског слоја. К3Г је добио неколико признања, међу њима и пет награда Филмфер, а годинама је био индијски филм који је донео највећи приход од приказивања ван домовине.

„Мода“ (2008.) је драма из 2008. коју је режирао и чији је коопродуцент Мадур Бандаркар. Главну лик у филму је амбициозни модел Мегна Матур коју тумачи Пријанка Чопра, хинду глумица и певачица, једна од најбоље плаћених глумица у Боливуду и међу најпопуларнијим и најпознатијим звездама у Индији. Неколико часописа је „Моду“ уврстило у списак „најбољих филмова у Боливуда у којима су женски ликови главни“.

„Лаге Рахо Муна Баи“ (2006.) је комедија из 2006, коју је режирао Раџкумар Хирани и у којој лепа радио диск џокејка наивно верује да је њен неваљали дечко Муна Баи професор историје. Најкомичнији део филма је када Муна својој девојци на њену молбу даје часове историје.

Интернет страна Box Office India је филм прогласила блокбастером пошто је широм света донео зараду од преко 19 милиона долара. Добио је много награда, укључујући четири Националне филмске награде, уведене 1954. и најцењеније у земљи, а био је први хинду филм који је приказан у Уједињеним нацијама.

„Паринита“ (2005.) је индијска музичка романтична драма, адаптација бенгалске новеле Паринита из 1914. коју је написао Сарат Чандра Чатопађај. Филм који је режирао дебитант Прадип Саркар је прича о Лолити која живи са сиромашним ујаком. Од детињства је заљубљена у суседа Шекара чији је отац Навинчандра богат, али немилосрдан бизнисмен. Филм је добио више значајних награда и приказиван је на угледним међународним филмским фестивалима.

„3 идиота“ (2009.) је комедија-драма о одрастању коју је режирао, поставио и учествовао у писању сценарија Раџкумар Хирани. Два пријатеља која трагају за изгубљеним другаром позабавила су се заборављеном опкладом, затим венчањем које су принуђени да прекину, те сахраном која се отела контроли.

Број продатих карата за премијерно приказивање „3 идиота“је потукао све рекорде у Индији. Филм је током премијерног викенд приказивања у домовини донео највећу зараду и имао највише продатих улазница на дан премијере који је имао неки филм снимљен у Боливуду. Освојио је, између осталих, шест Филмфер награда, укључујући за најбољи филм и најбољег режисера, 10 Награда за филмске звезде које се годишње додељују за професионалну изузетност у Боливудској филмској индутсрији, те 16 награда Међународне индијске филмске академије (IIFA) годишња признања за уметничку и техничку изузетност на хинду језику професионалцима из Боливуда, на свечаностима које се приређују у различитим земљама у свету.

Филмско стваралаштво на хинду језику познато као Боливуд има средиште у индијском најмногољудијем граду Мумбају, у савезној држави Махараштра и један је од највећих продуцената у Индији и у свету.

Назив Боливуд се често нетачно користи за читаву филмску производњу у Индији, јер она је само део веће националне индустрије која подразумева филмско стваралаштво на више језика. Према подацима из 2012, филмска индустрија на тамилском језику, са истока Индије, је била најпродуктивнија у земљи са 262 остварења и уклонила Боливуд са првог места. Филмско стваралаштво на телугу језику, такође са југоистока Индије, било је на другом са 256 дела, док је Боливуд пао на треће место са 221 филмом.
У мају 2013. је индијска кинематографија обележила век стваралаштва, пошто је први дугометражни неми филм „Рађа Харичандра“ на марати језику са запада земље снимљен 1913. За то време је индијски филм, заједно са филмским индустријама Холивуда и Народне Републике Кине постао глобално предузеће.

Индија је прва у свету по годишњој производњи филмова, а следе је Ноливуд, продукција из највеће афричке државе Нигерије, Холивуд и НР Кина. Наиме, у 2012, последњој години за коју постоје подаци, у Индији су произведена 1.602 играна филма, значајно повећање у односу на 1.255 остварења током 2011. Те године су у САД снимљена 476 филма, а у НР Кини 745.

Приходи индијске филмске индустрије су у 2012. донели 1,6 милијарду долара, очекује се да су у 2014. изнели 2,28 милијарде долара, а да би у 2016, требало да достигну три милијарде долара. Иначе филмови из Холивуда и других земаља, имају мали удео на индијском тржишту, испод 10 одсто.

Индијски филмови се приказују у више од 90 земаља. Боливудски филмови имају много гледалаца у суседним Пакистану, Бангладешу, Непалу, Сри Ланки, као и у земљама са великим индо-пакистанским заједницама попут Велике Британије, Аустралије, Канаде, делова Источне Африке и југа тог континента, али и САД. Но, Боливуд је популаран и у земљама у којима готово да нема Индуса – попут Јапана, Немачке или Русије.

У Индији је у 2013, било продато 2,7 милијарде карата за биоскопске представе, док је у САД продато 1,36 милијарди. Током те године у Индији је приход од биоскопских представа домаћих филмова достигао 1.54 милијарде долара, повећање од 10 одсто у односу на 2012.

Када су остварења из САД у 2012. донела приход од готово 10,8 милијарди долара, наспрам 1.6 милијарди у Индији, онда је то објашњено знатно нижом ценом карата у потоњој земљи. Са друге стране, можда је лакше остварити профит од филма у Мумбаију него у Лос Анђелесу, јер просечан боливудски филм кошта 1,5 милион долара, у поређењу са холивудских 47,7 милиона. Такође су и трошкови маркетинга знатно нижи у Индији.

Филмови који ће бити приказани у “ГРАД”-у имају титлове на српском језику.

Улаз на пројекције са почетком у 19.00 часова, је слободан, а сви заинтересовани су добродошли, поручено је из амбасаде Индије у Србији.

Извор: Кућа добрих вести